Bubamara šarena

Isprobavanje novih jela mojim malenima je jedno vrijeme predstavljao veliki problem. Nisu htjeli jesti ništa novo...nisu htjeli niti probati....jednostavno im se izgled nije svidio i odmah bi vikali "Ja to ne volim/ne želim jesti!!! To nije fino!!!"
Mislim da sva djeca prolaze kroz takve periode, pa to nije ništa neobično, ali je meni jako teško za njih kuhati u to vrijeme.
Ja bi raznoliko, a oni bi opet špagete.

Putovanje po drugim zemljama je dobar način za isprobavanje novih okusa i kombinacija hrane, pogotovo ako se ne jede vani, nego kod domaćih ljudi. A pomaže i to da brzo ogladne tokom raznolikih dnevnih aktivnosti, pa im možda taj tren i nije toliko bitno što im je u tanjur sletio umak koji inače doma ne bi niti pogledali ili povrće u svim oblicima i kombinacijama koje je doma fujjjjj i bljak.

Isto sam tako skužila da im je bilo fora što se kod većine naših prijatelja kod kojih smo bili jede prvo salata, a onda sve ostalo. Jučer su tražili da i mi prvo pojedemo salatu :-))))
Jedino su meni falile juhe i čušpajzi.....nigdje ih nismo jeli po putu.

Danas sam nastavila u tonu putovanja i napravila umak od gljiva koji inače ne žele jesti. Nisam im rekla od čega je...nisu niti pitali......prvo sam sebi stavila u tanjur i nakon toga njih pitala da li i oni žele da im stavim. Prvo su ipak predostrožnosti radi probali na vrhu žličice i oduševljeno zakimali glavama da žele umak.

Nadam se da će njihova zainteresiranost za isprobavanje novih jela potrajati bar neko vrijeme.