„važno je biti svoj“
kaže baka u kariranoj kuhinji
na gramofonu pucketa ploča
i kamin
i jesen
i crne kesteni
„a što ako nisam?“
šuškam u uglu
(ja sam list pod tronošcem)
„iz njih da sastavim sebe?“
a što, ako?
što, ako?
što?
ako?
jednom je oko ramena ostala ruka
na onom drugom, objesila sam oči
treći je pjevao i izvukao uši
neki su išli na želudac,
neki na jetru,
jedan je dobio bubreg,
preko nekih sam prelijepila jezik,
onom tamo, podmetnula sam leđa,
najjači su nastanili maternicu,
najhrabriji srce,
a u neke se zarilo zube
(za te više ne znam gdje su).
nestale mi i gaće na štapu.
„i što bi sad? čarobni štapić?“
baka zagrohota nad štednjakom,
suton je
i svijet se okreće upornošću pravednika.
Post je objavljen 19.12.2012. u 20:24 sati.