Blog Sadašnjeg trenutka

Više puta mi se je u zadnjim mjesecima pojavila misao - zašto ne prestanem pisati blog?
I onda su uz to pitanje automatski dolazile i misli:
"To će ti biti super - jer ćeš tako moći živjeti svoju istinu u potpunoj tišini, bez da ikome moraš išta objašnjavati. Biti će ti lakše u tvom životu jer stvarno se nikome nećeš morati opravdavati oko ničega." Bitno je napomenuti da su mi dolazile automatski takve misli.
I onda sam išao pisati na tu temu i promatrati iskrene odgovore koji dolaze na to:

Moje prvo pitanje je bilo:
"Da li je to stvarno istina?"
I odgovor je bio očit - "nije". A onda su i došli konkretni argumenti koji potvrđuju da ono gore navedeno jednostavno nije istina.
- Argumenti su bili:
1. Živjeti svoju istinu u unutrašnjoj tišini nema nikakve veze sa vanjskim okolnostima - pisao blog ili ne, pričao o ovim temama svaki dan ili nikad - nema apsolutno nikakve veze sa unutrašnjom tišinom. Jednostavno nije povezano.
2. Nikome ništa ni ne moram objašnjavati. U svakom trenutku mogu izabrati da li ću sudjelovati u nekoj komunikaciji ili ne, kao i prihvatiti da će ljudi neko moje mišljenje shvatiti na način na koji god je u skladu sa onim što trebaju shvatiti u tom trenutku.
3. Neće mi biti ni lakše ni teže ako budem pisao blog. Ja ću biti u oba slučaja - i to ne mogu izbjeći, tako da ne mogu reći da će mi biti lakše, ni teže.

S druge strane imam prilično blogerske inspiracije, svaki dan mi život da ideju za neki post. Da nema te inspiracije sigurno bih već prestao pisati blog - nedostatak inspiracije je po meni jedini dobar razlog za prestati. A dok je ima pisati ću i dalje jer nemam niti jedan dobar razlog zašto ne...

Nema puno čitatelja, ali ih ima i sa trenutnim brojem sam sasvim zadovoljan. Tu i tamo me netko pohvali, tu i tamo netko zaključi da "srljam i da me treba probuditi". . Ovaj blog nema neki posebno veliki značaj, kao što ga ima npr. Steve Pavlina blog, ali zašto bi ni trebao imati neki značaj? Zašto i on jednostavno ne bi mogao biti bez neke posebne svrhe ? (to je ono što sada iskustveno razumijem, a što mi na početku pisanja ovog bloga i nije bilo baš najjasnije)

Eto, to bi bilo sve za post br. 141.