1000 mora daleko...

Hung upon the water but still keep on under breathing...

Konačno...
Nakon 5 godina možemo da čujemo nešto novo od Tokio Hotela i to imamo dobro šta da čujemo (:
Prva pesma ( i spot ) sa novog albuma „Kings of suburbia“ je moćna balada „Run, Run, Run“ ( Trči, trči, trči ) u kojoj muzičku podlogu čini samo blaga klavirska melodija, a glas je taj koji dominira i nosi celu pesmu.



Očigledno je da je Bill nije sedeo skrštenih ruku i glasnih žica (: nego je dosta radio na svom glasu i stilu pevanja. Bukvalno je svaki stih u pesmi otpevan na neki čudan, drugačiji način. Mešaju se izuzetno visoki i jako niski tonovi. U refrenu se čak i preklapaju što čini pesmu apsolutno savršenom ukoliko se izuzme taj čudni, neobjašnjivi zvuk na početku pesme, ali verujem da će mi se to na kraju najviše dopadati jer to tako biva kada sam ja u pitanju. >.<
Kao i povodom omota novog albuma ( o čemu više možete pročitati u prošlom postu ) digla se velika pompa oko toga što se samo braća Kaulitz pojavljuju u spotu, ali pošto se u pesmi, kao što je već rečeno, ne čuje ništa osim glasa i klavira koji Tom svira malo je i nelogično da se u spotu pojave Georg i Gustaf. Ne znam šta bi oni tu radili. Sedeli negde u uglu i posmatrali sve? (: Ne znam. Nisam pametan.



Tačno je onda da je izbor pesme koja će najaviti album trebao biti drugačiji tako da uključi svu četvoricu, ali to je, što se mene lično tiče, manje bitno. Pesma je nestvarno lepa, ostavlja jak utisak, lako ulazi u uši i to je ono što je bitno. Pored toga, spot za pesmu koja će premijerno biti puštena sledećeg petka je već snimljen i u njemu će se pojaviti sva četvorica. Momci trenutno snimaju i treći video koji će pratiti i treću pesmu koja će izaći za dve nedelje i time će zaokružiti promociju albuma. Tako valjda stoje stvari ili sam ja nešto pogrešno shvatio. Ne znam.



Pre same pesme i spota bih se samo kratko osvrnuo na proteklu, petu epizodu TH TV-a koja se bavila onim o čemu sam ja pisao u prošlom postu, a to je razlog njihovog napuštanja Nemačke zbog nemogućnosti da imaju privatni život zbog ljudi koji su ih pratili u stopu i upadali čak u dvorišta njihovih kuća. U Los Anđelesu su konačno ponovo mogli da rade stvari koje su potpuno normalne, kao što su opuštena šetnja po ulici ili izlazak sa prijateljima.
Najveći deo epizode je posvećen Pumbi, njihovom psu koji je i u samoj špici serijala naveden kao glavna uloga dok su Bill, Tom, Georg i Gustaf pobrojani kao sporedne uloge. Tom je otkrio da je Pumba najbolji mamac za devojke jer mu sve prilaze da ga gnjave, ali se Bill „požalio“ i na lošu stranu Pumbine neodoljivosti.
„Tako vam je kada pas postane popularniji od vas. Svi su u fazonu: 'Da li mogu da slikam tvog psa?' I onda ja moram da se sklonim u stranu.“
(:



Kada su malo uozbiljili priču otkrili su da ih je takav život pod lupom u Nemačkoj gušio i na kreativnom planu jer praktično nisu imali o čemu da pišu zbog nedostatka privatnog života. Nakon konstatacije da uvek kada se vrate u Nemačku shvate koliko im nedostaje ta hrana ( za šta ih potpuno razumem jer Švabe imaju perverzno dobru hranu ), Bill je rekao rečenicu koja me je pomalo pogodila i koja je na najbolji mogući način dočarala težinu njihovog napuštanja zemlje u kojoj su odrasli.
„Volim Nemačku. Da mogu da živim u Nemačkoj živeo bih tamo.“



A sada ono najvažnije. Genijalni spot za genijalnu pesmu. Znam sigurno da želite da pogledate po milioniti put. Bar ja želim opet (:



Uf...
To mi je bila prva reakcija. Prvo me je začudio taj Billov glas koji se za ovih par godina promenio. Čak i kada peva obične strofe nekako je drugačiji. A onda kreće taj visoki refren sa tim preklapanjem glasa koji puca i onda ono duboko, ravno „I just run... run... run...“
Odavno nisam na neku pesmu reagovao suzama, ali tokom prvog slušanja „Run, Run, Run“ su mi oči nekoliko puta zasuzile. Ne znam zbog čega sve ne. Valjda zbog tog teleportovanja u prošlost, zbog nekih boljih dana, zbog nekih gorih dana, zbog odrastanja, zbog svega zajedno. Zbog toga mislim da je ovakva pesma pravi pogodak jer je čista emocija.



Spot je prilično jednostavan jer drugačiji se ne bi ni uklopio u ovakvo čudo od pesme. Crno-bela varijanta je verovatno moj omiljeni način snimanja video-spotova i filmova iako kao i svako normalan volim prijatne boje. Ali ta crno-bela jednostavnost kao da svodi stvari na suštinu i daje neku posebnu notu melanholije svemu što obezboji.



Bill i Tom se nalaze u jednoj praktično praznoj prostoriji u kojoj je samo klavir kom Tom prilazi i svira ga do kraja pesme nakon što na početku zapali cigaretu u potpunosti svestan da mu ona samo dodaje još malo tog mačo smeka (:



Nakon prvog gledanja spota i slušanja pesme koje je proteklo u nekom bunilu, pogledao sam spot i drugi put i tek tad mi je došlo do pameti Jaoj, Bille, pa šta ti je to na nogama, čoveče??? (: Apsolutni kralj koji je i na ravnom visok 1,90m oseća tu nenormalnu potrebu da se nabije na to čudo od cipela koje nije bez 25cm nikako. Ne znam za vas, ali meni je on apsolutno legendaran (:



Što se pesme tiče pomalo je zbunjujuća, moram da priznam. Nisam čak siguran ni da sam uhvatio osnovnu nit značenja, a kamoli šta drugo, ali predstaviću vam neko svoje viđenje nakon što vam ostavim moj veeeoooma slobodan prevod pesme.



Pitam se kako li se sada osećaš u nekim drugim rukama.
Spusti pogled.
Nije ostalo ništa što možeš da uradiš za mene,
ne možeš da me izlečiš.
I kad nisi kraj mene ja znam šta je to što osećaš.

A ti čekaš na kiši...
Iako i dalje imam suze u očima moje srce je zaključano sada.
Gubimo veru, a uvek poverujemo ponovo.
I zato bežim i bežim i bežim i bežim...
I samo trčim i trčim i trčim...

Reci mi kako si jednostavno mogla da zalupiš vrata i odeš
kada znaš da niko nikada neće moći da te voli kao ja?
Reci svima da ova ljubav nije ništa drugo nego bol
i da se ja osećam kao da sam izronio na površinu, ali i dalje ne mogu da udahnem.

Izgubili smo volju da se borimo
i samo smo ućutali...



Pesma je posvećena nekoj Billovoj velikoj ljubavi koja je nakon njihove veze nastavila dalje i pronašla utehu u drugome dok je on ostao u mestu nespreman da produži svoj život. Ali, kao da, ipak, on nju sažaljeva i teši je i pomalo joj ironično govori da ne mora više da se trudi oko njega i da će se on snaći i bez nje. Ali, kako to obično u životu biva, oni koji su krivi vole od sebe da prave žrtvu i svoju krivicu prebacuju na onoga kome bi trebali da kažu: „Oprosti“. Upravo zbog toga ga ona čeka na kiši samo kako bi mu pokazala kako je zapravo ona ta koju boli što više nisu zajedno. On. iako je očigledno da je voli, govori joj da je odlučio da više ne sluša svoje srce. Ali pošto poznaje nju i svoju slabost pored nje, u želji da ponovo ne probudi svoja osećanja, on beži od nje. Nije dovoljno jak da ostane i suoči se sa njom i napušta to mesto na kome bi joj dovoljno dugo gledao u oči i promenio mišljenje kao uvek.
Ipak, ne može da se otme pitanjima i konstantnim analiziranjima njihove veze jer ne vidi dovoljno jake razloge zbog kojih bi bio ostavljen. Kada ne dobija odgovore na svoja pitanja odlučuje da sve završi po kratkom postupku, bez mnogo reči i objašnjavanja i odlazi.
Možda sam potpuno promašio interpretaciju pesme. Voleo bih da čujem i druga mišljenja ili neke sugestije za prevod. Kakvi su vaši utisci?
Inače, jako mi se dopada u kom je smeru Bill napredovao kao tekstopisac jer ne samo što je ovaj tekst dosta zreliji od ranijih jer govori o jednoj ostvarenoj, ali teškoj ljubavi, nego je i osetno to da je njegov engleski mnogo bolji nego ranije. Imam osećaj da je ranije slušao muziku i da su otuda nastajali raniji tekstovi, a da je sada mnogo više čitao knjiga na engleskom.Zamena izraza kao što su 'close your eyes' sa 'pull away your eyes' i slično me oduševljava.
P.S. U poslednjim kadrovima spota vide se Tomovi prsti i nova tetovaža koju je uradio.

Čujemo se sledećeg petka sa novom pesmom, a dotad uživajte u ovoj magiji...