-klik-
Lalić, D., Nazor, M. (1997). Narkomani: Smrtopisi. Zagreb: Alinea
***
*Prvi zakon protiv uživanja opijuma usvojen je 1792. u Kini, a kazna za to bila je davljenje.
*Napoleonova vojska je prve godine 19. stoljeća donijela hašiš i marihuanu u Francusku. Kasnije je uživanje tih droga bila karakteristično za određene umjetničke krugove u Parizu, primjerice za onaj okupljen u Klubu uživatelja hašiša, osnovanog 1844. godine.
*Prvi opijumski rat izbija 1839. i traje tri godine, uzrokovan pokušajem Velika Britanije da nametne trgovinu tom drogom Kini, a koja je tu trgovinu proglasila nezakonitom.
*Mladi psiholog sa sveučilišta Harvard, Timothy Leary, početkom 60-tih počinje istraživati „psihodelične“ supstancije. Zbog pritiska sveučilišnih vlasti i javnosti, poslije nekoliko godina Leary napušta Harvard i osniva antikonformističku Ligu spiritualnog otkrića, koja propagira ideju da uzimanje LSD-a može spriječiti rat i humanizirati čovječanstvo.
***
Iznimno zapaženi redakcijski uvodnik objavljen 1982. u dnevniku lista New York Post pod naslovom „Samo pitajte svoju djecu“ s osnovnom porukom: „Roditelji bi trebali pitati svoju djecu sljedeće pitanje: što John Belushi ima zajedničko s Elvisom Presleyem, Freddijem Prinzeom, Janis Joplin, Jimmy Hedrixom, Billie Holliday, Lenny Bruceom, Frankie Lymonom, Miguelom Berriosom i Charlie Parkerom? Odgovor: oni su svi uzimali drogu i ubili sami sebe čineći to.“
***
Otac je tuka mater, a ja bi skaka između njih. Dobija sam često batine od oca, on pijan nije ni bio svjestan da me udara. (Walter)
Kad sam bija mali ja sa pripa materi, jer su se stari i stara rastavili. Ali bija sam do pete godine sa starim. On je mene ukra od matere. On je mene veziva za krevet dok su on i ta druga meter znate već što… Onda je mene mater ukrala. I kupila mi je biciklu, baš se sićam, a on je to bacija u more. (Karlo)
Otac je, kako bi to reka, imao bolesnu ljubomoru. Dovodija je neke ženske u kuću. Mater je bila dobra, ali su stalno svađe bile… Ima sam samo četiri godine kad su se rastavili, ali se svega sjećam. (Mario)
Kad mu je mater javila da sam u bolnici, on je reka: „Da Bog da, da umre.“ (Karlo)
Mi nismo živili baš dobro, jedva smo sastavljali kraj s krajem. Otac se ličija od alkoholizma. Mater je prodala sve svoje zlato da ga izliči, i uspila je u tome. Ali tada je ona počela pit. (Skeptar)
Onda izbacivanja sa nastave, cuga u razredu, voditelj u kurcu. Radi svih tih pizdarija stari me posla u Dom na Brdima. (Johny)
Prominija sam par poslova. Nisam bija zadovoljan nikad, nije mi se sviđa odnos, naprosto nisam volija potlačenost. Želija sam ustvari radit, al da mi nitko ne stoji na glavi, razumite… No radit, radti, dobro. Ne da mi tribaju bile rukavice za posao. Nek se triba umorit, nek se triba satrat na poslu, al ipak među ljudima da postoji neki ljudski kontakt, da postoji razumijevanje, razumite…
Svaku žensku tučem. Opijem se, ne može mi se dignut, pa je izudaram. (Johny)
Meni se prijatelj ubija 90-e., jer su mu nabili komplekse. To dođe životna kriza svakom normalnom čovjeku. E sad, netko je jači karakter, netko nije. (Boro)
Onda (krajem 80-tih, sa 16 godina) sam bija jak, agresivan, lud skorz. Recimo, u busu vojno lice stoji mirno kraj mene, a ja ga, tek tako, udarim. I vidim, da je u busu i pandur. I vičem: „ Jebem li vam majku plave bluze, dat će vam Indijanci! Pandur zove pojačanje, vežu me lisicama, ispred doma bacaju na pod, odvode u stanicu. Oni me tuku, a mene boli kurac za to. Koju sam onda snagu ima…Jebo heroin! (Johny)
Prvi put mi je s marihuanom bilo nešto abnormalno. Parilo mi se da letim. A odma posli mi je bilo slabo. (Buda)
Tija sam osjećat to ludilo-da puknem, raspalim muziku… ali to je kratko trajalo, a već bi tražija novi šut… Ja bi se tresa, ima bi proliv, ali ni tada nisam mislija da je to jače od mene. (Josip)
Ležim doma u krizi. Tekućina mi cila izlazi, slinim, rigam, znojim se, plačem, grčevi…, a mater nema druge nego da mi da pare. Srića da je onda imala para. Čak je i sestra išla kupovat dop samo da bi preživija… Jedno vrijeme se iz kreveta nisam diza, nego bi sestru posla po dop, samo da se mogu ufurat… (Maks)
I na moj rođendan ubodem se na gram čistaka, i zaboravim dignut gumu, izvadim iglu, samo legnem na pod. Zamalo sam umra tada. (Karlos)
Hvala. Ovo je moj zadnji post. Zbogom.
Post je objavljen 17.10.2008. u 23:47 sati.