SE LIPOTE,ČUDA SVITA NISU SJENA KRAJA MOJGA

petak, 02.06.2006.

SATAN PADA U PAKAO!

Smrtničkih devet dana,noći,on se
Sa svojom strašnom četom kotrljao
Ponorom plama,potučen i proklet
Premda i besmrtan.Al sudbina mu
pripremi veću kušnju; jer ga misli
O sreći iščezloj i trajnom bolu
Muče; a tužne gledaju mu oči
Nedaće strašne, jade udružene
S gordošću krutom i upornom mržnjom
I, dokle vidik anđeoski seže,
On zlokobnu i divlju pustoš gleda:
Tamnicu strašnu što ga okružuje
I plamti poput peći; ali plamen
Ne daje svjetla, već vidljivu tamu
Što služi tek da razotkrije bijedu
Krajolik tuge, prizor bolnih sjena,
Gdje nema mira, nema nade što se
U svima budi; već beskrajna patnj
Plameni potop što ga vazda hrani
Gorući sumpor, neiscrpiv, vječan
Takvo je mjesto Višnji izabrao
Za buntovnike; tamnicu im dao
U vanjskoj tmini, da svoj život žive
Tri puta dalje od Boga i Neba
Neg Središte je od najdaljeg pola.
O, razlike li, odakle su pali!
Uskoro vidje drugove svog pada
Što dave se u burnom moru vatre,
I razazna da kraj njega je onaj
Zločinac, silnik, prvi poslije njega,
Što dugo ga u Palestini znahu
Ko Belzebuba.Riječima mu smijelim
Prekinuv strašnu šutnju, neprijatelj,
U nebu nazvan Satan, reče ovo:-
" Ti li si onaj-ah ,kakve li mijene!
Što je u sretnom carstvu svjetla bio,
Ogrnut sjajem čudesnim, i blisto
Jače od zvijezda; koga su u savez
Ujedinjene misli, iste nade
I slična sudba u pothvatu slavnom
Združile sa mnom jednom; a sad opet
Združi nas bijeda; s kolike si visine
Ovamo pao? koliko bjehu jače
Njegove munje? tko je mogao znati
Snagu tih groznih ruku? Ne kajem se;
Ni zla što moćni Pobjednik u bijesu
Meni će zadat, izmijenit mi neće
Uporni duh - prem vanjski sjaj mi uze -
Ozlojeđen zbog nepriznatih čina,
Što nagnao me s Višnjim da se borim,
I u žestoku bitku poveo je
Anđela bezbroj pod oružjem, što se
Usudiše da protiv Carstva sa mnom
Najvećoj moći suprotstave drugu
U neizvjesnom boju poljem Neba,
I strijesu prijesto. Izgubljen je boj, al
Nije sve drugo: nepobjedna volja,
Besmrtna mržnja, osvetnička čežnja,
I hrabrost da se nikada ne klone,
I drugo sve što nesavladivo je.
Vrline ove njegov bijes ni snaga
Neće mi otet. Molit za milost
I klečati i diviti se moći
Što, ove ruke, kasno
Posumnja u se - bilo bi to jadno,
Sramota, niskost, niža od mog pada;
jer moć božanska isčeznuti neće
Iz tvari ove što je nebo stvori;
Jer, sa iskustvom ovih događaja,
Oružjem isti, predviđanjem dalji,
Možemo s više uspjeha se nadat
Da silom il lukavstvom nadvladamo
U vječnom ratu strašnog protivnika
Što pobjedu sad u veselju slavi
Sam vladajuć tiranijom Neba!!


Gušt......ča vi mislite??
- 00:06 - Komentari (7) - Isprintaj - #

<< Arhiva >>

< lipanj, 2006 >
P U S Č P S N
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30    


Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv

Opis bloga

  • Za si judi ki vole zakantat zatancat i zabavit se uz domaću muziku

Linkovi

Dve tri kancone!!!!!

  • ROJENI SAN GROBNIČAN!!!

    I otac i mater tu su se rodili
    I nono i nona su Grobničani bili
    I si su puno lumpali i pili
    I veliku su starost doživili

    Rojeni san Dondolaš

    I naši pranonići vavik su zvonili
    I otac i nono su Dondolaši bili
    I si su puno lomili i pili
    Za maškarami sakud su hodili

    Kad zazvone Dondolaši
    Se se trese se se praši
    Si kantaju si tancaju
    Zvonci jako dondolaju

    Kuda projdu Dondolaši
    Se se lomi se se praši
    Teški zvonci kreče škinu
    Potres trese Grobnišćinu

    Kad se spuste Dondolaši
    Prema Riki uz Ričinu
    Pomest će po Fijumeri
    I po korzu su prašinu

    Kad obajdu Dondolaši
    Se i jednu oštariju
    Strašit će po Grobnišćini
    I po Riki mulariju

    Kad zazvone Grobničani
    Se se trese od žestine
    Odvavik su Dondolaši
    Ponos naše Grobnišćine

    Rojeni san Grobničan


    TU JE JUBAV MOJA
    Kad ja obajden moju Grobnišćinu,
    I z okon kad dotaknen stari grad,
    I kad te ja zagrlin uz Ričinu,
    Moju ti jubav dajen srcen rad,


    A kad se misec digne nad Primorjen,
    I kad mi oko prvin snon zaspi,
    Vrnjan se vavik dragom kraju svome,
    Nigdi na svitu za me lipjeg ni


    Tu je jubav moja i klapa stara,
    A lipi kanat naš leti va noć,
    Sope armonika, prati gitara,
    Meni još vrime ni za doma poć


    Kad se Kvarnerom zasrebrne žali,
    I Platak kad potone već va noć,
    I kad si škoji podragaju vali,
    Ne moren drugo leh opet nazad doć

    Tu je jubav moja i klapa stara, A lipi kanat naš leti va noć,
    Sope armonika, prati gitara,
    Meni još vrime ni za doma poć

    Meni još vrime ni za doma poć

    Tu je jubav moja

    Tu je jubav moja

    ALA HOMO ČA POPIT
    Saki dan naslišan vjesti
    ča je bilo ča će bit
    ča se j novo dogodilo
    kamo gre ovasti svit
    Ma govore bit će boje
    samo rabi se strpit
    a ja ćutin da pomalo se gre v rit

    ALA HOMO ALA HOMO ČA POPIT
    I NA BRIGE POZABIT
    ALA HOMO ALA HOMO ČA POPIT
    MALO BOJE ĆE NAN BIT

    Šla je benzina opet gori
    se će drugo poskupit
    samo režije i špeža plaću će mi potrošit
    zadnju kunu ča ostane neću va kalcetu skrit
    nego z vami poć ću žmuj vina popit

    ALA HOMO ALA HOMO ČA POPIT
    I NA BRIGE POZABIT
    ALA HOMO ALA HOMO ČA POPIT
    MALO BOJE ĆE NAN BIT

    Žena stalno neč mi njurga
    i ne misli se fermat
    ča kadi i s kin san delal se ona bi tela znat
    svit takov je ča se more
    teško ga je prominit zato još
    jednu ću turu naručit!!

    ALA HOMO ALA HOMO ČA POPIT
    I NA BRIGE POZABIT
    ALA HOMO ALA HOMO ČA POPIT
    MALO BOJE ĆE NAN BIT

    ALA HOMO ALA HOMO ČA POPIT
    I NA BRIGE POZABIT
    ALA HOMO ALA HOMO ČA POPIT
    MALO BOJE ĆE NAN BIT

    ALA HOMO ALA HOMO ČA POPIT
    I NA BRIGE POZABIT
    ALA HOMO ALA HOMO ČA POPIT
    MALO BOJE ĆE NAN BIT