Komentari

apstinent.blog.hr

Dodaj komentar (21)

Marketing

  • champs-elysees

    Sjajan (motivacijski) post, šteta bi bilo da ostane samo na blogu.

    avatar

    25.03.2009. (08:16)    -   -   -   -  

  • puppet_master

    sjajno, ako te zanima posjeti ovaj blog puppetmaster.blog.hr

    avatar

    25.03.2009. (10:07)    -   -   -   -  

  • onakojatrcisvukovima

    prekrasan post :)

    avatar

    25.03.2009. (13:20)    -   -   -   -  

  • Cranberrie

    i moj tridesetčetvrti (ovak me manje boli kad ne pišem brojkama) galopira prema meni... uf... i nisam mogla ne primjetiti vrijeme objave blogaaaaaaaaaaaaaa... uf...

    avatar

    25.03.2009. (17:37)    -   -   -   -  

  • aquaria

    Nemoj kupovati, baš jutros sam je ugledala na polici i pomislila kako bi je ti možda rado ponovo pročitala - telepatija, sinkronicitet ili nešto slično? :))) Btw, mogla bi ti napisati nešto o sinkronicitetu - Jung mu daje priličnu znanstvenu težinu svojim ugledom. A priče ćeš pisati kad opušteno sjedneš pred praznim papirom i dopustiš da poteku. I da, vrijeme je da shvatimo da je život dobar, ma koliko čupav i dlakav ponekad bio :))) Pusa!

    avatar

    25.03.2009. (22:56)    -   -   -   -  

  • Kinky Kolumnistica

    Hvala ti za preporuku za knjigu, voljela bih ju pročitati, a mislim da bi se svidjela i mojoj svekrvi, nas dvije simpatiziramo sličnu literaturu.

    Meni osobno je važno da budem dobro plaćena za posao koji radim, ali nastojala bih da to ujedno bude i posao koji volim. Tek onda bila bih sretna. Mislim da s pravom nisam pogriješila jer doista sve u vezi njega volim, kužim i u praksi ću nesumnjivo uživati, a i zarada bi mogla biti dobra ako se potrudim. Lagala bih kad bih rekla da mogu raditi posao koji volim ako nije dobro plaćen, ali ne bih mogla raditi ni dobro plaćen posao koji ne volim. :)

    avatar

    25.03.2009. (23:12)    -   -   -   -  

  • ggirry

    životne su istine toliko relativne, da, evo, ja četrdestdevetogodišnjak (uf, brrrrr) tebi mogu reći: dijete drago, a što je tek lijepo pred tobom.
    veseli se i sretna mi bila!

    avatar

    25.03.2009. (23:32)    -   -   -   -  

  • bivša apstinentica

    @cranberrie - obično pišem još ranije :)) Recimo, pogledaj vrijeme ovog komentara :)))))) Ima takvih perioda....
    @aquaria - ipak smo sestre, a dok smo živjele pod istim krovom čak nam je i ciklus bio u sinkronicitetu :)))))

    avatar

    26.03.2009. (04:00)    -   -   -   -  

  • teuta

    Draga jako si to dobro izrazila. Meni se dogadja da ako napišem ili kažem nešto iz sebe što me muči prvo mi se javlja jedno olakšanje ali uskoro neki čudan osjećaj koji mi se nikako ne sviđa kao da sam se previše otvorila. Nešto slično kao što si i sama napisala.
    Upravo sam se vratila s psiho-terapije i to individualne gdje sam na neki način otvorila svoje srce i uz plač ispričala svoje probleme i dileme.
    Uvijek imam na umu da ima daleko težih tragedija i problema od mojih ali i obrnuto. Toga treba biti svjestan i poštivati to.
    Ruku na srce draga, svi mi blogeri nismo bez razloga otvorili blog, zar ne? Za sve postoji razlog pa i za to.
    Moglo bi se reći da je istovremeno sve relativno i toliko stvarno i istinito.

    Pozdravček draga i cmokkkk.

    avatar

    26.03.2009. (13:46)    -   -   -   -  

  • ...Jani29...

    nažalost ja vjerujem da ima jako puno ljudi koji su rođene žrtve, ljudi, posla, vremena..uglavnom, nekog drugog, sve osim sebe..i meni fali mašte, baš to puno osjećam, i ne znam kako si pomoći..pokušavam se opustiti u stvarima koje me vesele, ma kako smiješne i trivijalne bile, sli msšts niksko da proradi.. valjda se moj prirodni rogati jarac s poslovnim životom i normalnim brigama života, još više zatvorio..valjda će ovo malo sunca otvorit um :)

    avatar

    26.03.2009. (16:59)    -   -   -   -  

  • luki 2

    Predivno! Ljude poput Tebe - obožavam; a jako mi se i posebno sviđa ono sa punom
    i praznom čašom. I punjenjem! :))))
    Drago mi je da si imala pozitivna iskustva s "Noinom arkom" ; jako me veselilo pomoći im- koliko je u mojoj moći i snazi....Hvala Ti, stoga, na riječima podrške!
    Pusa, pozdrav od Luki+Goldie

    avatar

    26.03.2009. (23:30)    -   -   -   -  

  • luki 2

    Znaš da, na žalost, privatniku to ne bi bilo zanimljivo...Tu ima samo ljubavi - nema profita :((((
    Vole Vas Luki+Goldie

    avatar

    26.03.2009. (23:31)    -   -   -   -  

  • Davno Zaboravljeni Andeo

    Hm, i j znam uloviti sma sebe kako mi smao postojanje Murphija nalaze da ce biti nesto gore u groznoj situaciji. Kada smo konstantno mrzovoljni i posrani i sve nas smeta, cinjenica je nalazimo se u zacaranom krugu "privatnom malom paklu". Ako se osoba povodi tisucama lijepih sitnica tokom dana i uspije zanemariti sve naporne gluposti onda sve nekako i ima smisla i zivot uistinu je lijep. Ma iskreno ja sma sma sebe morao nauciti uvijek gledati na svijetlu stranu zivota, kako bilo uspjelo mi je i drago mi je zbog toga!

    avatar

    28.03.2009. (15:03)    -   -   -   -  

  • OTISAK srca

    život je sasvim drugaćija priča od svih ispričanih u knjigama
    - al dobro dođu........................

    avatar

    29.03.2009. (00:29)    -   -   -   -  

  • duhovnamisao

    pozdrav

    avatar

    29.03.2009. (16:34)    -   -   -   -  

  • *****

    Preporučenu knjigu sam stavila na svoj duuugi popis onih koje imam namjeru pročitati. Što se tiče posta, odlično mi je došao nakon tmurnog i kišnog dana.
    Većina našeg života i raspoloženja ovise samo o načinu na koji ih gledamo. Neki događaji koji su drugima izuzetno bitni meni su manji od makova zrna, a neke sitnice mi znače beskrajno. Možemo birati hoćemo li iz nesreće izvući pouku i nastaviti dalje ili sjediti i plakati, žaleći nad svojom sudbinom.
    Ponekad me ponese osjećaj samosažaljenja i depresija, ali potrudim se što prije razvući osmijeh i boriti se za sreću. Rijetko padne sama s neba.

    avatar

    29.03.2009. (22:02)    -   -   -   -  

  • iBloger

    posudio sam tu knjigu, odlična je, tek sam na početku, ali je odlična :)

    avatar

    31.03.2009. (20:25)    -   -   -   -  

  • Sa dva prsta po tipkovnici

    Podcrtao bih ovo kaj si napisala..."osobno imam neke sitnice koje me neizmjerno vesele, ispunjavaju me, pa sam nagrađena već samim time što ih radim. Tada je svaka druga nagrada, pohvala ili novac samo dodatna vrijednost, ali ne i svrha"....
    Otprilike imamo istu situaciju kod kuće,a i van nje,dok jedni stoje čvrsto s obje noge na zemlji,drugi se vesele i urađenim sitnicama bez primisli o nagrdi za to.Mislim da je to ok,taj splet životnih filozofija,da je drugačije možda bi i zadovoljstva bila manja :-)))))))

    avatar

    03.04.2009. (11:19)    -   -   -   -  

  • dipl. kucanica

    Hvala za ovaj post.

    avatar

    03.04.2009. (15:30)    -   -   -   -  

  • pametni zub

    otpimizam me psihički uništava. nastojim biti mračno raspoložen, pa da mi svaka zraka svjetlosti izgleda kao čudo. naravno, ne ide to samo tako po tom obrascu, nego sve nešto miješano. ali optimizam nije za mene, kad razmišljam optimistički svaki nepredviđeni događaj obrušava se na mene poput lavine.

    avatar

    03.04.2009. (17:09)    -   -   -   -  

  • morska zvijezda

    Nevjerojatno koliko smo slicne!

    avatar

    06.04.2009. (17:40)    -   -   -   -  

  •  
učitavam...