The devil inside

Ja sam kokoš. Činjenica.
Nastojim uvijek biti najbolja u svemu, što je u principu dobro, jer uvijek valja težiti najboljem. Opet, nitko nije talentiran baš za sve. Al ja se trudim biti i to. Ma serem, od sporta sam odustala kad sam imala cca 14 godina, imala sam savršenu razgibanost i apsolutnu nespretnost. Drugim riječima, mogla sam samo tresnuti u zanimljivijoj pozi.
Uglavnom, moram priznati da ne volim spoznati da nisam najbolja u nečemu. I užasno sam ljubomorna na one koji su bolji od mene. Između ostalog, i kaj se pisanja tiče (ajme,što me teško nadmašiti). Dakle, svi vi koji pišete bolje od mene, pokrijte se ušima! Sram vas i stid bilo! (aj dobro, ipak ima još vas koji me čitate, pa mi ostaje nada da ste vi u pravu, tj vaš ukus <– primjetite posljednje trzaje). No dobro, to malo kakim, al oprostit ćete mi. Valjda.

Daklem, neki dan, švrljajući blogovima, naišla sam na neke s nakitom. Tj, s fotkama koje blogerice-dizajnerice stavljaju na net. Dosad sam uživala u zabludi da radim stvarno prekrasan nakit (tj, da sam ga radila, obzirom da sam prije skoro dvije godine nekako zapostavila tu praksu), ali onda sam naišla na njih... Majko mila, stvarno su majstorice! (neću sad nikoga reklamirati, gugl je vaš najbolji prijatelj, pa pitajte njega) Naravno, u meni se rodila strahovita ljutnja (ljubomora, svejedno) zbog spoznaje da je ostalo još puka boljeg od mene. Drugim riječima, vratila sam se izradi nakita. Opet radim po svom, isprobavam nove ideje i zabavljam se. Fala bogu, napokon sam se pokrenula.

Da, još nekaj. Moram priznati da stalna težnja za savršenstvom može jako frustrirati čovjeka. Trudim se biti najbolja cura, prema Njegovim riječima, ide mi, ali meni crv sumnje nikak pa nikak ne da mira. Uhodim njegove bivše po internetskim prostranstvima, što je u najmanju ruku poremećeno. Dobro je bilo dok su one u mojoj glavi bile zli gnomi ili apsolutno praznoglave glupače s lošim navikama. Samo kaj sam ja kopajući došla do užasavajućeg zaključka. One su ljudska bića! Ajme majko...! Još gore, ja se u nekim stvarima s tim bićima mogu poistovjetiti. I sad se trudim biti sve što one nisu bile i promijeniti kod sebe one stvari koje me čine njima sličnima. A takvih je puno. I to je užasno glupo. Jer se zapravo trudim prestati biti ja, pokušavam postati netko drugi. To je besmisleno. Ma jebeš ti bivše, odustajem od toga.
Mislim da sam izgubila nit...a-a, sigurna sam da jesam.

Osjećajte se pozdravljeno!

+ za jednog divnog čovjeka koji je prerano napustio moj život...danas bi navršio 37 godina... :(