"Draga, znaš li mozda nekog dobrog psihijatra?"-pitam osobu koju vidim možda 5 puta u svom životu.Ta osoba je moja mušterija iz frizerskog salona.Razlog zasto nju to pitam je jednostavan,žena je ZMAJ.Koliko problema,bolesti i svega ostalog sada manje bitnog što ju je pogodilo tokom par godina, ona pršti pozitivom da se to riječima ne može opisati...A koliko li je samo draga,dobra...Za sve nađe riješenje pa tako i za mene...
-"Psihijatar...ja osobno ne znam ali znam nekoga tko zna..."
-"Super,raspitaj mi se pa mi javi,može?"
-"Naravno,ne brini"-i ništa ne pita jer ne zabada nos u tuđe probleme al je uvjek spremna pomoć...
A ja,ja pucam i pitam se, dok pijuckamo kavu u salonu čekajući vrijeme da joj saperem boju sa kose,dali meni stvarno treba jebeni psihijatar ili sam mozda zabrijala ovoga puta malo previše...
-"Imam psihičkih problema,pucam"-ispalila sam ko iz topa i osjećala sam se posramljenom...
-"Pfff..pričaj mi...danas je to tako ,svi mi pucamo,samo zavisi od osobe do osobe,neko više neko manje..."
-"Znam da...ali ja sam jako počela pucati i strah me,strah me da ne puknem skroz.Imam osjećaj da se sve svalilo na mene.Od mame brat je šizofreničar,od tate sestra se ubila,druga mu se sestra pokusala ubit,itd.,itd...imam osjećaj da ću i ja poludit jer nemam više granica,kad se naživciram ( a to je jako često ),bacam stvari,lupam,vičem i svi su mi jebeno krivi za sve,teško se smirim,a kad se smirim niti se ne ispričam ljudima koji su pretrpili moju ludost nego nastavim dalje...kao da se ništa nije desilo...
-"Razumijem te u potpunosti."-prekinula me sa tako smirenim glasom
-"Neznam šta da radim...moram sa nekim popričati o svojim problemima ali ne vidim ni jednu osobu koja bi mi mogla pomoći,dati savjet da se ne ponašam više ovako osim psihijatra!"
-"Da...trebala biš popričati sa nekim dali to bio psihijatar ili možda psiholog...ali dala bi ti jedan mali savjet...Zašto ne napraviš svoj blog,kreni pisati,nitko ne mora znati da si to baš ti,promjeni ime al ostani svoja i piši,piši o svom životu,piši o onome što te živcira,čini sretnom piši o čemu god,probaj se na taj način ispucati,vjeruj mi meni je pomoglo."
-"Wow,da,vidiš,toga se nisam sjetila a oduvijek sam htijela pisati bez obzira što mi je gramatika loša strana,samo nisam znala o čemu."
-"Eto piši sad"
-"Hmmm...bi ja ,al nemam laptop,crko mi ,a nemam ni novaca da si ga sad trenutno priuštim"
-"Imam ja,neki mali ali poslužit će ti,uletim ti ga dok ti sebi ne kupiš"-kaže onako bez premišljanja
-"Je bote koja si ti kraljica,hvala ti,al ja bi ti ipak dala nešto novaca na drugoj plati!"-i dalje nemogu vjerovat da mi žena daje svoj laptop samo da bi krenula pisat...u šoku sam...
-"Ma kakav novac,jebo te novac,sutra ti ga donesem!"- kaže žena Zmaj


I evo me,kako je i rekla sutradan mi ga je donjela,to jest danas.I odmah sam ga se uhvatila da vidim kakav je osjećaj nešto pisat...dali ću u biti ja to moć i mogu vam reći da je odličan osjećaj...Pa zašto ja to nebi mogla ,jebote osjećam se kao da pričam snekim...

Drago mi je,zovem se ... u biti ne.
Drago mi je ja sam JA,hihihihi
JA koja ću po prvi put biti iskrena i reći kako stvari stoje u MOJEM SVIJETU!!!