Prolazim ulicom prepunom šarenih dućana
Gledam ih postrance, ne okrečući glavu
Ne zbog toga sto skrivam pogled
Ne zbog toga sto se bojim ući u neki od njih
................................................................
Povremeno odmahujem na pozdrave vlasnika
…što snube na ulazak
Ne pokazujem zanimanje jer znam kako su ti
…prekrasni dućani zapravo - prazni
.................................................................
Cesta kojom hodam strmo se uspinje i
…ponekad je teško
..............................................................
U istom smjeru voze autobusi i tramvaji , ali,
…ja ne ulazim
................................................................
Postrance ima klupa , istina ~ neudobnih , no ~ pomažu ,
…na njima promislim i u kantama pokraj njih
…odbacim poneku zabludu ili napast
.................................................................................
S mojom se cestom križaju mnoge niz koje se
…pruža pogled na krasne perivoje i livade
…na kojima se ljudi igraju, leže i odmaraju
…pozivajući na druženje i užitak
Čudno je sto je tamo tišina, ne čuje se pjev ptica,
…oni sto su bliže izgledaju sretni ali oni iza njih
…su nekako, ha, sumorni. Oni udaljeniji okreću leđa ,
…pa im ne vidim lica
Ne skrećem
...............................................................................
Mojom cestom koracam u smjeru juga,
…prema suncu
......................................................................
Neobično je to što u to sunce mozes gledati
Ne zasljepljuje ,ne bole oči
Svjetlost me njegova obavija nježnom toplinom
Unosi u mene spokoj
Otklanja sumnje
Treba li reći ...........
...........Isusom ga zovem
...................
Barba
Post je objavljen 06.11.2011. u 15:59 sati.