Komentari

natanervozis.blog.hr

Dodaj komentar (16)

Marketing

  • Sanja ...

    Puno je on toga vidio da ti ne bi imao šta reći...imaš mail...

    avatar

    13.04.2007. (16:24)    -   -   -   -  

  • ...Asparas...

    Zaista je lijepo ovo napisano... Ja također obožavam drveče,i hrastove. Kao mala sam se obožavala penjati po njima,a sada obožavam sjediti na njima... :)
    Ja sam ona cura "živi i pusti druge da žive",ali otvorila sam novi blog na kojem ču pisati... Poooz!

    avatar

    13.04.2007. (17:03)    -   -   -   -  

  • Rose And Butterfly

    hrast... savrseno... ja sam imala jabuku... uvijek bih ucila na njoj, a pogled je sa nje sezao dovoljno daleko da bih mogla promatrati okolicu... :))

    avatar

    13.04.2007. (20:25)    -   -   -   -  

  • promatram, razmišljam

    Lijepo, iskreno, jednostavno, pitko ...

    ...Taj hrast je poput mudre starice.....sve zna, i sve čuva negdje u krošnjama; zapravo nam sve pokazuje a ništa ne govori....

    Lijepu ugodnu noć želim.

    avatar

    13.04.2007. (21:12)    -   -   -   -  

  • ...indigo...

    To su pravi svjedoci vremena. Baš zbog te ustrajnosti,čini se da takva stabla posjeduju neku posebnu snagu. A što je najljepše...ako se dovoljno prepustimo,tu snagu prenose i na nas...Pozdrav i zagrljaj ti ostavljam:))

    avatar

    13.04.2007. (22:01)    -   -   -   -  

  • aquaria

    Da znaš kako ja volim drveće! :))) Gdje god sam živjela, nailazila sam na drveće koje mi je bilo drago i koje mi je, kao ovaj hrast tebi, pričalo priče. Posjeti oceanu, ona jako voli drveće također. :)))

    avatar

    13.04.2007. (22:04)    -   -   -   -  

  • detalj

    Ovo je lijepo što si spomenula da nisi mala zato što je on velik ( ili netko drugi u tvom i našem životu ). Vrijedna si i gorda. Trebaš u to vjerovati. Tada možeš stvarati i voljeti. Lijep ti i blagoslovljen vikend!

    avatar

    13.04.2007. (22:21)    -   -   -   -  

  • mikac_

    prekrasno napisano...sad sam se sjetila ong tvog komentara u kojem si mi pisala o tom hrastu...inače,onaj komentar mi je puno pomogao,a ova priča je prekrasna...
    ljubim te;
    I.

    avatar

    13.04.2007. (22:34)    -   -   -   -  

  • mlohava ćuna

    prekrašno...

    avatar

    13.04.2007. (23:47)    -   -   -   -  

  • Anna

    Ahoj draga, hm... hrast je za mene, pojam velicine, jakosti i postojanosti... tako da si mogu u celosti predstaviti tvoj omiljeni hrast... i upravu si, koliko samo cesto smatramo:" da, naravno, pa to se podrazumeva" , da se neko ili nesto podrazumeva... a u biti neprimecujemo, ni prirodu oko nas ni malene sitnice, koje cine veliku srecu ako ih primetis, a najgore je je kad "podrazumevamo" ljude oko nas....
    no otisla sam malo na neku drugu temu...
    A u stvari htela sam reci, da volim razmisljati sta se desavalo ispod tako velikih i starih krosnji drceca... one nose velike tajne, ljubavi, prijateljstva....
    A ove reci su mi jako lepe: "....šapuće mi nježno kako svaka oluja ima svoj kraj, i onaj trenutak kada zasjaji sunce nad nama to je čisti poljubac prirode na naše znatiželjne obraze i uzburkane misli..."

    avatar

    14.04.2007. (08:22)    -   -   -   -  

  • Auris

    Svatko od nas ima svoj hrast, tj. neku vrst svoga utočišta u koje povremeno svraćamo. Pozdrav ti ostavljam.

    avatar

    14.04.2007. (17:09)    -   -   -   -  

  • Tri Pojma

    vjeruj Auris. Ona ima osobito stablo. Pa i priču o njemu :)
    ja njegujem višnju koja je uprkos ratu i nevolji, izrasla ravno iz ruševine kuće-nabijače ( starinska kuća zidana od čerpića). iako je asimetrična i ima ožiljak od granate ( što bi reklo da baš nije ljepotica), zaslužila je život. :)

    avatar

    14.04.2007. (17:39)    -   -   -   -  

  • Fatal Adomnan

    da, i ja imam svoje drvo,svoje utočište,i nagdje ne mogu naći takav spokoj,takav mir..nego pod njegovim krošnjama..možda nekada objavim i fotografije brat me zeza kak mi je mobitel pun slika moga "tajnog" mjesta..čitamo se..pusa..

    avatar

    14.04.2007. (20:17)    -   -   -   -  

  • greentea

    moj grad je prepun parkova i drveća...i kad prolazim njime moj pogled češće luta po krošnjama i travnjacima nego po licima ljudi. o tim bojama, zvukovima i mirisima dalo bi se pisati i pisati...a, tek ptice...u pravu si. sjećam se knjige iz moga đačkoga doba, mislim da se zvala -priroda nam priča-trebalo mi je vremena da shvatim na koliko mnogo načina. svaka travka, svaki list. svako drvo.
    pozdrav:))

    avatar

    14.04.2007. (21:26)    -   -   -   -  

  • posoljeni zrak

    Ja volim breze.. imam svoju brezu.. u naselju u kojem više ne živim.. ali to je moja breza jer ju je tata za mene posadio kad sam bila mala... ogromna je sada... do 7. kata ili do 8. ne znam točno.. a jučer sam se divila kako se brezino lišće na suncu sjaji.. baš sam mislila bih li mogla o tome pisati.. ne znam...
    Pozdrav ti i sve dobro :))

    avatar

    16.04.2007. (15:42)    -   -   -   -  

  • Lucy013

    oduvijek sam zeljela posaditi stablo i gledati ga kako raste, prkosi svima... Nadam se da cu to jednom i uciniti.

    avatar

    16.04.2007. (21:46)    -   -   -   -  

  •  
učitavam...