U svom redovno jutarnjem bloganju kao i uvijek svratih
"Kod blogera Jesusa". Kad on piše o amidži Idrizu. Čitam ja to tako, kad mi poče nešto kuckati iza leđa. Okrenem se... tamo ništa. Opet vrati čitanju... I onda se sjetih. Mom pređašnjem postu falilo je nešto. Ah pa da "
Večeras sa Loškom Jokasom".
Ovo "Loško" je bio lapsus, ali kada sam krenula da ispravim shvatila sam da bi možda to bio prikladniji naziv za ono što sam pogledala sinoć. Eto koliko je utiska ostavo na mene, da sam ga skroz zaboravila. Već duže vrijeme sam se kanila da pogledam to čudo od emisije... i sinoć jesam.
Šta drugo reći nego loše da ne može gore.
Ja sam veliki fan emisija takvog tipa. Kada bi pravila neku ljestvicu onda bi to išlo ovako:
1. Late Night with Conan O'Brian
2. Tonight with John Stewart
3. Tonight with Jay Leno
Šta veže svu trojicu ovih ljudi je da su vrsni i dokazani komičari, što se za Lokasa ne može reći. Šta je radio u životu osim vodio kvizove Upitnik i Diplomac. Ne zna improvizovati, nije elokventan, nema smisla za humor i nema stila... Nema ništa što je emisiji tog tipa potrebno.
Pokušao je na početku napraviti par šala, ali publika je reagovala tek kada je počelo blinkati aplause ili tako nešto. Onaj skeč sa svetionikom nije bio tako loš. Nije bilo loše ni ono sa Madonnom, ali je realizacija oooočajna. A publika ko tokmaci... Strašno.
Gost Pjer Žalica, moj sugrađanin, medo... Bio je dobar. Onda mu Jole pustio onaj idiotski skeč sa voditeljem i gostom i spomenuo mu kako je Đuro za to rekao da je rame uz rame sa Nadrealistima (ne sjećam se tačnih riječi, pa parafraziram), pa ga sada interesuje njegovo mišljenje. Pustiše skeč... Nigdje humora, loša gluma, loša zajebancija. I rekoh sebi... E moj Žalice šta ti uradi... Sad moraš reći da je to dobro.
Pjerov odgovor tipa: "Ma ni Monthy Phyton vam nije ravan" je dosta objektivan. Ništa nije ravno onom što su prikazali. Ali baš ništa.
Odustala sam i otišla nešto ubaciti u kljun dok se to ne završi... jednostavno išao mi je na živce.
