Danas blog čitav dan kašljuca. Bolestan je... Ponaša se kao da ima proljev... Malo malo, pa ga nema... Otišao u WC da kaki. Sram ga bilo. Da se to desilo neko drugi dan vjerovatno bi bila iživcirana, spominjala se dariu familije (bez uvrede)... Ali ne, danas sam happy. Zašto?! Zato što u petak navečer (ili u subotu ujutro)...
ODOH NA MOREEEEEE!!!!
Baš kad sam izgubila svaku nadu... desilo se čudo. Izleti neka šema, tamo-vamo... i tako odoh ja na 7 dana u Zaton veliki. Već se vidim. Šlauf sa patkicom i brćkam se u plićaku. Samo se nadam da će me vrijeme poslužiti... Ma jebeš ga... I da kiša pada svih sedam dana, sjediću na balkončetu i cugati neko vino.
Nadala sam se honoraru, ali izgleda da ništa od toga... Inače bi se nervirala do neba, ipak... smanjen mi je budžet, ali šta me briga... odoh na more.
Ispod mog prozora asfaltiraju ulicu čitav dan... Pneumatska bušilica... Buka ubi. Ali ima nešto što više iritira od toga... mali valjak koji pišti (piiiip, piiiip, piiiip...) svaki put kad ide u rikverc... a to je često. Mozak na slamku pije... Inače bi stajala na prozoru, nervirala se, prostačila... ali ne mogu. Idem na more.
Dakle ukoliko do sada nije jasno šta želim da kažem, mislim da je red da ponovim još jednom...
Idem na more.
Ideeem na more.. lalalalala.
|
