Pregled posta

Adresa bloga: https://blog.dnevnik.hr/vaseljena

Marketing

Senzacionalno! Na Vaseljeni je pravo slavlje:

Image and video hosting by TinyPic

Vaseljena raspisuje opštežiteljski konkurs za najlepšu pesmu o koljivu!

Pre no što za latinsku braću u duhu rastumačimo šta je to uopšte koljivo, podsetimo zašto smo ovaj božićni konkurs posvetili Dušku Duletu Ljuštini, humanistu i lepoduhu s kraja prošlog, i početka ovoga veka Vuka:



Tako je to dakle bilo nedavnice: Duško je jeo iz ruke gospodin našega i samodržca Milana, i simvolika je koliko višeslojna, toliko i prozorljiva: svima divan i strašan vladar vladarima i gospodar gospodarima, Milan je preizobilni služitelj i hranitelj Duška, nastavnika prave vere i uzora krotosti i posta. Pravi drugari!

No, cut the shit: Ke 'e koljivo? I kako se, pobogu, spravlja?

Slavsko žito se sprema kao žrtva zahvalnosti Bogu za sve zemaljske plodove koje nam je pružio, kao i za uspomenu na sve one koji su u veri živeli i za svoju veru život dali. Simbolika koljiva (žito), ili kako se još zove kutije koje se sprema od živih zrna pšenice, izražava veru živih u vaskrsenje mrtvih, kao što je i zrno, kada se baci u zemlju, prvo podvrgnuto truleži da bi posle proklijalo u lepšem i većem obliku i dalo novi plod. Koljivo potiče od grčke reči kolobion i označava vrstu kolača koji se prinosi na žrtvu. Ovaj običaj je star i potiče još iz vremena cara Julijana, zvanog Apostat (Otpadnik) koji beše primio hrišćanstvo u mladosti, a kad je postao car, odrekao se Hrista i postao ponovo idolopoklonik i veliki protivnik hrišćanstva. Znajući da hrišćani poste Veliki Post, a naročito prvu nedelju ovoga, da bi se pričestili, hteo je da naruši propise hrišćanske Crkve. Naredio je upravniku Carigrada da se sva hrana koja se prodavala po pijacama i trgovima, poprska krvlju životinja koje su prinošene idolima na žrtvu, u nameri da se hrišćani prevare i bez svog znanja jedu od idolskih žrtava. Međutim Teodor Tiron se javi ehaidskom episkopu Evdokiju i naredi mu da objavi hrišćanima da ne kupuju na tržnici ništa za jelo, već da kuvaju koljivo (pšenicu) sa medom i to da jedu. Oni tako i učiniše i celu prvu nedelju Velikog Posta jeli su samo koljivo. U spomen toga, Pravoslavna crkva je uvela kuvanje koljiva u prvoj nedelji posta i to petkom i subotom, a kasnije je uvedeno u upotrebu i pri proslavi krsnog imena – Slave.

Treba naročito naglasiti da se koljivo ne sprema za pokoj duše svetitelja, kao što to neki misle. Slavsko žito sprema se i za slavu Sv. Arhangela Mihaila, Sv. Ilije... Svi svetitelji su živi pred Bogom. Šećer koji se stavlja u žito simboliše blažen život pravednih hrišćana posle smrti.

Ukoliko se sečenje slavskog kolača obavlja u crkvi, domaćin treba da ponese slavski kolač, koljivo i crno vino, a u crkvi da kupi sveću. Sveštenik blagosilja doneto, moleći Boga da primi prinesenu žrtvu u spomen svetitelja koji se slavi.

Ukoliko se kolač seče u kući, postupak je sledeći: sto sa slavskom svećom treba namestiti pred slavskom ikonom. Na stolu stoji sveća, sa njene leve strane postavlja se kolač, a sa desne koljivo, u sredini čaša sa crnim vinom, a uz kolač još nož, tamnjan, kadionica i lista sa imenima članova porodice. Obred osvećenja u kući jednak je onome u crkvi.

Image and video hosting by TinyPic

Teta Saveta
KOLJIVO S MEDOM TETA SAVETE

SASTOJCI:

6 žlica meda
75 dag pšenice
1 omot mljevenog cimeta
2 žlice mljevenih klinčića
15 dag mljevenih oraha
15 dag grožđica i
2 dl tučenog slatkog vrhnja

PRIPREMA:

Pšenica se očisti i dobro opere. Uvečer se potopi u hladnoj vodi, a drugog dana vodu izlije, dodaje druga voda i kuha na srednjoj vatri 2,5 sata. Pšenica se kuha u dosta vode i miješa da ne zagori. Kad je pšenica kuhana, procijedi se kroz cjedilo i samelje 2 puta u stroju za mljevenje mesa. Samljevenoj pšenice dodaje se potom: med, cimet, klinčići, mljeveni orasi i grožđice te smjesa dobro izmiješa, stavlja se u dublju zdjelu i stavlja u hladioniku. Koljivo se poslužuje uz tučeno slatko vrhnje.

Voila!

Sad kad samo sve naučili o koljivu, njegovoj simvolici i značeniu, kao i o sočineniu, pojmo jednu pesmicu, onako, nadušak, bez ikakve koristi za sebe, tek kao primer decama i nagovor podvižnicima u ovom vaseljenskom činodejstvovanju: Ko će da napiše lepšu pesmu o koljivu! Primer koji donosimo pozna je etida gospodina Keruma, moguće protonamesnika Spljeta, s tugom žuta voća:

Image and video hosting by TinyPic

Željko Kerum, sitnosopstvenik
Tihonovo koljivo

Deco moja, deco moja: gde ima da se kupi taze koljivo?
Sad će da mi bude krsna slava,
a kako sam već star
(pa uvek nešto pogrešim)
moram da kupim gotovo.

Prošle godine sam umesto koljiva napravio dimljenu vešalicu s kajmakom,
filovanu papriku, pečeni krompir i šopsku salatu,
što nije bilo loše, ali - avaj!, nije to što sam trebao da napravim.

Prijatno, deco, ljubi vas vaš čiča Tihon.

I… navratite na koljivo!

Eto deco.
Ovaj predivni blaženi starina Tihon prebivaše među nama u svakoj blagovernosti i čistoti, preuspevajući i učeći sve duhovnim podvigom, govoreći nama koji smo oko njega: "Uzmite jaram moj na se i naučite se od mene da sam krotak i smeran srcem, i naći ćete pokoj dušama vašim, akoprem i ne umete sitnosopstvenički da sočinite koljivo, koljivo, tko ga ne bi voljio!"

Konkuras je, drugim rečima, otvoren!

Post je objavljen 07.01.2009. u 00:09 sati.