IV
|
Tebalo je da provedemo 2-3 dana u Belgiji, međutim odlučili smo da krenemo odmah sutradan vozom u Pariz, a da rođaci odvezu auto kod majstora. Rođak Aleksandar nas je odvezao do mesta Laon na severu Francuske gde je trebalo da uhvatimo voz za Pariz. Imali smo i malo vremena da odemo do ogromne katedrale koja se nalazi na brdu iznad grada i dominira okolnim ravničarskim krajolikom. Voz polazi tačno na vreme, a u stanicu Gare Du Nord ulazi tačno jedan minut pre planiranog. Na stanici nas čekaju moja sestra i njen muž. Na stanici je ogromna gužva, temperatura vazduha je blizu 40ëC i to već danima. Da bismo stigli do Porte De Saint Ouen moramo da promenimo tri linije metroa, što je, budući da smo imali užasno mnogo stvari i da je bila ogromna gužva, bilo jedno grozno iskustvo. Pre nego što smo došli u Pariz svi su nam pričali da dobro čuvamo stvari, pogotovo u metrou, jer je Pariz otprilike prestonica džeparoša. A u metrou je bar 95% likova ličilo na džeparoša. To je uglavnom beda i sirotinja iz afričkih i azijskih kolonija, koja se vraćala sa svojih (teških) poslova. Nešto mi od starta nije bilo u redu sa tim ljudima, u svakom slučaju mislim da nisu srećni. A mislim da ni Parižani nisu srećni što su oni tu u zaista ogromnom broju, potpuno neprilagođeni, većina njih uopšte ne prihvata vrednosti društva u koje su došli, već od određenih kvartova Pariza prave surogate svojih domovina. Mi smo odseli u 17. arondismanu, koji jedan od tih kvartova, a u susednom arondismanu je bila ona velika pobuna. Prvi utisak o Parizu bio je mučan, pogotovo što smo prvo veče u povratku kući zalutali i upali u neki zajeban kraj pun kurvi svih polova i trandži, grupa drogiranih crnaca i arapa po mračnim ćoškovima. U Parizu smo ostali 6 dana, videli najveće znamenitosti i muzeje, što je svojevrstan test izdržljivosti. Najjači utisak su ostavili muzeji d'Orsay, National d'Art Moderne - Centre Georges Pompidou i Picasso. Svidela nam se ulica St. Germain, deo grada pun lepih radnji, kafića i restorana. Grad je zaista grandiozan i odiše nečim što budi maštu, nekako shvatam zašto je oduvek bio stecište umetnika. Meni su bili veoma zanimljivi ljudi koji su po ulici i metrou svirali, igrali i izvodili predstave. Niko od njih nije bio šarlatan, daleko od toga, uživao sam u njihovim izvođenjima. Svideo mi se i panache - piće koje se dobija mešanjem limunade i piva. Nismo baš imali puno prilike da se uverimo u kvalitet francuske kuhinje i vina, tek poneka salata (cene su nepodnošljive). Sve u svemu najbolji deo Pariza je onaj koji je u muzejima. Posle 6 dana vratili smo se u Šime, našu bazu u Belgiji i proveli još jedno divno veče sa našim domaćinima. U tom mestu se nalazi manastir u kojem se pravi jedno od najboljih belgijskih piva, koje smo nemilice ljuštili. Sutradan mamurni krećemo u Brisel, vodič nam je bio rođak Marko, koji je svoj posao obavio savršeno. Osim svih znamenitosti ovog grada pokazao nam je i nekoliko fenomenalnih kafića, koji su zadržali izgled iz perioda portugalske dominacije, do kojih se dolazi uskim prolazima koje obični turisti nikad ne bi provalili. Posetili smo i jednu sjajnu pivnicu u kojoj ima preko 400 vrsta piva i ništa drugo, ne služe ni vodu. Hram piva u zemlji piva. Tu smo, u sjajnom ambijentu probali nekoliko vrsta piva i sva su bila zaista posebna. Konobar zna sve o pivu i ispričao nam je da se piva koja smo probali prave u manastirima po receptima i na način od pre oko 300 godina. Probali smo i neke belgijske specijalitete – školjke, kobasice i naravno čokolade. I to je to. Shvatio sam da bih mogao da pišem u nedogled, ako budem pisao sve doživljaje i razmišljanja o ovom putovanju. Sve u svemu Amsterdam je ostavio najlepši utisak, Pariz je svemu dao težinu i grandioznost, a Belgija ostavila lepe uspomene. |
