LudiSplitjo

27.02.2011., nedjelja

Moj život prije odlaska...

Ovo ce bit jos jedna, nazalost, tuzna prica, ali obecavan da ce bit i veselih u buducnosti, ja kad san odlucija pisat ovi blog, navea san u opisu da je o svemu i svacemu, a sad vidin da je samo o mom zivotu, ali sad sta je tu je, morat cu prominit opis bloga...
Znaci ovo ce bit prica o mom "neprozivljenom" djetinstvu i kako san to nadoknadija kasnije... Prvih 10-ak godina cemo priskocit jer su mi malo mutne, a i tada se nije bog zna sta dogadjalo... Moja mater kad je mene radjala je imala velikih muka, bija je to dug i tezak porod, koji zavrsija carskim rezom, i tokom tog poroda, moja mater je dobila epilepsiju, i to dvi vrste, (grand mal i jos jednu, zaboravija san naziv) i to nije toliko dolazilo do izrazaja tih prvih 10-ak godina, a onda su pocele "pizdarije", napadi su poceli bit sve ucestaliji (do 3 dnevno), i virujte mi to nije lipi prizor za vidit, (necu opisivat napade, ko zna zna, ako nezna bolje da nezna i da nikad ne sazna kako to izgleda) i meni kao 12-o godisnjaku je to bila strava i uzas, ali situacija je bila takva da san mora "odrast" odma, otac je mora radit, mater vise nije mogla i dobila je invalidsku mirovinu, i ja san mora bit pribran i pazit na nju, nisan izlazija, u skolu san isa, i iz skole drito doma, ona bi predosjetila napad, tako da san vec zna sta mi je cinit, zvat hitnu, i pazit na nju, (drzat je, pazit da se ne ugusi, itd, necu o detaljima jer su stvarno ruzni) dok ne dodje hitna i obavi sta triba obavit...
Tako je to trajalo do moje 15-e, u medjuvremenu smo obisli sve bolnice koje postoje, nebi li to nekako smirili, jer inace epilepsija je neizljeciva, moze se jedino kontrolirat do te mjere, da se napadi svedu na 1 godisnje, cak i manje, ali tribalo je prvo otkrit sta je tocno razlog tako ucestalim napadima, nakon puno bolnica po ciloj hrvatskoj, i nakon 7 operacija, kad su izvadili iz nje sve sta su mogli, ustanovili su da je problem bila maternica, i izvadili su je, tada se situacija skroz smirila i prominila, danas da sidnete na kavu sa mojon materon, i da ona dobije napad, nebi ni primjetili to, znaci bolest je pod kontrolom i manifestira se na najblazi moguci nacin...
I samo da van pojasnin sliku o mojo materi, to je nevjerovatna osoba, ona je svo ovo vrime koje san navea sad, mene nesvjesno naucila sta znaci ne predavat se, nikad u zivotu, mnogi bi na njenom mistu stali u kuci i bili sjebani i utuceni do boli, ali ne ona, ta je samo gledala na vedru stranu zivota, izlazila vani na plesove, u disko, ma di god je stigla, cak je dva puta bila smenom na rave partijima, i svima govorila da mi je sestra, ma cudo jedno koliko zivota u njoj ima, usprkos svemu!
A sad cu van ispricat kako san i ja zamalo partija na oni svit, naime, mi smo imali kucu na Šolti, i jedno lito mene nesto pocme bolit stomak, i stalno mi nesto muka, i odvede mene mater kod doktora, a doktor na Šolti kaze nije mu nista i da mi neke soli da pijen, ali situacija se ne minja, nego se jos i pogorsava, i odemo mi u Split u bolnicu, obave oni neke pretrage, i zakljuce da san se zarazija sa necim i stave me na zarazno, a u biti u tom trenutku nisu oni imali pojma sta je meni, i prodje dan-dva, meni jos gore, i onda je, necu ga nikad zaboravit dr. Edo Tripković, skuzija da ja iman upalu slipog criva i zakaze operaciju za par dana, prodje tih par dana, u predoperacionoj sali ja i jos jedan momak, pritiskaju oni njega, a on skvici ko svinjce, pritiskaju oni mene, ja trpin ko budala i ni glasa ne pustin, valjda od straha od operacije..., i zakljuce oni da je taj momak sta skvici, hitniji i operiraju prvo njega, za po ure gotova operacija, sad odvedu mene, prosle dvi ure, oni iznose moje papuce iz sale, mater gotova, place pada u nesvist, doktori joj objasnjavaju, da je meni puklo slipo crivo i sve se razlilo po utrobi, i da pokusavaju to sve ocistit iz mene, operacija je trajala tri ipo ure, i bija san jos misec dana u bolnici sa drenom u stomaku, doktor je reka i meni i mojima da na taj dan mogu slavit rodjendan, jer da san osta jos 10 min u predoperacijskoj sali, bilo bi amen, razvila bi se sepsa (trovanje krvi) i partia bi na oni svit...
E sad dosta o boleštinama, sad cu van opisat kako san ja nadoknadjiva "izgubljeno" djetinstvo, znaci situacuja se bitno prominila, i ja san poceja izlazit, i naravno u meni je bilo more potisnutih emocija, ostatak ekipe i prijatelja nije bilo svjesno sta san ja prozivljava do tad, i sad pocinju pizdarije, neko mi onako usput opsuje mater, sta inace nije smak svita, svak svakome "jebe mater" danas, al za mene tada je to bija okidac bijesa, prvi put kad mi je jedan prijatelj opsova mater je dobija takve batine, da je skoro zavrsija na hitnoj, i onda se to nastavilo tako sa svima koji bi mi opsovali, pocea san pit, trosia san sve droge koje su u to vrime bile dostupne, ukratko posta san divljak, pravi krvolocni divljak, i bija san sve jaci i jaci, psihicki, kaze se najgore je prvih sto tuca, a posli koza otvrdne, srce vise ne divlja, lakse je i primat i dilit batine... (kao posljedicu toga, danas iman na glavi, sve skupa 24 punta)
A sad kad smo vec kod punata, ispricat cu van kako san zaradia 7 koji nisu posljedica mlacenja sa drugima, ja i srednja skola se nismo bas slagali, nisan je ni zavrsija, (zavrsia san kasnije vecernju) iz prve, autolakirer, su me izbacili nakon 10 dana, jerbo san se u tih 10 dana potuka 12 puta, pa san se pribacija, u istoj toj godini, u poljoprivrednu u Štafiliću, tu san se jedino moga pribacit, a poljoprivreda me nazanima ni najmanje, tako da san u toj skoli do kraja godine ima 280 "opravdanih" sati i jos 200-tinjak neopravdanih, mislin da je svima jasno kako je to zavrsilo, tako da san slijedece godine upisa trgovacku, e sad dolazimo do ovih 7 punata na glavi, svi koji su iz Splita, znaju di je otprilike ta skola, i di se ceka bus kad zavrsi skola, da pojasnim, znaci ta autobusna stanica je prva kad se izadje iz marjanskog tunela prema poljudu, i kad san ja isa u tu skolu tu je bija samo znak za autobusnu stanicu i živa ograda, tako da su ucenici cekali bus na cesti, i jedne veceri posli skole, cekamo mi bus i naravno guzva, guranje,(jebiga triba se izborit za stolicu u busu, ko ce stat na nogama do doma) i ja u prvom redu, bus uleti i buuum, retrovizorom me zakaci po glavi, retrovizor se izokrenija naopako, staklo se prosulo po svima na "stanici", ja se uvatin za glavu, nema nista, dobro je, nastavin se borit za misto u busu, i izborin se, sidnen, a ono odjedanput krvi do kolina, gejzir na glavi, padaju unesvist oko mene, ljudi vicu po busu, soferu, da stane, da me odvede na hitnu ili negdi, on nista, sta mi na stanicu, ko da se nista nije dogodilo, i srica blizu te stanice je bija djecji dispanzer, i ja i dva prijatelja odemo tamo, oni me zaviju i pozovu moje da dodju po mene i da me odvedu na hitnu, moji dosli, odveli me, dok su mene sasili, otac zva policiju, posli sivanja otisli na mjesto nesrece sa policijon, doveli oni tog sofera busa, dali mu da puse, napuva je priko 0.5, neznan tocno koliko, a debilni seljo, da ga nije policija zaustavila, otac bi ga bija zadavija ko tica, kad ga je uvatija za vrat, ja san mislija aj ca gotovo, odnija ga djava, uglavnom da zavrsin, on dobija otkaz, ja odstetu 7.500 dem, i 7 punata, (znaci 1000 po puntu rofl ) tada se tako davalo u dem-ovima, i jos jedna bitna stvar, ta autobusna stanica je odma sutradan pretvorena u normalnu autobusnu stanicu, (onu standarnu stakleno plasticnu) tako da ja volin kazat kako je to "moja" autobusna stanica, ja san je platija sa svojon glavon, mamicu im nataknem, njima i stanici!
E sad kad znate da ja iman svoju bus-stanicu, amo dalje, znaci ja san, istraumatiziran dogadjajima sa materon, podivlja i ispoljava to na najgori moguci nacin, radia san sranja di god san stiga, bija san u sve tri policijske stanice u splitu, po nekoliko puta, a i pobiga san iz sve tri po jedan put, rofl pa san poceja pomalo uvidjat da to nevodi nigdi, a vec su pomalo i moji prijatelji poceli izrazavat nelagodu, nisu vise tili ic sa menon vani, jer su znali da ce se dogodit neko sranje, da cu se ja potuc s nekin i onda, naravno, se moraju umisat i oni, i tako su me pomalo udaljili od sebe, a ja san pomalo poceja dolazit sebi, presta san toliko pit, jer pijan san bija najgori, ali san zato poceja trosit sve vise droge, i to je funkcioniralo po pitanju bijesa, nisan vise bija toliko agresivan...
U medjuvremenu su se moji razveli, neznan zasto i ni ko je kriv, i iskreno ni ne zelin znat, svaka strana ima svoju pricu, a ja san to prihvatia tako kako je bez nekih trauma, (valjda san vec malo i ocvrsnija od svega skupa) i to je bilo vrime kad san upozna Maju, (oni koji neznaju Maju i sta se dogadjalo u tom periodu i u toj prici, a zanima ih, neka odskrolaju prema doli do posta: NEPREŽALJENA LJUBAV) i da nastavimo, razveli su se, i ja san triba odlucit sa kime cu zivit, stan je od oca, tako da on ostaje, a mater odlazi, u pocetku san tija ic sa materon, ali san svatija da to nebi dobro zavrsilo, jer ja san bija u kurcu, droge i pizdarije, i da san otisa sa materon, neznan kako bi to zavrsilo, jer sa njon mi je bilo lako izac na kraj, a otac je bija strog i "opasan", i tako san ja odlucija da cu ostat sa ocen, jer ako oden sa materon, otisa bi u kurac, jer me ona nebi mogla kontrolirat, a i bili bi gladni, i tako san ja to i reka materi, i ona se pomirila sa tim, to mi je bila najveca i najpametnija odluka koju san donija u zivotu, definitivno!
E sad su pocele nove pizdarije, i otac i mater su nasli "nekoga", ali mater sa svojima nije imala srice, prvi je tuka i bija je neki alkos, ja nisan zna do jednog dana, tu vecer me nazvala mater i rekla mi da je ovaj pijan i da joj priti, ja trceci do nje, dodjen tamo, i zamislite ovo, molin vas, glupa mrcina od 2 m ide tuc bolesnu, sitnu zenicu od 1.55 m, meni se zamracilo, poludia, bijes nevidjeni u meni prokuva, uzea san kacavidu, koju san ponija sa sobom, i ocu ga izbost, i nista me nece zaustavit, on se sasra ko malo dite, veliki "baja", bizi oko kauca, moli me da ga ne ubijen, samo sta ne place, ja lud, ocu ga ubit i gotovo, mater me vata po kuci da ga ne ubijen, na kraju je uspija utec iz stana i vise nikad se nije pojavia...
Drugi, e drugi je bija pravi ludjak, i radija je isto sta i ovi prvi, tuka je, nije to bilo premlacivanje, al to meni nije bitno, nece niko dizat ruku na moju mater, koja je prosla pokoru svjetskih razmjera u svom zivotu, ali ovaj put je bila drukcija situacija, mater mi nije nista govorila, kad bi ja dosa kod nje, on nebi bija tu, ali san sumnja, i jednog dana se dogodilo, zvala me i rekla mi da je istuka, odveja san je na hitnu, na policiju, policja je vec imala dosije o njemu, ali nikako da se ja docepan njega, iako bi vjerovatno ja u tom sukobu popusija batine, ali to mi nije bitno, nebi mi bija prvi put, i uglavnom napokon se mi nadjemo, mater mene pozvala na razgovor jedan dan, i on je bija tu, kad san dosa odma je pocela prica, mater govori kako je ona kriva, kako je on dobar, ali je ona ovo ono, meni to sve dopizdilo, i ja lipo njemu recen, slusaj, cinjenica je da si ti jaci od mene i da te ja nemogu izbacit iz njenog stana, ali ako je jos jedan put udres, ja cu doc i ili cu ja tebe ubit ili ces ti mene ubit, ali neko ce pogint... i oden ca doma, i nakon par dana se ponovilo sranje, on je udria, ona nazvala mene, ali dok san ja dosa, on je otisa, i nikad se vise nije vratija, i srica moja i njegova da nije, jer neko bi lose zavrsija da je doslo do sukoba... (vjerovatno ja, jer da se odma razumimo, nisan ja neki rambo i sta ti ja znan, i tada san ja ima nekih 18 god, a on 30-ak, ali je vidija da iman srce, veliko srce, i da san dovoljno lud da ucinin glupost, pa sta bilo da bilo) Eto to bi bilo to, sta se tice toga, sad je mater sritno udana, za dobrog covika!
Posli ovoga je uslijedila NEPREŽALJENA LJUBAV, pa 6 GODINA U TRIBUNJU, koga zanima ova dva posta su malo nize ispod ovoga, a ja, ja danas zivin u Vodicama ko podstanar, ali tu pricu cu van ispricat u jednom od slijedecih postova, i nadan se da ce bit malo veselija od ovih dosadasnjih... ;)
Ljudi moji, zdravi i veseli bili, do sljedeceg citanja! mah
- 16:38 - Vaše cijenjeno mišljenje (58) - Eee, da mi je ovo imat na papiru - #

22.02.2011., utorak

6 godina u Tribunju

Dakle, da jos jedan put pojasnim onima koji nisu upuceni, ovo je objasnjenje jednog dijela posta "Neprežaljena ljubav", ko ga je procita zna o cemu se radi...
Pa da krenem, znaci uspia san udaljit Maju od sebe, lazuci joj da san je privaria sa njenon "prijateljicom", i nedugo nakon toga san otisa iz Splita, evo kako se to dogodilo... Jedne litnje veceri bija san u kvartu i pijucka pivce za zivce sa ekipon, i u to naidje jedan prijatelj i kaze da nedaleko od nas, tri cure, studentice iz Vodica privremeno zive u jednoj kuci u blizini i da imaju neki kao mali party, povodom zavrsetka te fakultetske godine i odlaska doma u Vodice, i pita me ocu li sa njim do njih, ja naravno prihvatih i odosmo ja i on. Dosli kod tih cura, upoznali se svi skupa medjusobno i laganini pijuckamo i cavrljamo, i sad kako je vecer odmicala, tako se meni jedna od njh svidi, i ja nju (odsad cemo je zvat Jasa) malo-pomalo nekako uspjeh ocarat, (bar san ja tako mislija) e sad pocinju komplikacije, one sutradan ujutro idu ca, i sta sad, a ona nema mobitel, i dogovorimo se mi da ce ona meni dat broj mobitela od svoje prijateljice, (odsad cemo je zvat Bojana) i da ce mi sa njenog broja se javit i tako to, a meni naravno nije da djava mira i nazoven ja taj broj odma, da ja vidin ko je to, javi se Bojana, upoznamo se mi tako priko mobitela i ja njoj objasnin situaciju, malo jos procavrljamo i dobro, tu prica zavrsi...
Nakon par dana meni dodje poruka sa Bojaninog broja, ali ne od Jase nego od Bojane, njih dvi su se navodno vidile i pricale o meni, i Bojana se zainteresirala, i pita
ona mene kao sta ima kako si i tako tome slicna standarna pitanja, a ja odgovaran i isto tako propitujen nju, tako je to trajalo neko vrime, oko misec dana, i pomalo smo mi zaboravili Jasu, a i Jasa mene, i uvidjeh smo da imamo dosta toga zajednickog, pa malo pomalo, pocele i ozbiljnije poruke, vise osobnih pitanja i zanimanja, pa razminili slike, i to poštom, danas to zvuci nevjerovatno da se slike razmjenjuju poštom, al dobro tako je bilo tada...
E onda san ja pomalo pocea nju ispipavat tako da bi je nazva pa joj reka da dolazin u Tribunj, da san vec u busu i tome slicno, a ona bi onda dobila napadaje panike, i tako par puta sve do jednog dana dok se nije potrefilo da je za par dana Jasi rodjendan, a vec smo dosta puta pricali kako cemo se upoznat i to je sad bila idealna prilika, i nazove ona mene i pita ocu li doc, ja kazen da ocu ako iman di prespavat, jer nije mi padalo napamet da se iden truckat u busu do Tribunja i nazad u istom danu, a i s obzirom da se slavi rodjendan, kad bi uopce isa nazad, i kaze ona meni da mogu prespavat kod nje, ja odma oden doma, prisvucen se i drito u Tribunj, rodjendan je triba bit sutradan.Kad san se ukrca na bus i krenia, nazoven je i kazen joj da dolazin, opet panika zavladala, al ovi put je bilo kasno, sad san stvarno bija u busu i nema vise nazad, i ajde nekako se ona sabere, objasni mi di triban izac iz busa, ja do tada nisan ni cuja za Tribunj, i tu ce me ona docekat, i tako i bi...
Stigoh ja u Tribunj, ona na stanici ceka, iskreno odma mi se nekako svidila izgledom, bolje je izgledala nego na slici, onako malo punija, a ja volin onu staru izreku: bolje da ljulja, nego da zulja, i upoznamo se i formalno, i krenemo prema kuci, putem malo procavrljamo, razmjenimo dojmove, ona jos ne viruje da san ja tu i bla bla, standarna prica, i dodjosmo do kuce, pas laje, kratak lanac al'mani ti to, udjosmo u kucu, upoznan se sa njenom majkom, tetkom, bratom i sinom od tetke, odnosno njenim rodjakom, raspricali se svi, i necete virovat ali glavna tema, a i bitan faktor u ciloj prici je bija Hajduk, naime ona je bila veliki fan Hajduka, a ja ludisplitjo, redovit na utakmicama, domacim i gostujucim, (tada bija, a od toga dana pa do dan danas, nisan bija na utakmici) uglavnom Hajduk mi je dosta pomoga u ciloj toj prici, i doslo vrime za ic "spavat" (mo'š mislit), e sad moran objasnit situaciju oko spavanja i opcenito o kucama, tu su bile dvi kuce, jedna do druge, udaljene par metara, prva kuca je od njene matere i tu spavaju mater i brat joj, a druga kuce je od babe koja je u Njemackoj, i tu spava ona, tetka i sin od tetke, ja san triba spavat u dnevnom boravku, u naravno, istoj kuci di i Bojana, pozelili svima laku noc i slatke snove, i odosmo u drugu kucu, tetka i rodjak odose spavat odma, a ja i Bojana cemo malo u dnevnom boravku "gledat filmove", malo smo pricekali da svi zaspu, i kiss, ja navalia na nju ko sivonja, imala je savrsene sise, za moj pojam, velike, al ne prevelike,
al necu sad po ure o sisama, uglavnom nije bila sramezljiva, sta je bilo malo i cudno, s obzirom da malo kasnije, se ustanovilo da je djevica, vodili smo ljubav strasno i slasno, nakraju san ja zaspa u njenom krevetu, a mater joj ujutro banila u 6 ujutro u kucu i naravno nastala panika, pa me izbacila iz kreveta na pod, al dobro, nisu bili glupi da im nije jasno sta se dogadja, i uglavnom tako je pocela ta veza...
Slijedili su mjeseci di san ja putova i zivija na relaciji Tribunj-Split, radia san u skveru, tako da mi je subota bila neradna, pa san svaki vikend bija kod nje, dok jednog dana nisan dobija otkaz u skveru, sad moran ispricat zasto san dobija otkaz, zamislite ovo, radia san ko varioc, i jednog dana dodje poslovodja i kaze da nema posla trenutno i da neki moraju na cekanje ili na kapiju strazarit, i ja se javin da necu na cekanje, nego na kapiju, i tako i bi, i jedno jutro dolazi jedan od sefova (ja nisan zna ni koje on ni sta je on) i priblizava se kapiji, ja ga zaustavin i pitan ga ko je i di ide, i da mi da osobnu, takva je procedura, a on ispalija, jeli ti znas ko san ja i bla bla, ja mu kazen ladno da me ne zanima ko je on ni sta je on, i trazin da mi da osobnu i kaze di ide, on uvridjen krece prema ulazu, ja sta isprid njega i nedan mu da udje, on tija na silu, ja ga savladah, u to se pojavise neki radnici koji ga poznaju i sprijecili daljnji sukob, on udje, ja nedugo poslin toga dobih otkaz... I da nebi sad covik popizdija, radis svoj posal i zato sta ga obavljas profesionalno, dobijes otkaz!
Amo mi dalje sa pricon, kako san dobija otkaz, tako san odselija za stalno u Tribunj, prihvatili su me objerucke, jer je tamo stvarno falila muska ruka, a ja san uz to i
dobar handyman, znan svasta neshto radit, a obe kuce su bile u "rasulu", vise iznutra nego izvanka, i ja to malo pomalo popravih sve, "punica" odusevljena, moj zet najbolji, moj zet ovo, moj zet ono, obozava me i ona i svi ostali ukucani, jedino brat malo prgav, vjerovatno se pripa da cu mu otet kucu, ali njega san lako rjesia, reka san mu da moze birat, oce li da mu buden najbolji prijatelj ili najgori neprijatelj, njegov izbor, on je izabra pametno...
I tako je prolazilo vrime, sve je bilo super, otisli smo i po moga Micka (slike su dva posta ispod) i doveli ga u Tribunj, ona je volila tog macka nevjerovatno, ja san u medjuvremenu nasa i posal, radia san namjestaj po mjeri i montira ga, nije bilo lose, radia san to 6 god., dok mi nije kicma otisla u kurac, al sta je tu je, nego da nastavim, prvi problemi su poceli nakon jedno dvi godine, to je bilo, da odma pojasnim, malo prije nego san nasa ovi gori pomenuti posal sa namjestajem, sta se dogodilo, dogodilo se to da ta druga kuca, u kojoj san i ja sad zivia, je imala i kat, koji nije bija u potpunosti dovrsen, i sad, njena majka je nasla jednog gospodina koji joj se svidija, a koji je igrom slucaja bija vlasnik jedne gradjevinske tvrtke koja je igrom slucaja zaposljavala iskljucivo ilegalne bosanske radnike, (da odma razjasnimo da neman nista protiv bosanaca, ni Bosne kao nacije) i tako je ona odlucila (nagovorija je taj pomenuti gospodin) da smisti na taj nedovrseni kat 5 njegovih radnika i to mukti, neko bi sad pomislija kako je to velikodusno od nje, al virujte mi nije, samo to je sad druga prica, nego da ja nastavim, ja se tu nisan ima sta bunit, niti je to moja kuca, niti ja tu iman sta odlucivat, iako ja tu ulazem i vrime i trud i novac, ali ipak to nije moje, ali nije ni njeno, babino je, a baba nezna nista o tome, (a inace, cisto da pojasnim, baba je u toj familiji bog i batina, ona radi u njemackoj i salje pare) i kad bi baba saznala, to bi bilo veliko sranje, ali nije saznala, i oni su tu uselili, mene je to iskreno smetalo, nisu oni bili onako tu samo za prispavat i gotovo, oni su se pomalo uvlacili di in nije misto, u nase zivote, evo primjera radi, ja dodjen sa posla oko 8 navecer, umoran ko pas nakon 12 sati rada, a u dnevnom boravku me doceka 5 bosanskih baustelaca koji se zabavljaju, onako "bezazleno" sa mojon curon, i nemos ih istirat da idu ca gori na taj kat, nego samo sta mi nisu u sobi, mislin kome to nebi smetalo, pa i Bojani je to pomalo islo na zivce, ali sta da radi, da ona bizi od njih u svojoj kuci!
I tako san ja to trpia jedno vrime, dok mi nije dopizdilo, nisi vise ima mira, di god se okrenen iskoci bosanac, a isusa ti, pocelo me stvaro nervirat to, i kazen ja Bojani da prova objasnit materi da to nece ic tako i da ja to necu trpit, nije vise bilo nikakve privatnosti u toj kuci, ne mogu ni ja ni ona onako slobodno opusteno odat po kuci, ovi upadaju bez kucanja, ko da su svojoj kuci, ziv covik da neviruje, ali to njenu majku nije previse pogadjalo, i onda su pocele svadje pomalo, ja san upira Bojanu da nekako urazumi mater, nisu samo meni smetali, nego i njoj i rodjaku, ali nije islo, i ja se pokupin i oden doma u Split...
Onda je pocela drama, Bojana zove da se vratin, mater njena zove da se vratin, svi zovu da se vratin, ja necu dok je situacija takva i gotovo, a ona nece u Split, a sve i da je tila, nebi imali di stat kod mene u stanu, onda su mi poceli zvat oca i mater, pa njih molili da me nagovore da se vratin, pa in punili glavu kako Bojana radi mene place po cile dane, kako pije apaurine i sta ti ja znan, (a moji su razvedeni, tako da me doma pila otac, a na mob mater) ali je se nedan, tvrdoglav ko magare, necu i gotovo, i nakon par dana eto Bojane u Splitu, dosla kod moje matere, a da ja neznan, i onda me mater kao nazvala da dodjen do nje malo u posjetu, i ja dodjen i zateknen uplakanu Bojanu, i naravno sta sad, nisan bezosjecajan, a i "volia" san je, nisan bija zaljubljen do usiju, ali volia san je, i ajde nagovore oni mene da se vratin, ali pod jednim uslovom, u roku od dva tjedna ako bosanci ne odu, ja cu otic i vise me ni bog isus nece nagovorit da se vratin, i bogami otisli su, neznan kako su oni to izveli, ni sta se tocno dogodilo, ali predpostavljan da je baba saznala, uglavnom su otisli, to je jedino sta me zanimalo!
Situacija se stabilizirala, i opet je sve bilo idilicno, sad je ta nasa veza bila vec u trecoj godini, i zaposli se ona u hotelu na Murteru, (20-ak km od Tribunja) i prvu sezonu je radila sa tetkom u veseraju, a drugu sezonu je prisla na recepciju i usput je obavljala neke racunovodstvene poslove, kad bi joj zavrsila smjena na recepciji, i sad kako to nije bas blizu kuce, a ona ne vozi, a ni buseva bas nema kad god oces, tako su oni njoj dali sobu pa da moze, kad triba, ostat spavat u hotelu, u pocteku je to bilo rijetko, ali s vrimenom sve cesce i cesce, ja inace stvarno nisan ljubomorna osoba, ja san realna osoba, i kao takvome ljubomora mi je besmislena, uopce ne razumin ljubomorne ljude, ako se nesto ima dogodit, dogodit ce se bija ti ljubomoran ili ne, ali nisan ni glup, pa nema bas toliko posla u hotelu da skoro svaku vecer triba ostajat spavat, al dobro, virova san joj, nisan ima razloga ne virovat joj...
I jedne veceri ja kod "punice" vecerajen, i dodje Bojanina rodica, koja je zivila u kuci 20m od ove, (dosad nije bilo razloga da nju spominjem, ali inace je ona bila tu svaki dan s nama) isla je u medicinsku skolu i dobro je masirala, i tu vecer ja nju zamolin da dodje kasnije do mene i da me izmasira ako ima volje, (moj problem s kicmom) kad na to ce moja "punica": moze, ali nemoj se puno zadrzavat!? Ja i rodica oboje zbunjeni, sta je to tribalo znacit, al dobro, cesto je ona znala provalit neku glupost, pa nismo tome pridavali puno paznje, uglavnom dosla ona, masira me i cavrljamo laganini, i spomenen ja kako joj je uopce palo napamet, "punici" da uopce pomisli nesto izmedju nje i mene, i kazen ja njoj kako je nebi privaria Bojanu ni u ludilu, i kako znan da nebi ni ona mene, e na to rodici izleti: jesi siguran? Ja kazen jesan, pa nema sanse da bi ona mene privarila, posli pustih apaurina i plakanja i svega sta je bilo, ma nema sanse kazen ja, (al naravno sve mi je u glavi vec jasno, samo nisan tija pritiskat malu, nego se pravin glup) i na tome ostane, izmasira ona mene i ode...
Sutra dan ja sidin isprid kuce onako bez veze, bila nedilja, i naidje rodica, i ja joj onako usput dobacin da bi moga malo otic na Murter do Bojane, i pitan je oce li s menom, i tu je ona pukla i pocela plakat, a draga mi bila ta cura cudo jedno, ko mladja sestra, pa je nisan tija mucit, samo san je pita kratko, s kime i jeli to bilo jedan put ili je to redovito, a ona mi je onako kroz suze jedva odgovorila, samo pogledaj u njenoj sobi u ormar, ja u auto i drito u hotel, dodjen, uletin u hotel, doticni "gospodin" na recepciji, kako san ja uletija tako su se staklena vrata od hotela skoro raspala, on me vidi i problidi u sekundi, sasra se ziv, ali on me nije zanima, udjen u sobu, ona spava, ali vidno je da ne spava sama u tom krevetu, pogledan u ormar, sva njegova roba je u ormaru, probudin je i kazen joj bog oko moje, i oden ca, dok san je dosa do Tribunja ona je vec nazvala mater i napricala joj bog zna sta, uglavnom ova me napala, da san lud, poremecen, bla bla, ja san samo kratko prokomentira, da cu se vratit po macka, cin se snadjen, spakova san u 20 min sve sta mi je stalo u auto, ostalo san ostavija i otisa, i nikad ih vise nisan vidija, i to je to, posli san se jos vidija sa rodicom, pa san tocnije detalje kad je to pocelo i koliko je trajalo, uglavnom bilo pa proslo, ne zalin za nicin i guran dalje, eto toliko od mene za danas...
Ljudi moji, zdravi i veseli bili, do sljedeceg citanja! mah
- 20:55 - Vaše cijenjeno mišljenje (42) - Eee, da mi je ovo imat na papiru - #

Velika isprika..

...svima koji su ovih dana pokusali nesto procitat ili pogledat na mom blogu, uvatila me neka manija dizajniranja, (o kojem ja neman pojma, ali nebi ja bija ja da nisan proba bar, 3 dana citan o html-ovima i css-ovima, itd..) ali to je ocito bilo neuspjesno jer meni je sve izgledalo bajno i krasno, na mom monitoru, ali svima ostalima je to sve skupa bilo krajnje zbunjujuce i necitljivo, i zato odustajem, burninmad bar za sad! ;)
Dugujen van nastavak, u biti to je vise objasnjenje i prica o tome sta se dogadjalo kad san otisa iz Splita, ali toga cu se uvatit sutra, sad je vec kasna ura...
Iman i jednu zamolbu, molim vas da mi iskomentirate ako jos uvik ima kakvih problema sa citanjem posta ili gledanjem slika, unaprid zahvaljujem i jos jedan put se ispricavan!
Ljudi moji, zdravi i veseli bili, do sljedeceg citanja! mah
- 02:37 - Vaše cijenjeno mišljenje (7) - Eee, da mi je ovo imat na papiru - #

17.02.2011., četvrtak

Moje voljene mace

Prvo, unaprid se ispricavam zbog kvalitete slika, (ovo su slike koje san ja slikava mobitelom prije nekih 6-7 god, kad mi kamera na mob i nije bila bog zna sta..) a drugo, ovo mi je prvi pokusaj pravljenja posta sa slikama, tako da... Unaprid zahvaljujem na razumijevanju!

Ovo je moj pokojni Micko, macak koji je zivia s menom 18 godina, 12 god u Splitu i 6 u Tribunju!

Photobucket

Za mene je moj Micko bija puno vise od kucnog ljubimca, bija mi je ko dite... Ja i taj macak smo pricali satima, i ne samo da smo pricali, nego smo se u pozpunosti razumili, bila je to posebna povezanost...

Photobucket
Photobucket
Photobucket
Photobucket

Taj macak je uvik bija kraj mene i uz mene, sta god ja radia i di god bia, on je uvik bia u blizini, spava mi je na prsima, (to mu je bilo omiljeno misto za popodnevno drijemanje, onako za ubit oko po ure) leza mi je na ramenima dok san sidia, ruca, radia nesto na kompjuteru, ma cudo jedno!
A sad tuzni dio price, kad san ja otisa iz Tribunja, (ovaj moj dolazak i odlazak iz Tribunja cu pojasnit u jednom od sljedecih postova, bit ce to kao neka vrsta objasnjenja iz mog prethodnog posta "Neprezaljena ljubav", di cu objasnit sta se dogodilo kad san otisa iz Splita, ko je procita post zna o cemu pricam) otisa san naglo bez ikakve naznake da cu otic, i nisan zna di cu otic uopce, i tako san ostavia macka u Tribunju, dok se ne smistin negdi, ali naravno s namjerom da cim nadjem di cu stanovat, da se vratim po njega, virujte mi teze mi je bilo sta njega ostavljam nego sve drugo sta se dogodilo u toj prici, ali bija star i nije podnosia voznju u autu nikako, a tu mu je bilo dobro, i iskreno svi su ga volili i zna san da mu nece nista falit tih par dana dok se ne snadjem...
Dva dana nakon sta san otisa, javili su mi da ga je udrilo auto i da nije prezivia, ja san plaka ko malo dite, ja nisan moga doc sebi od tuge, pekla me savjest, i dan danas ja sebe krivin sta ga nisan odma povea sa sebon, iako san ga ostavia misleci da je to bolje za njega, i siguran san da to nije bila slucajnost, taj macak u 6 godina nikad nije otisa na cestu, uvik je bija u i oko kuce, uvik! I sad mozete rec da san ja lud i da umisljan, ali ja znan da je on osjetia da san otisa i da se necu vratit, i siguran san da je krenia zamnom i onda se dogodilo sta se dogodilo, siguran san!

Amo dalje na veselije teme, kod mene sve neke tuzne price, al bit ce i veselih, obecavam!
Ovo je moj Škiljo, macak koji je jednostavno jednog dana uskocia na moj balkon, useta u stan i osta neko vrime...

Photobucket
Photobucket
Photobucket

Ja mislin da ove slike govore vise od rici....izgleda ko ja kad se mamuran pokusavan dignit iz kreveta, mislin poze ovog macka su, meni bar, nevjerovatne, ko mali covik, kojemu je pun kurac svega!

Photobucket
Photobucket
Photobucket
Photobucket

Škiljo bi ovako zna spavat po po ure-uru bez da se mrdne iti milimetar, ja tako nesto nevidoh u zivotu, a sa mackama zivin od kad znan za sebe!

Photobucket
Photobucket

Evo da i sebe malo prezentiram, to smo ja i Škiljo u uobicajenim pozicijama, dok je on bija u stanu, a inace, samo da se zna, on je manje-vise dolazia i odlazija kako ga bila volja, nije bija iskljucivo kucni macak, uglavnom bi dolazija zalicit rane jer se cesto kla sa drugim mackama, bija je pravi ratnik, ali jednog dana je otisa kao i inace, i nikad se vise nije vratia.... Ja volin mislit da ga je neko udomia, posto je bija stvarno pitom, bar s ljudima, moga si od njega radit sta si tija....

Idemo dalje, evo za kraj moja mucica Mrvica, koja je jos uvik tu, nju je nasla jedna moja prijateljica, poluzivu, dehidriranu, staru mozda par tjedana i sa malim sansama za prezivljavanje, bar je tako veterinarka mislila, al ona je itekako ziva i zlocesta do boli, ali na neki simpaticni macji nacin!

Photobucket
Photobucket
Photobucket

....i evo malo primjera, ciste, prirodne, i iskrene ljubavi...

Photobucket
Photobucket
Photobucket
Photobucket
Photobucket
Photobucket
Photobucket

...slike definitivno govore vise od rici...
Ljudi moji, zdravi i veseli bili, do sljedeceg citanja! mah


- 23:55 - Vaše cijenjeno mišljenje (29) - Eee, da mi je ovo imat na papiru - #

15.02.2011., utorak

Neprežaljena ljubav

Moran i ja svoju pricu ispricat, toliko san danas ljubavnih postova procita, da jednostavno moran (zelin) i ja svoju pricu podilit s vama...
Huh...bilo je to prije 10-ak godina, jedan prijatelj (od sad cemo ga zvat prika) me pozva kod sebe u stan (starci nisu bili doma) da se malo zajebavamo, popit kavicu, zapalit koji joint i tako ubit dan. Bilo je lito oko pet popodne, pazi mene, pet popodne, al tako je bilo, ja ga pitan ko ce jos doc, on meni, jedna prijateljica (odsad cemo je zvat Maja) i par prijatelja, vecinu njih znan vrlo dobro, iz kvarta su, i ajde dobro doc cu za jedno po ure kazen ja njemu. Prije nego san krenia odlucih zapalit jedan jointich, onako solo reda radi (bila je to takva zivotna faza di bi ja njih dnevno zapalia 15-20-ak smokin) i dovrsin ja ritual pa krenuh kod prike po jos, iskreno to mi je bia i glavni razlog zasto uopce iden kod njega, da se dobro udimin jer nije da smo bili ono nesto super prisni prijatelji, al da sad ne skrecen previse sa teme, dodjoh ja kod njega, pozdravih ekipu, Maju nisan nekako odma ni primjetia, ustvari nisan se po dolasku ni upozna odma s njom (sad moran odma i objasnit zasto je ona bila tu, nju je pozva taj moj prika jer je bija zaljubljen u nju i tu se tribalo nesto dogodit izmedju njih, valjda, bar je on tako zamislia, a ja stvarno nisam zna tada nista o njegovom naumu, niti mi je on ista natuknia ili spomenia o tome sta namjerava lud) i razvali se ja po fotelji, prika kuva kavicu, mota se pusika, i onako mi laganini cakulamo o svacemu i nicemu, napusena posla, a Maja ni rici, vidin ja sramezljiva cura do boli, ja je pogledan onako u prici, a ona se rumeni cila, obrazi joj ko dvi crvene jabuke, ali to je nesto preslatko kako se ona zarumeni, i znan da ce ovo sad zvucat umisljeno, ali ja znan i uvjeren san i dan danas da san ja jedini koji je moze navest da se tako slatko zarumeni ma koliko se ona trudila da to prikrije, al ne moze, to je visa sila. Opet skrecen, amo mi dalje, skuva prika kavicu, pridruzia nan se, pripalili mi joint, a Maja ode na balkon (Maja ne pusi travu,a ja ni to ne znan u tom momentu) a mi zavrtili krug-dva, i kad je frulica opet dosla do mene, ja in kazen nek oni pripale drugi a ja cu na balkonu dovrsit sta je ostalo od ove frulice. I izadje je na balkon, a sunce taman onako na zalasku, ma divota, pridjoh ja Maji i nudin joj joint, ona kaze ne pusin ja to, sad ja malo zbunjen, sta od trave, sta zbog cinjenice da je cilo ovo druzenje bilo u biti u svrhu napusavanja, al dobro to nije sad ni bitno, pruzin ja njoj ruku da se upoznamo, nasmijen se kako se samo ja mogu nasmijat, a ona opet ko jabuka rumena,jos ono sunce na zalasku joj obasja lice, divota jedna, nesto neopisivo, ja gotov, puls 180, ruke se znoje, zaljubia se taj isti momenat i gotov san, nema vise nazad, nut mozda smo progovorili jos par rici, nemogu se sitit jer san se upravo tada zaljubia, uglavnom, sad, jel' sekundu, jel' dve, ne znam...(reka bi Djole) ljubio sam Maju na balkonu kiss strasno, beše mirisna k'o majska ruža. Rekla mi je konačno, al' ne suviše kasno,kako nema brkatog muža, a ni momka! rofl
Taj momenat, ni da obolin od alzhimera, necu nikad zaboravit, to je bilo to, ono sta neki cekaju cili zivot i ne dozive, ja jesan bas tada na tom balkonu kod prike, koji je bija ludo zaljubljen u tu istu curu, al jebiga ko mu kriv,nije mi nista reka, ima je prilika za nesto pokusat koliko je tija, ali nije, i zato prika, u buduce carpe diem!
Priku vise necemo spominjat, idemo mi dalje sa pricom, ja i Maja smo se odma pokupili i napustili zabavicu uz neki lame izgovor kako ona mora doma, a meni kao dosadno pa odo i ja, ljubazno san se zahvalia na "gostoprimstvu". I tako dosmo nas dvoje, zagrljeni u setnjicu, setali smo satima, a cinilo se ko da su minute prosle, imali smo miljun zajednickih tema, u biti ona nije mogla doc do rici koliko san ja laja, al jebiga ipak san bija pod utjecajem opijata, i dopratih ja nju do kuce, kiss za laku nokich, i odoh i ja svoj kuci, koja je udaljena jedno po ure od njene (to ce bit posli bitno u prici), cili sritan, neopisivo sritan, ej ljudi, osjeca san se ko da mi je narasta cvitich nasrid glave od srice! rofl
Dodjoh doma onako umoran od setnje, zbunjen od trave, i naravno opijen od ljubavi, uvalih se odma u krevet i utonuh u san u sekundi, naravno sa Majon u mislima... Sutra jutro, da napomenem da nismo imali mobitele ni ja ni ona, i isto da napomenem da cu sad ubrzat pricu, necu sad svaki dan prepricavat, tako da se netribate bojat kad ce ovo zavrsit zijev, dakle da nastavimo, prvo jutro nase veze, zoven ja na tel, javi se mama, ja se predstavin, pristojno i kulturno imenom, malo propitkivanja, ko si, sta si, bla bla, uglavnom bezbolno je to proslo, sa mi moju Maju na tel, dogovorimo se kad cemo se nac i di, i tako je proslo i slijedecih 10-ak dana i sve je bajno i krasno, ljubav buja u nama, raste nemilosrdno iz dana u dan, ma divota, san snova, ali ja san volia tu i tamo cvaknit "bombon" i otic na party, i nije to bija toliki problem jer ja san bija malo divlji i tesko me bilo kontrolirat, a i bija san malo stariji od nje, 5-6 god razlike, tako da je ona morala ranije kuci, a ja kad dodjen dosa san, kuci, nekad je to znalo bit i tek sutradan, ali njoj to nije smetalo, zamislite moje srice, iman curu koja me voli bezuvjetno, ne brani mi izlaske od jutra do sutra, ma nevjerovatno nesto, ali nuspojave partijanja su pocele stizat na naplatu, i ja san postaja sve vise i vise nezainteresiran za sve drugo osim ecstasya, moglo bi se rec pomalo ovisan (ko je prova zna o cemu prican), ali ne za Maju, sa Majon u mislima san svaku vecer isa spavat i budia se ujutro, u biti i dok san bija nabrijan san samo o njoj prica, vec san pomalo isa na zivce svima oko sebe.
I sad dolazi do zapleta, ja i Maja sidimo na klupici jednu vecer, i kaze ona meni da bi triba malo prestat s tim bombonima, naravno bila je u pravu, i ja san se slozia s tim, ali nisan bas presta, i kad bi ona saznala, ja bi se posua pepelom i ona bi mi oprostila, i tako mnogo puta... (suze mi idu na oci dok se prisjecan ovoga headbang)
U medjuvremenu su njezin otac i brat saznali za mene, i nisu imali najbolje misljenje o meni, a i bia san na losem glasu, tuce se, drogira se, brat joj je cuja i neke price o meni, kad bi je nazva, a javia bi joj se otac, odma bi mi poklopia slusalicu, al ja uporan pa bi zva ponovo sve dok se ona ne javi, a nju naravno te sve price i njihovo misljenje o meni, nisu zanimali ni najmanje, mi smo se slipo volili i to niko nije moga pokolebat!
Vrime je prolazilo, miseci su prolazili, ona je mene volila do boli, bizala od kuce, kroz prozor u srid noci, ma kad god bi ja dosa, ona je nasla nacin da izadje iz kuce i da mi dotrci u zagrljaj, svadjala se sa ocem non-stop radi mene,malo zapostavila i skolu, ali bili smo nezaustavljivi, a ja san i dalje radia sranja i konzumira exove...bang
I onda se dogodilo, nisan vise moga izdrzat, pekla me savjest, ona se svadja sa svima radi mene, a ja i dalje radin sranja, prekinia san snjon prvi put, sa nekim glupim razlogom, jebiga kako ce "faca" rec da mi je krivo sta je prcan u mozak, a nisan vise moga joj to radit i prekinia san, a volin je i dalje isto ko i prvog dana, al mi je ex sjeba mozak i tesko je bilo vise nalazit opravdanja i lagat joj da cu prestat, a znan da necu, da nemogu...
Izdrza san par dana dok je nisan nazva, nazva san je i dosla je odma, leteci, i naravno pomirili smo se, kiss iako smo znali i ja i ona da se nista nije, i da se nista nece prominit vezano za moju ovisnost, ali ljubav je bila neusporedivo jaca od te spoznaje, tih par dana bez Maje, ja san bia devastiran, mene nista nije zanimalo, agresivan, nadrkan do boli, napravia nered u par kafica, ma lud ko kupus, burninmad bila mi je u mislima od..do...
Malo posli navedenih dogadjaja, dosa i taj dan da moran u vojsku, to je bilo ajme meni, ko ce to sad izdrzat muku ti isusovu headbang, al sta je tu je, ispratila me, isplakali smo se i dobro je, necu bit toliko daleko, bar u pocetku, izdrzat cemo, volimo se do boli... Prva postaja, temeljna obuka mi je bija Sinj, to je nekako proslo, 3 mj. Druga postaja, specijalisticka obuka u Splitu, isto 3 mj; rofl juhu, niko sritniji od mene, svako malo izlazak i doma san non-stop, ali ja cin san dosa u Split, opet san sa ekipon, opet exovi dostupni, opet sranja radin, opet prekidamo, (ja, idiot, opet prekidan sa istom pricom ko i prvi put) meni zivot opet postaje pakao, opet radin sranja, pizdarije sa vojnom policijon, unistavan se na sve moguce nacine, za kaznu dobivan prekomandu u Ploče zavrsna obuka 6mj, a Ploče su u pizdi materinoj od Splita, nekih 150 km, za mene predaleko, al opet sta je tu je, u ovoj fazi ja i Maja nismo u vezi vec nekih 15-20-ak dana, ja ludin moran u Ploče, a nisan je vidia ni cuja, ludin, ispaljujen na zivce, fali mi do boli, a bus ide iz vojarne, tako da joj ne mogu javit ni di iden, ni nista, u glavi mi horor!
Dosli u Ploče, cim san uvatia priliku, nazoven je, malo se ispricamo, ali nista od pomirdbe jos, i tako prodje nekoliko dana. I jedne veceri, bia na strazi, dosadno mi, Maja mi u glavi od jutra do sutra, i odlucin ja njoj napisat pismo, raspisa se do besvjesti, sve napisa sta mi bilo na srcu, pokaja se, prizna kakvo san djubre bia, molia je da mi oprosti, stvarno dugo pismo,ko sta ce i ovaj post bit, i nakon par dana, oprostila mi, rofl mojoj srici nema kraja, moran izac iz vojarne sta prije, i naravno ja pobiga iz vojarne i na prvi bus za Split, napokon se vidili izgrlili i kiss ljubav je opet cvala, ali moran nazad u vojarnu, dok jos nisu poslali vojnu policiju po mene...
Po povratku u vojarnu san naravno najeba, zabrana napustanja kruga vojarne do daljnjeg, sta cu sad, opet san lud ko kupus, i jednu vecer ja opet na strazi, a bila je to "mrtva straza" (to znaci, da imas bojevu municiju i mozes pucat, ako nekog cujes, a neodaziva ti se na upozorenje da stane i predstavi se) i meni ko grom iz vedra neba, padne na pamet sta da napravin, reprtira pusku i rafal u zrak, uzbunia cilu vojarnu, zivi nered nasta, dosli po mene odveli me do dezurnog zapovjednika, a bilo je oko 2-3 sata ujutro, on me pita sta je bilo, ja izmisljan pricu kako mi se prividjaju neki ljudi i bla bla, i on me posalje spavat, ujutro dolazi moj zapovjednik i pocinje me maltretirat, prijeti mi da cu odsad svaki dan cisti sobu, da san papak, ovo ono, uglavnom vridja i priti, meni puca film uziman metlu i bum po kostima zapovjednika, (otud nadimak LudiSplitjo) salju me u doktora, a ovaj u psihijatra, naravno u Split, ja presretan, sve ide po planu, dolazin u Split kod psihijatra, ovaj mi uspostavlja dijagnozu, psychoneurosis reactiva, sifra F42, dobivam 7 dana kucne njege, jesss, upalilo je lud san, ali san u Splitu 7 dana!!!
Ja i Maja uzivamo, volimo se i sve je opet super, ja usput i dalje radin sranja i konzumiran sta god mi dodje pod ruku, vracan se u vojarnu, izdrzin par dana i gotovo, ne mogu vise bez nje ni dana izdrzat!
Novi plan, ima san u ruci komadic metala (stara ozljeda na radu) i odlucin da to moran izvadit iz ruke, iden u doktora i objasnjavan mu da me to pocinje smetat i da ocu to operirat, lazen naravno, to mi je bilo u ruci godinama i nije mi smetalo, a naravno operacija je u Splitu! I on mi daje uputnicu i salje me u bolnicu, rofl juhu, opet uspia plan i opet san na putu za Split, dolazin u bolnicu, podvrgavam se tom rutinskom zahvatu, i posli toga me salju u stacionar u Lori, (to je ona vojarna u kojoj san bia prije Ploča) naravno Maja mi dolazi u posjete i sve je opet super, ali tu dolazi do pocetka kraja...
Jedne veceri, Maja i par njenih prijateljica dolaze u stacionar, kao malo cemo pijuckat neko jeftino vino i malo se zajebavat, ali ja, debil, gutan raznorazne tablete i razvaljujen se nenormalno, kraden ljudima tablete po sobama, samo da se puknen kako bilo da bilo, one dolaze, pijemo, i naravno, ja natabletiran u kombinaciji sa pomenutim vinom divljan po stacionaru ko izbezumljeni manijak, ona to sve trpi, a vec su svi i pomalo pijani, ja odlazin u jednu od praznih soba u stacionaru, onako razvaljen i izvalin se na krevet, u to u sobu upada njena "prijateljica" i gadljivo mi se nabacuje, skida se i pocinje skidat mene, ja iako totalno razjeban, odbivan je i govorin joj da nemogu to napravit Maji, (ko god kaze da mu se "dogodilo" jer je bija pijan, LAŽE!!!) ma koliko pijan i natabletiran i pri nezdravom razumu bija, i izlazin iz sobe i ulazin u drugu, u kojoj Maja, vidno pririta, govori kako ja nju ne volin, i kako ce se bacit sa prozora, a ja iz neznan kojeg razloga, govorin joj da nek se baci, ona gotova, brizga u plac i urla po stacionaru, probudila svo dezurno osoblje u stacionaru ukljucujuci i zapovjednika, ja lud, sta sad, uzmen je u narucje i doslovno trcin niza skaline sa njon u rukama, ona vice da, citiram: "sta ja mogu kad volin narkomana" na sav glas, zapovjednik nas vidi, ja nekako objasnjavam da je pijana i da nezna sta govori, i iznosin je iz stacionara i stavljan je u onaj veliki pitar sta inace ima po ulicama, ako znate na sta mislin, ali nije to ni toliko bitno sad, uglavnom poljubin je i moran nazad, zavrsit cu u zatvoru na kraju koliko san vec sranja napravia u toj vojsci....
I od tog dana su odnosi malo zahladnjeli, ona zna da smo ja i njena "prijateljica" bili sami u praznoj sobi, ali nezna sta se, ni jeli se ista dogodilo, uglavnom vrime prolazi, ja san nekako odradia tu vojnu obvezu do kraja i usput se ostavia svega, ali svega, vise ni travu nisan pusia, a kamoli sta drugo, cist ko suza! (i tako je evo vec 10-ak god) thumbup
Znaci gotova je vojska, cist san, i nedugo posli izlaska iz vojske, jedan dan nazoven Maju da dodje do mene, na kavu i da pogledamo film, (pripremia ja Jerry Maguire sa Tomom i Rene) ona naravno, dosla odma, sad, jel' sekundu, jel' dve, ne znam, posli nego je stigla, ljubio sam Maju strasno, kiss i opet je mirisala ko majska ruza, i opet smo skupa...
E sad, jednog dana, nedugo nakon sta smo se pomirili, ona je bila sama doma i zvala me da dodjen i prespavan kod nje, bija je i jos jedan "zaljubljeni" par s nama, i ja dosa, sve je bilo super i bajno i krasno dok nismo isli lec "spavat", ona je bila i vise nego spremna da mi se preda, ali dogodilo se nesto nevjerovatno, trazila je od mene da joj recen da je volin, samo to i nista vise, i reka san, i nisan laga, volia san je vise od icega, ali nisan moga nista napravit, neznan kako, neznan zasto, u meni se probudila neka griznja savjest zbog svega sta je prozivila sa menon, i ima san osjecaj da cu je iskoristit ako vodin ljubav s njon, jednostavno nisan ima srca to napravit, za nju bi to bija prvi put, izgubila bi nevinost, a ja san ima griznju savjest iz neznan kojeg razloga i nije se nista dogodilo, ja nju volin, zaspali smo zagrljeni i zaljubljeni, ali ljubav nismo vodili....
Sutra dan san jo upozna i brata, vidia je da ja i nisan tako los kako je on mislia, skuva san rucak (teleci rizot) i svi su bili odusevljeni, vec su se i njeni tribali vratit doma i tako je zavrsia taj vikend...
Kad san dosa doma stalno san vrtia film u glavi zasto me pece savjest, koji mi je kurac, mozda neka apstinencijska kriza ili nesto, ni dan danas neznan sta mi je tada bilo u glavi, uglavnom nije bilo dobro i, nakon 10-ak dana, ja odlucin da cu prekinit sa njon, al ovaj put ozbiljno, tako da mi se vise nikad ne vrati, (i bogami uspia san, i dan danas se kajem) nazva san je da se nadjemo i reka joj da san je onu noc u stacionaru, sa njenom "prijateljicom" privarija, iako nisan, (to vec znamo) al tada je meni bilo u glavi da je to jedini nacin da je udaljin od sebe, i da jedino tako, kad je opet nazoven, nece odma doc i pomirit se smenon, bilo je to strasno, ona je bila slomljena, razocarana do boli, ja jedva uspjevam ostat pribran i odlucan u svojoj namjeri da udaljin od sebe osobu koju volin i dan danas vise od icega, lud i to je bija kraj....
Nedugo posli toga ja san odselia iz Splita, vjerovatno bas radi nje, da ne buden u njenoj blizini, jer vjerovatno bi joj reka istinu, i opet bi se pomirili, sta bi mi bilo nesto najpametnije da san napravia, al nisan....
Nasa san neku curu koju nisan volia ni izbliza ko moju Maju, zivia kod nje 6 godina u Tribunju, (malo misto, 5 km od Vodica) u bit nisan zivia nego san izgubija 6 god zivota, bila ljubomorna kucka, koja me na kraju privarila sa kolegom, s kojim je radila u hotelu, spakova san 6 godina zivota u 20 minuta u auto i otisa iz Tribunja u Vodice, al necu vise o njoj, nije vridna mojih rici...
Uglavnom otisa san i zivim u Vodicama ko podstanar, nisan se tija vracat u Split, jer me je odi veza posal, koji nije bija los, ali ono sta je bitno je da smo, u medjuvremenu, Maja i ja opet uspostavili kontakt, nakon dugo-dugo vrimena, jedne veceri ona mene nazove, ja odusevljen, sam san, zivin sam, a i ona je bila sama, i nagovorin ja nju da dodje do Vodica, a tek je bila polozila vozacki, i bila je noc, i nije joj bilo svejedno vozit do Vodica, nije imala iskustva, ali je dosla, ta cura je nevjerovatna, andjeo bez krila, i sad mi u pricu, nadoknadjujemo puste godine, naravno reka san joj i znala je istinu, o "prijateljici" i da se to nikad nije "dogodilo", ja san joj reka da je jos uvik volin i da je nikad necu prestat volit, (i necu) prespavala je kod mene, u istom krevetu smo spavali, i bilo je malih njeznih dodira, ali nisan tija zurit, bilo me strah, boja san se da ne buden prenapadan, da to obavin pomalo kako triba, razgovorom, al izgleda da san opet bija u krivu, mozda da san odma napa tu vecer...a ko zna..., uglavnom nisan i sutr ujutro smo pricali i ja san pokusava na sve nacine da je uvjerin da zelin samo nju i nikoga vise, a ona je bila neodlucna, bilo bi komplicirano, kaze ona, ja u Splitu, ti u Vodicama, a ja vec ocajan, zelin je vise od icega na ovome svitu, vec se to pomalo i vidilo na meni, uglavnom ostali smo nedoreceni i ona je morala nazad u Split, na posal, i otisla je...
Slijedecih par dana ja san bija lud, nenormalan, sla joj poruke, jednom rijeci, udavia je do boli, i to mi je bila velika greska, ispalo je da san ocajan, a ne zaljubljen... I opet smo se malo udaljili, al onda se javia njen brat da bi dosa kod mene na par dana, malo na more i cura mu je tribala doc u Vodice, pa tako kod mene se nasli, ma moze, kazen ja, i dodje on, isprican mu ja cilu ovu pricu i sve, al nece on da se misa u to, i dodje mu cura i nagovorimo mi Maju da dodje malo i ona, i dosla, bila je to divota, malo ih vodia po plazama, zabava, bilo je lipo, bas lipo, al Maja se neda nikako, ja sve nekako mic po mic oko nje, al ne ide, i od Maja, mora radit...
Par dana posli toga, katastrofa, brat joj ima prometnu, tu kod mene u Vodicama, srica njemu i curi nista, a auto totalka, cura na bus i otisla doma u Rijeku, a njemu ja ponudin da cu ga ja odvest u Split, nema smisla da ide busom, a i ja cu usput vidit Maju, ma moze, dogovorili se sa Majom di ce mo se nac i dobro, ja oden, dok se on sprema, do zlatarne i kupin prsten, brat joj ne zna nista o tome, stigli u Split na dogovoreno misto, Maja vec tamo, ceka nas, sidnemo, narucimo pice, i onda bum, ja ko iz topa izvadin prsten, stavin ga na stol i odma joj kazen da taj prsten ne dolazi sa nikavim obavezama, da je to jednostavno poklon za nju, i nemoze ga odbit, to je za sve sta je prosla s menon, brat joj u soku, ne moze virovat da san to napravia i to isprid njega, sad je i on vec na mojoj strani, podrzava me, ja joj jos jedan put tu u srid kafica govorin da je volin i da cu je uvik volit, i da je nikad nisan ni presta volit, ali je ne silin na nista, pustan je da razmisli o tome, znan da je komplicirano, ali kazen joj, da san spreman dat otkaz isti sekund i vratit se u Split, samo da bude opet moja, njoj neugodno, em isprid brata, em u srid kafica, i ja je opet pustan, ne inzistiran na odgovoru, neka razmisli, pozdravljan ih i odlazin nazad u Vodice, i potajno se nadan...
Nakon par dana mi se javila i rekla da nece bit nista od toga, da jednostavno ne osjeca vise to sta je nekad bilo, i da se i ona prominila, i da ne moze opet prozivljavat sve sta se dogodilo, rekla mi je da su joj tribale godine da me zaboravi, da zaboravi sta je osjecala prema meni, i da sad toga vise jednostavno nema, ja san razumija sta mi oce rec, i nekako san se pomiria sa cinjenicom, da san u stvari ja te osjecaje zatomia u njoj, toliko san se trudia da je udaljin od sebe, dok smo jos bili skupa, da se na kraju to i dogodilo, sam san kriv i dan danas nakon toliko godina se kajen zbog toga, za nicim u zivotu ne treba zalit, to je moja filozofija, ali za Majon zalin i uvik cu zalit, i bas zbog toga znan da i dan danas ona mene voli, zakljucala je te osjecaje negdi duboko u sebi, u neki tamni kutak u srcu, al tu su zakljucani i nikad nece nestat, a ja to vidin na njoj kad god se vidimo, jer jos uvik kad se nasi pogledi susretnu, ona porumeni ko jabuka, i samo ja mogu izazvat to rumenilo na njenim obrazima, ja i niko vise...

Eto ljudi, znan da je ovo naporno za citat, ovoliki post, al to je najkrace kako san moga opisat svoju neprezaljenu ljubav...
Ljudi moji, zdravi i veseli bili, do sljedeceg citanja! mah
- 01:59 - Vaše cijenjeno mišljenje (29) - Eee, da mi je ovo imat na papiru - #

14.02.2011., ponedjeljak

Valentinovo i Hajduk

Da je kojim slucajem danas rodjendan Hajduka, to bi bilo idealno!
LJubav prema Hajduku se nemoze opisat ricima, pa necu ni pokusavat, to je puno vise od ljubavi, to je nacin zivota, a Valentinovo je u najmanju ruku prenapuhan dan, nepotreban, ko je zaljubljen, zaljubljen je i to je to, njima je svaki dan valentinovo i kiss!!!
E sad kad bi spojili valentinovo sa 100-godisnjicom Hajduka, to je nesto predivno i lakse opisivo, sta su nam i dokazali i pokazali svi koji vole hajduk! Ono sta su jucer napravili navijaci i simpatizeri Hajduka u Splitu, a i u ostatku Hrvatske, e to je ljubav, to je bia praznik ljubavi, to je nesto fascinantno i neponovljivo (bar sljedecih 100 god.), ta sinergija ljudi i voljenog kluba im, to ima samo u Splitu i nigdi drugo, to je nesto unikatno, jedinstveno, i ma sta ko mislia i govoria o tome, svi znamo i svi smo jucer vidili i svjedocili pravom prazniku ljubavi i emocija, ma neopisivo!!!
Ja mozda nisan i ne mogu bit objektivan po ovom pitanju jer ja "zivim" Hajduk, al me uzasno smeta kad vidin neke komentare, kako je to nepotrebno, glupost, bez veze, ovako nesto moze samo izjavit neko ko je ljubomoran i ko nikad u zivotu nije (a vjerovatno i nece) volia nekoga ili nesto, ja na zalost moju, veliku, nisan moga jucer ic u Split iz financijskih razloga, i sad dolazimo do toga sta me navelo da uopce pisen o ovome, e pa navelo me to sta ne mogu virovat kako je taj megadogadjaj bia bijedno medijski popracen, pa vise su vec jucer pricali o valentinovu i pizdarijama tipa, kakvu cete ruzu kupit, sta ce te poklonit voljenoj osobi, bla bla, nego o Hajduku i njegovoj bogatoj povjesti, pa valentinovo je svake godine i bit ce svake godine, a 100-godisnjca jednog voljenog kluba je 1 put i samo 1 put, hrt je prenosila utakmicu, bez ikakvog smisljenog, prigodnog programa, rtl nista, malo u vijestima, isto tako i nova, i to je zalosno (bar po mom misljenju), jedina tv koja je dala nekakav prigodan sadrzaj je tv dalmacija, al to je lokalna tv i ne moze je svako pratit, a i nemaju bas neki budget ko ostale tv postaje, ali su svejedno napravili lipu i sadrzajnu pricu o nasemu 100-godisnjaku. thumbup
Ekola, ispuca san frustracije i usput obradia obe teme pomalo, i sad mi je lakse, uostalom reka bi nas mestar iz veloga mista: "...raspast se može austrija,krepat moredu svi kralji i carevi,ma Ajduk ce ostat!"
A ja cu prevest ovako: raspast se moze drzava, krepat moredu svi prisidnici i premijeri, ma Ajduk ce ostat!
I za kraj kako ja to obicavan ucinit, citirat cemo malo Djoleta, na jednom koncertu je nakon obrade snaše na salašu reka: "izvi'nte ako smo koga i uvredili" a ja potpisujem ovu izjavu za ovaj post.
Ljudi moji, zdravi i veseli bili, do sljedeceg citanja! mah
- 19:01 - Vaše cijenjeno mišljenje (7) - Eee, da mi je ovo imat na papiru - #

11.02.2011., petak

Mlada Domina, Ateizam, jimblog

Pa da krenem objasnjavat naslov za pocetak!
Ovo mi je tek drugi post u zivotu (prvi je bia predstavljanje) i sad, kad san odlucia pisat blog ima san sto stvari na pameti, sto tema od...do..., a i slucajno san uopce i otkrija ovo cilo bloganje i cili ovaj, meni jako zanimljiv, svit blogera, cuja san o tome i cita sto puti ali me nije zanimalo ni najmanje!
Medjutim situacija se malo prominila, osta san bez posla, koji san usput receno radia 10-12 sati dnevno tako da za ovako nesto nisan ima vrimena ni volje, ali eto silom prilika ili bolje receno neprilika (puka disk u kostima) i tako mi je zabranjeno radit teze fizicke poslove ako zelin sacuvat ovo malo kicme sta mi je ostalo, a ironija u svemu tome je sta san jak ko bik, a nemogu radit headbang !!!
I uglavnom sad san na sezonskim poslovima u jednoj maloj zgodnoj firmici i zajebavan turiste, vozan ih, vodin do apartmana, laprdan o prekrasnim plazama i naravno uziman im novce, al'sad san vec skrenija sa teme skroz, poanta je u tome da iman previse slobodnog vrimena, a hiperaktivan sam, moran sad ovo nadodat, kad san bia puno mali mozda sa 6-7 god, odvede mene mater u psihijatra, kao previse zivo dite nemoze izac na kraj snjin, i sad on meni neke testove i gluposti dao da rjesavan i malo usput prica smenon i dodjemo do zakljucka da san ja natprosjecno inteligentan (nije da se falin,tako mi je receno) i hiperaktivan i da tu nema pomoci, da ako me stavi na zrno papra ja cu ga samlit, to san bas zapamtia, mater devastirana, cupa kosu, jebe boga meni i pshijatru i papru, i to san bas zapamtia rofl al dosta o tome zaboravit cu di san sta sa pricon,aha da hiperaktivan i previse vrimena pa odlucih ja pisat blog pun volje,ideja i ono ko bomba bez osiguraca spreman, ali registriran se sve to obavin i sta sad, bloka ko stojadin bez ulja u motoru i blejin u onu crticu sta trepce na pocetku posta i neznan kako krenit, ma ni slovo mi ne pada napamet, al'ajde sastavin nekako lukavo, predstavljanje, samo eto da san nesto napisa i nek se zna, cil ponosan na svoj prvi post u zivotu rofl i odlucin da prije drugog moran u istrazivanje pod obavezno!
I sad dolazimo do naslova ovog posta, ali ne tim redosljedom koji je napisan, prvo me zaokupira Ateizam i odusevia da se odmah razumimo, ja i on smo manje-vise na istoj valnoj duzini po tom pitanju, ali ja sebe vise vidin ko agnostika, uglavnom procitah ja vecinu njegovih postova i ono slazen se (vrlo) sa procitanim, i sad vec vidin kako bi moga malo i ja na tu temu, al'glupo mi kad sad on o tome pise, ispast ce da kopiran njega (mislin ja u sebi) pa krenuh dalje i naidjem na Jimblog-ov post (ovaj gripozni) i isto ka i sa ateizmom odusevljen, svidilo mi se, kako san dalje cita tako san vidija da je to bila iznimka jer vecina ostalih postova je putopisne naravi, a to mi je manje zanimljivo, ali svakako dobro i zarazno, nakraju san otputova sa njin di god je bija, pa i u Doboj thumbup (sad vec iman bolju sliku o pisanju, al nebi tija ni njega kopirat... mislin se u sebi)
Iden dalje procitan jos nekoliko postova raznoraznih blogera (vjerovatno ce i oni doc na red da ih spomenen,ali pomalo nema prise) i naidjen na Mladu Dominu, e tu san zalipia sinoc, razvalila mi mozak do boli i ona i pauk i oni pisac, navukla me skroz tim prepisom sa iskrice, tako da san sinoc procita sve postove od prvog do stopedesetdevetog, ali najvise me u ciloj toj prici fasciniralo kako se ona razvija ko domina, sazrjeva, uci i napreduje,a pauk iz dana u dan sve pokorniji i takodjer napreduje i razvija se u pravog roba, a pisac mi je sumnjiv, kao on bi njoj pomoga da bude bolja u svojoj igri,mastariji,ulozi, ali mi je sumnjiv i on i njegovi pravi motivi, zivo me zanima kako ce to zavrsit (nije me briga jel to istinit dogadjaj, taj cili prepis ili nije, u svakom slucaju prica je ludilo i zarazna do boli) thumbup
I eto tako san ja nasa svoju prvu temu za svoj drugi post, a sad u dubine bloga i daljnje istrazivanje za treci post, valjda cu s vrimenom napisat i nesto bas svoje, ne opisujuci postove drugih ko sad, al eto neko svoje misljenje san napisa i nisan blejia u onu crticu na pocetku posta nego san pisao, u svakom slucaju pisat cu i dalje, ljubav je rodjena kiss
Za kraj malo Djoleta kao osvrt na ovaj moj post: "Ko zivot vodi u mutnoj vodi mora sve trikove dobro da zna, u mutnoj vodi, sto mnogima godi posebno onima sa vrha i dna..."
...mutna je ovo voda, moran dobro naucit sve trikove... Ljudi moji, zdravi i veseli bili, do sljedeceg citanja! mah
- 17:44 - Vaše cijenjeno mišljenje (9) - Eee, da mi je ovo imat na papiru - #

08.02.2011., utorak

Predstavljanje

Pozdrav svima!
Pošto san ja nov u ovom cilom blog svitu, red je da se prvo predstavin...
Trudit cu se pisat o svemu sta me nagoni da pisem, za gramaticke greske u pisanju mi ne morate komentirat jer me to nije briga, ovo je moj blog i pisat cu kako me bude volja, nekad sa kvačicama i zarezima, a nekad skroz neuredno i bez ikakvih gramatickih razmisljanja o pravopisu...
Politicki san neodredjen, politika u hrvatskoj je u najmanju ruku žalosna i smisna u isto vrime i gadi mi se!
Agnostik sam i to ni "bog" nemoze prominit!!! Tvrdoglav san do boli i ni to se neda prominit headbang
Heteroseksualac,a protiv ostalih neman predrasuda nikakvih, ko voli nek izvoli thumbup
Dalmatinac čistokrvni, nikakvih nacionalistickih, rasnih i inih predrasuda nemam, ne mrzin nikoga, ne bojim se nikoga i svako me moze zajebat jedan put!!! Kako bi Djole reka: "Ja pevam svoj blues bez namere bitne.
I najvece ribe za mene su sitne. Ja sa strane samo posmatram taj svet. A budem i ja i smuvan i varan, pa svakom se desi da ispadne saran, to je bar rutinska stvar."
Eto ovo bi bija moj prvi post u životu, trudit cu se da buden zanimljiv i raznovrsan u temama...
Toliko od mene za danas mah
- 00:18 - Vaše cijenjeno mišljenje (4) - Eee, da mi je ovo imat na papiru - #

Sljedeći mjesec >>

www.bigoo.wswww.bigoo.wswww.bigoo.wswww.bigoo.wswww.bigoo.wswww.bigoo.wswww.bigoo.wswww.bigoo.wswww.bigoo.wswww.bigoo.wswww.bigoo.wswww.bigoo.wswww.bigoo.wswww.bigoo.wswww.bigoo.wswww.bigoo.wswww.bigoo.wswww.bigoo.wswww.bigoo.wswww.bigoo.ws

Listopad 2011 (1)
Travanj 2011 (1)
Ožujak 2011 (6)
Veljača 2011 (8)


Free Website Counter




Soccer - Online Games - Enjoy the taste of victory!

Opis bloga:


Protected by Copyscape Online Copyright Checker

we all have demons within us

Devil Comments and Graphics for Facebook, MySpace, Tagged

O komentarima:


accept the beast within yourself

Gothic and Dark Comments and Graphics for Facebook, MySpace, Tagged

Soccer - Online Games - Enjoy the taste of victory!

Zanimljivo štivo:


Linkovi:


eXTReMe Tracker

© LudiSplitjo
My precious, ili, ne diraj, ovo je moj život!

Blog.hr koristi kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva. Postavke kolačića mogu se kontrolirati i konfigurirati u vašem web pregledniku. Više o kolačićima možete pročitati ovdje. Nastavkom pregleda web stranice Blog.hr slažete se s korištenjem kolačića. Za nastavak pregleda i korištenja web stranice Blog.hr kliknite na gumb "Slažem se".Slažem se