Marketing
„VELIKI I MALI“
Jučer se navršilo 30 godina od smrti Dušana Radovića, pjesnika za djecu, aforističara i novinara.
*
Bili smo nakad, ti mali, a ja velika. Čitala sam ti tad često Duškovu „Sredu“. Jednom si me pitao jesu li lama i ljama ista životinja, pa nakon mog potvrdnog odgovora pronašao si u kolekciji duplića „Životinjskog carstva“ sličicu broj 233 i zalijepio je uz pjesmu koju prepisujem iz knjige:
LAME
LAME, LAME,
bele LAME,
sa žiponom
vune runske,
mogle biste biti dame
elegantne i vrhunske.
Ali zašto? Šta će dama
među tim životinjama?
*
Onda si rastao, narastao i odrastao, i jednom mi kupio foto aparat, koji trenutno nešto šteka pa ne mogu preslikati tu devetu stranicu knjige , nego sam se „snašla“.
A kad me danas zagrliš, poljubiš i kažeš „Mala mama“, ja odmah porastem od sreće što si ti sad tako veliki, mali i mili moj.
* * *
Nepravedno je što čovjek ne može upamtiti sve što bi želio od onog što je Duško Radović napisao i izgovorio, ali zato mu se može vraćati kad god to, i kako poželi:
VELIKI I MALI
Jedva čekamo da porastemo
i da se sećamo
kako je bilo lepo
kad smo bili mali.
MAME
Imate li nešto za mame?
Imamo krilo, dlan i rame.
Kada su mame tužne i same?
Dobri su krilo, dlan i rame.
A kada nešto boli mame?
Neka nam stave glavu
u krilo, na dlan ili na rame!
*
Deco, tata vam je ostavio mamu za uspomenu.
Kad god vidite mamu, setite se tate.
*
JAK
U Aziji jutro
- u Evropi mrak,
U Evropi slovo
- u Aziji znak,
Evropa je ovde
- Azija čak, čak,
U Evropi b i k
- u Aziji J A K!
Dušan Radović, Sreda - pesme i aforizmi, BIGZ Beograd, 1983.
*
„Oni najpre ne znaju ništa, a zatim dugo putuju, lutaju i otkrivaju dok ne saznaju “sve”.
I tu se završava najljepša čovjekova avantura, poslije svega nekoliko godina spontanog i nekoristoljubivog života bez smisla i cilja. Udaljimo se od djetinjstva a ne približimo cilju. Cilja nema, cilja života, ne sam život, i mi se nostalgično počinjemo vraćati dobu kada smo bili najbliže životu i sebi. Sva umjetnost je, čini mi se, pokušaj da se život ponovo doživi ali na onaj način, onim čulima i glađu, onako bogato, slobodno i nevino. Biti djetinjast i neozbiljan, jer je sve drugo manje ozbiljno i mudro.“
(Dušan Radović:Zašto je važno biti djetinjast i neozbiljan)
* * *
P.S.
U tom vremenu kad si ti bio „mali“, tvoj otac i ja smo „kao veliki“ razgovarali o novozaposlenoj izuzetno zgodnoj tajnici u jednoj firmi. Znajući pobliže čovjeka „na položaju“ koji ju je zaposlio, opširno smo opričali i prethodne njegove zaposlenice sličnog izgleda, ne očekujući da su vrata tvoje sobe otvorena i da nas čuješ. Otac je bio vrlo precizan, detaljan i slikovit u opisu zgodnih žena oduvijek, pa i tad, imenujući zaposlenice- sekretaricama, kako se u to vrijeme često govorilo.
Tog istog ljeta si jedan dan dotrčao sav uzbuđen iz dvorišta da me obavijestiš kako se curica koju si tad jako, jako volio, vratila s mora. Pokušavao si detaljno opisati kako izgleda u zelenoj suknjici i rolama, kakva joj je frizura, kako je pocrnila na moru, i kako je još ljepša nego prije. U tom opisu si bio sve uzbuđeniji, pa ti je ponestalo „epiteta“, i na kraju si samo uzdahnuvši rekao:
„Joj, lijepa je k'o sekretarica!“
Volim se tog sjećati.
A bila je doista od djetinjstva tako lijepa, da su se i moje oči radovale svakom susretu s njom.
(Datum prijenosa: 7. tra 2009. Rob984)
*
„Deco, da li više volite mamu ili tatu?
Mame imate previše, tate premalo – šta vam više smeta?“ (D.R.)
*
P.P.S.
Evo mame opeeeet: s novim fotićem
*
Post je objavljen 17.08.2014. u 19:36 sati.