VJEROVATI U PETRA PANA

27.03.2006., ponedjeljak

Zeleno čudovište!

Košavu spominješ? Razmišljala sam kakav post da ti spremim, a da nije teška karaktera. Ono, vidim da si mi malo umoran od ozbiljnih tema, ali u zadnje vrijeme mi nije nešto jako veselo i smijem se dosta rijetko. Sad znam što ću ti napisati, ali ima podosta košave. Ne one teške, ali ima. Cijeli vikend je bio takav!

U petak sam se jedva dovukla doma i čim sam ušla u stan, čizme sam ostavila na pol hodnika, skinula sa sebe sve nepotrebno i uvalila se u krevet. Duboko udahnula, izdahnula i ostala zuriti u strop. Nekoliko trenutaka nakon toga čula sam otključavanje vrata i štorija „čarobnog“ vikenda kreće.
U samom startu zavijanje kak nema nikaj za jesti, a ja kao nisam radila i nisam došla iza pola šest doma?! Bacamo dogovor oko pospremanja stana na što on odrješito napominje kako on svoje stvari ne ostavlja naokolo! Ja šutim! Je da kipim i pič… u sebi, ali šutim (još samo nekoliko sati). Večer prolazi tako da je svatko zaokupljen svojim umorom i zapravo se borimo sa snom.
Jutro! Sve ok! Divno! Krasno! Prođe doručak (po koji ja idem u dućan jer ja, ko fol, bolje znam kaj ko voli!- kaj je najgore, to je i istina!). Nakon intenzivnog žnjopanja predlažem da bi svinjac mogli malo i upristojiti, ali da neću više raditi sve sama. Iduća scena- ja ribam balkon, a on gleda tv! I onda je krenulo! Ja ne znam koji je vrag u mene ušao, a pretpostavljam da je to bio zbroj svih onih vragova koji su se kotili u meni zadnjih nekoliko mjeseci. Na stranu i to da trenutno živim u nekom svijetu i vrtim neki svoj film. To je samo doprinijelo ludilu. Počeo je monolog! Moj! Prvo u šaptačem tonu, a kasnije arija! Carmen je nula za mene. Kaj sam ja sve izgovorila! Kaj je sve iz mene izašlo! I to je zato jer ja inače šutim i ja sam uvijek yebeni mirotvorac. E, neću više! NE-ĆU! Dosta mi je! O, pa mogu se i ja pravit glupa, pa da vidiš kak nam bude onda dobro! Natrpila sam se ja svega u životu, ali sve si to mogao okončati vrlo jednostavno, pljesnuvši dlanom o dlan. Sad to više nije tak. Nisam više u poziciji da dignem ruke od svega kad zapne i kad sve zapadne u neko krizno bojno polje. Iz kojeg nas ovog puta JA neću čupati van. Ne zanima me. I meni je došizilo! Imam i ja pravo okrenuti glavu!
Naravno, smirila sam se ja, ali je zato jučer na repertoaru bila ponovno takva idiotarija i imali smo reprizu od subote! Ako nešto mrzim, ali ono baš mrzim, onda je to lijenost, neobazrivost i sebičnost. Ništa to nije bilo usmjereno prema meni, ali shvatiš da većinu stvari u životu ćeš morati napraviti sam! Ma, mogla sam to i prije shvatiti. Valjda nisam htjela.
Noćas sam imala sama sa sobom show. Napadaje astme sam imala od 23-05,30! Naravno, iza tri više nisam spavala jer sam do tog doba ispucala sve doze lijeka koje smijem iskoristiti u roku od 24 sata (ja sam to pametna potrošila za 4) i onda sam naslonjena na zid razmišljala kakav će mi život biti.

No, dragi Zelenko, bilo je tu i divnih trenutaka.
Cijelu subotu sam hodala po Jarunu i prešla ga uzduž i poprijeko (cca 10 km hoda). Održavalo se nekakvo takmičenje veslačkih klubova (muške i ženske ekipe) pa smo svi odmarali okice. Vrijeme je bilo kao izmišljeno. Bila u divnom društvu i više nisam mogla ni tražiti. U nedjelju sam otišla na auto show i srce me je boljelo kad sam išla doma. Ja sam inače malo više udarena na mašine nego kaj bi to bilo poželjno kod jedne žene. Uopće ne znam koji me vrag tjerao tamo. Htio bi sve, a ne možeš imati ništ! Možda neku alu felgu, al kaj će mi jedna? Moj trenutni auto nije za alu felge.
Lijepa stvar je bila i ta da mi se javila bobelline i jako me razveselila. Ne vjerujem da imam toliku sreću da naletavam na zaista kvalitetne ljude.
Dobila sam još neki mail od jedne osobe koju volim više nego sebe i to mi je bilo dovoljno da izguram ove dane. Zbog njega i imam snage. Nekak mi se čini da mu dugujem to da budem sretna. On mene uvijek učini sretnom...

Eto Zelenko! Sad drugi post mogu zapapriti s malo psihodelije i pretvoriti ga u roman toka svijesti.
Napisat ću neki post samo za tebe. Onako lagan i bezbrižan. Sad to stvarno nisam u stanju. Nisam pronašla snage u sebi niti da izmislim neku glupavu i luckastu priču.
Oprosti mi.

- 09:50 - Komentari (36) - Isprintaj - #