Živija Praznik rada!

Nu,nešto baš i ne razumin…I sve se nekako mislin i mislin…
Onaj koji radi je –radnik.
Onaj koji ne radi je - neradnik.
Onaj koji ne radi,a tija bi radit je nezaposlen.
Ima onih koji rade,a vode se ka nezaposleni…
Ima onih koji se kontaju ka zaposleni,a u stvari ne znaš šta rade i radu li išta…
Ima onih koji su zaposleni i rade,a plaću ne primaju misecima…
Ima onih šta rade i spajaju radne dane i državne svece,pa ne rade pet dana svako malo,a primaju plaće…
Ima onih koji bi sve dali da rade makar pet dana..pa svako toliko…
A ko onda radi?
I ko onda štrajka? Ovi šta rade il ovi šta ne rade?
(Ebt,sva san se pogubila od ovog razmišljanja.Umni rad je stvarno naporan.)
Pa se opet mislin kako kaže ona pučka da ko ne radi,ne triba ni jist…
Jel to neko smislija za neradnike,il za nezaposlene?
(A jbt,a ko je to smislija?Ne virujen da je puk.Danas vridi ona:Gladan siton ne viruje!)
Valjda zato u današnje vrime ljudi uglavnom štrajkaju glađu.
Lakše in je onako mršavima gladovat. Već su se ionako navikli da ne jedu svaki dan.
Mislin,valjalo bi sad ka nosat transparente,pivat borbene i pregovarat s trbušastima koji grintaju jer in je zdrava hrana na meniju ponediljkon.Moš mislit.
Al evo nikad nisan čula da je koji od naših sabornika ikad bija u štrajku.Pogotovo glađu.
Kad in vidin one trbuje pari mi se da redovito jedu.
Možda štrajkaju koji put samozatajno ponediljkom otkad im je Adams famili kuvarica uvalila nemrsni ponediljak.
Pari mi se da oni jedini rade,redovito primaju plaće,dnevnice,dobivaju bonove za benzin i mobitele i redovito jedu.
Aj bar neko…
I zato svin našin saborskim zastupnicima i ministrima želin sritan naš Praznik rada.
Možda će se danas solidarizirat i u ime plemenith ciljeva odreć svoje porcije fažola…
Iako nije radni ponediljak.