petak, 14.09.2007.

Uzalud se prodah HDZ-u

Image Hosted by ImageShack.us


Jedne večeri, tamo negdje prije 3 mjeseca, i mene se dohvatio gospon P. Voditelj ili šta već HDZ-a za moje područje koji je već neko vrijeme haračio po kvartovskoj birtiji kako bi uhvatio potencijalne nove članove. I mnogi mu nisu mogli reć ne, kolko god im i nije bilo pravo.
Tako i ja, bezbrižno pijuckala piće za šankom, kad me zaskočio da ja obavezno moram postat članica. Naravno, probala sam se izvuć sa onom (koja je zapravo i istinita): „Joooj, nemojte mene, nisam vam ja za politiku, ja vam to uopće ne pratim, nije vam to za mene….“
Ali kao pravi čovjek sa ciljem da nas sve pohvata u HDZ mrežu, on nije odustao. Budući da je tata od burazovog frenda koji je meni jako drag, i inače sam od onih koji se na sve nagovore, rekoh – meni ni iz džepa ni u džep, a čovjeka ću usrećiti.

I tako ja potpisala. Pričao meni gospon P. o nekakvoj podjeli iskaznica, simo tamo, no kako je došlo ljeto, ja malo Firenza, malo more i zaboravila opće na to smokin

Kad meni u utorak navečer buraz kaže da me nekaj treba. Kaže da ga je zvao gospon P. ili tko već, da je u četvrtak podjela iskaznica za HDZ u Mimari, da će dvadesetak iskaznica podijelit Sanader osobno pa da su ga pitali jel bi ja htjela bit u tih 20. Ja naravno zbunjena, zatečena, rekoh, pa kaj ja znam, meni je tak svejedno. Kaže buraz i on će ić, pa sam rekla dobro ajde može. Pričali meni ljudi o nekom mukte iću i piću, pa zašto već ne bi i ja imala neke koristi od tog HDZ-a, kad sam već član njami

I tako se mi jučer zaputili prvo u birtiju, naći se sa gosponom P. U razgovoru njega i nekih drugih stričeka iz HDZ-a ispalo da ja ipak nisam u tih 20, kaže gospon P. kao da bi mogli oni Sanaderu ubacit još moju, tak nitko neće skužit, jedna više-manje. Šutim ja, mene se niš ne pita.
Čim smo došli u onaj čopor u Mimaru, pogotovo kad sam vidla kamere i fotografe, kažem ja gosponu P.: „Znate kaj, nemojte vi mene gurat u onih 20, dobro je meni i ovako.“
I došao tako striček premijer, pa silni govori njega i tete Kosor kaj su oni sve puno napravili, za branitelje, obitelji, umirovljenike bla tra već je prošlo podosta vremena. Od čašćenja sam odmah vidla da ništa, na početku si mogao uzet neki jeftini šampanjac/sok/mineralnu, poslije su konobari samo skupljali čaše, a od klope samo oni kanapei koji više dođu kao dekoracija.
U tom predvorju Mimare naravno previše ljudi, premalo zraka rofl
I tako se brat i ja pobrali kad su počeli prozivat tih 20, i otišli nazad u birtiju.

On je otišao kod cure a mene je ostavio u kvartovskoj birtiji di mi nije ostalo drugo nego da se zapijem – na vlastiti račun party

Naletih poslije na gospona P., tak da sam dobila i svoju iskaznicu pa eto vam fotkica (budući da je fotić negdje kod novog vlasnika u Firenzi, slikala sam s mobačem pa nije nešto)

Image Hosted by ImageShack.us


Ciao!

PS: Cimerica moja mi poslala neke fotke naših druženja pa ako netko hoće vidjet može baciti pogled na moj drugi blog

- 14:07 - Komentari (8) - Isprintaj - #

<< Arhiva >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.

Blog.hr koristi kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva. Postavke kolačića mogu se kontrolirati i konfigurirati u vašem web pregledniku. Više o kolačićima možete pročitati ovdje. Nastavkom pregleda web stranice Blog.hr slažete se s korištenjem kolačića. Za nastavak pregleda i korištenja web stranice Blog.hr kliknite na gumb "Slažem se".Slažem se

design by Lanna