Ah, ta Pula.....
Joj, ljudi moji , to su bili dani.....
Par malih ispravaka, Dunja mi malo stari pa tak to.....
Ja stvarno nisam našla nikakvu plahtu prikladne veličine pa sam našla zgodnu zamjenu...običnu bijelu majicu...i tako vam ja dođem čak do Pule, sva nabrijana, odma se bacile na taj slavni transparent a kad ono u cijelom kampu nema....škara...
Ja stvarno nemrem vjerovat, ti ljudi u kampu imaju skoro više stvari neg doma ...al nemaju škara...pa kopaj, traži i hop...eto ti nekakvog starog zahrđalog skalpela ...ajme veselja...već sam mislila da niš od tog...e sad je to trebalo i prerezat sa tak tupim nožem....i s noktima bi bila prije gotova...jel si možete zamislit sreće na onim fotkama ...to je već negdje bilo oko 3, 4 ujutro...ma nema veze...valjda su nam već tad dečki bili dragi...jako...
A nema samo Dunja brata vaterpolistu, imam ga i ja. Isto je ogroman kao i Vlatko, zove se Darko i igra za Mladost....mali mi je mrak...
On je bio kod tete u Rovinju tak da smo ga pokupile prije tekme.
Idemo mi drugo veče prema bazenu i zovem trenera, kao nemamo pojma kak da dođemo do bazena pa nek nam da neke upute...a kaže Bađo: «joj cure, pa nema treninga, mi smo vam na utakmici u Rovinju...», ja vičem «je, znam, i mi smo tu...» oko nas gomila ljudi, Rovinjska noć, nemreš hodat...al Bađo se neda...i tako mi same našle bazen...e nikad neću zaboravit Bađin pogled a još manje Bumberov.....još me samo zanima kakav mu je pogled imala mama kad je našla te papire (BUMBER OŽENI ME) među prljavim gaćama. Malo čudno, al dečko još priča s nama...i naravno, doma sam došla bez glasa....najveći gušt mi je bio kaj smo nadglasali pune tribine domaćih navijača (o.k. bile smo fakat mlade...) dobro je da smo žive izašle sa bazena...
Drugi dan,tekma u Puli...nemam pojma zakaj, al naši su se opet iznenadili....čak nas je Burić skomentiral da nije vidio takve navijačice...glavna faca te tekme je bio Matija...naša ženska Maja, vrhunska manekenka...kad su predstavljali naše igrače inzistirale smo na nekoj pozi...i kad su predstavili Matiju, dobile smo izbačenu nogu, onak po prav (dečko je mislim jedini imao mantil....) mislim da smo tad jedini put na toj tekmi dobili gromoglasan pljesak...Dunja, kak to nisi napisala???......a tu tekmu smo dobili...naravno...samo se više ne sjećam kak je Bumber igrao, nisam sigurna dal je izronio il se cijelo vrijeme skrivao u morskoj travi (ne bi bilo niš čudno)...
I kak sad ne bi opet išle, ovo je Rijeka..nekaj novo....imat ćemo i pojačanje, samo moramo smislit nekaj opako.....ipak smo malo narasle....
Ma vidimo se još prije vikenda, sad nam je najveći problem kak doć do Rijeke a da to nije bus....i opet moramo mislit....užas...
Mili moji, želim vam opet laku noć i velku pusu vam šaljem
I još jedna mala puseka museka igračima «Upas-a».
|
