Ovo san pisala prije tri dana na poslu s nestrpljenjem očekujuć da dođem doma i javim se…
Onda je doša opet jedan Mikelanđelo iz našeg milog i predragog T-coma (e, stvarno su koma) instalirat vražji modem za max ADSL i…pogađate, ništa nije napravia…ispalo je po njemu da mi ne vaja kompjuter...reka da potražim nekog informatičara da mi ga pregleda...
a kako iza njega trava ne raste ni stari modem i stara internet veza nije više radila...
Jučer mi cilo popodne jedan moj mali meštar, ča mi se brine o tim stvarima (inače,po zanimanju kuhar), marljivo trudia to sve osposobiti i ništa nije moga...gospe moja koji strpljivi momak...ja san ispaljivala na živce dok se on po stoti put javja onima za tehničku pomoć...error 619,621,678,721,732...svaki put nova greška...reinstalira cile windowse...i tako do noći...ništa...
Nesretna san pala u suze, zvala juniorku...na kraju išla da ću leć u posteju i gledat televiziju...nećete virovat...nema slike... niti jednog jedinog programa uvatit...uuuuuuuužas, oooooočaj, suuuuuuuuze...
Pa koja san ja pegula ili je neko bacia zle čini...i tako san u suzama zaspala na kauču...
Jutros me zovu iz pošte da će doć popraviti...ča mislite da je bilo...Mikelanđelo je stavia krivi CD za driver (on je inače šjor inđinjer, magistar čak)...
Eto toliko, iden vas posititi i pozdraviti svakog ponaosob...valjda ću stić do osan i po...ne pitajte zašto je bitna ura...o tome možda uskoro...
|
