A što se tebe tiče, Živote, smatram da si ostatak od mnogo smrti (bez sumnje, ja sam već umro deset tisuća puta)..
nedjelja, 02.11.2008.
Noćas sam sanjala crno bijelu polarizaciju snova..
|
Početak kraja ironična je poštapalica svima koji su svjesni da postoji kraj nečega i da taj kraj ubrzano dolazi. Malene vile Snježnice se ubrzano pripremaju u oblacima. Stvaraju snijeg koji će skoro ukrasiti naš svijet. Vilinje je prekriveno mnogo posebnijim snijegom nego naš svijet. Tamo je snijeg napravljen od malenih, ružićastih kristala koji u sebi ocrtavaju snove. Kada uzmeš kristal u ruku, on će ti pokazati tvoje najskrivenije snove..  Skakuću jednorozi. Rasipaju, kao i svake večeri, gomilu molekula sreće a ona se kotrlja, do nekoga nekada više, a nekada manje. No uvijek se otkotrlja do svakoga. Samo treba biti spretan i udahnuti svakodnevno svoju molekulu sreće. Treba biti oprezan! Ponekad se molekula izgubi..  Kiša je pala. Kapi su se samo došetale, ne znam ni kako, ni kada, pa ni odakle. Bile su tople. Stapale su se s mirisom moje kose. Osjetila sam se opet tako živom. Znala sam da postoji, da.. Kreativno su se izrazile, ostavile su tragove duge na pločniku.  Danas sam lijepa. Sretna i snena. Da, ja sam kupidova djevojka. Kupido, opet dolazi u moja nadanja. Ooh. Razgovor: N: Jel da sam ja kupido? V: Jesi! N: Jeeej! V: :). Baš sam sretan. Zahvaljujući tebi, ova večer mi je bila lijepa. N: Nisam ništa učinila. Samo sam upoznala dvoje ljudi. V: I to je dovoljno. L: Ne možeš ti biti kupido, kupido je muškarac u pelenama. V: Ona je kupidica, njegova djevojka. L: N, ako već svima nađeš nekoga, što ne nađeš i sebi nekog? N: Znaš, moje biće postoji, samo je miljama i godinama udaljeno. L: Joj ne, još uvijek on? N. Da. No ja sam sretna sama. I idem sada. (Pobjegla) P.S. Sretno M i V:))))  (hvala svima koji su mi poklonili slike) |