Ovako, nešto sa mnom nije u redu. Vrlo sam lošeg raspoloženja, tj. ne znam ni da li više pričam o raspoloženju ili o stanju. Onako, ništa mi se ne radi, sve mi je bezveze. Sve mi je dosadno. Često mi se plače bez razloga. Ne vidim da bilo šta ima smisla u životu, baš bilo šta. Sve je počelo na tom aerodromu, ali nije u redu da još uvek traje.
Išla sam u japanski market, nije pomoglo.
Napravila sam sebi i šejk od banane i čokoladnog (sojinog) mleka, ništa.
Ništa, ništa, ništa.
Broj ljudi koji mi savetuju da što pre rodim dete se proširio i za kozmetičarku iz Litvanije (kao da nije dovoljno što mi nanosi vruć vosak na najosetljivije delove tela i onda čupa, čupa, čupa j*bem ti brasilian, kako se već jednom ne naviknem?) što me nekako baš bedači.
Baš, baš.
Meni su bebe slatke, sve je to ok, ali nekako nisam raspoložena i neću, ne mogu. Ne. Mogu.
TO EVIL SISTER: mala, drži jezik za zubima. Nemoj da sekiraš majku i da joj čitaš nešto odavde, uplašiće se kad ukapira šta je brasilian.
|
