Evo odlučil sam napisat post pošto sam se odmoril od puta u veneciju.

Na početku nekoliko stvari, jako sam sretan kaj sam išel u veneciju i jako sam sretan s društvom koje je išlo u veneciju, bilo mi je odlično.

Sam put je započel u 01.25 kad smo krenuli iz čakovca za veneciju. Valkaj Habuš, Marković i ja seli smo se na zadnja sjedala. Morali smo u Varaždin po još nekoliko putnika koji nisu iz naše škole, koji se jedva nisu imali kam sesti, organizacija je malo šepala ali kaj se more. Umjesto da vozač ide ravno za rijeko zatim za trst on je u sloveniju ušel negde u zagorju tak da smo cijelu sloveniju prošli. U autobusu sam si uspel malo prespavati jer sam prethodnu noć uopće ne spal a za to vreme su me i uspeli zaslikati i još su rekli da sam jako hrkal a kaj im ja morem. Oko pol deset smo došli na neku obalo neznam točno kak se zove iz koje nas je brod odvezao kanalom do Venecije. Moram reči da venecija na prvi nevjerojatna, specifični dizajn i sve skupa privlači mnoge turiste koje sam videl. Bilo je engleza amera, japanci, francuri sveh naroda i vjeroispovjesti. Put brodom je bio odličan, vozili smo se oko pola sata kad smo napokon ugledali veneciju u svom svojem sjaju. Iskrcali su nas a mi smo započeli dugi put kroz veneciju. Šetali smo se promenadom do duždeve palače, impresivna građevina koja leži na redu stupova, obilato ukrašena. Zatim smo išli na glavni venecijanski trg oko kojeg su impresivne građevine i puno, puno dočana. Nismo išli u duždevu palaču jer bi se trebalo čekati tri sata nego smo umjesto toga dužim putem krenuli do Guggenheimove galerije obilazeći pritom cijelu veneciju, nahodali smo se malo ali moram priznati da je vrijedilo. U galeriji se nalaze impresivne slike, mnogi vrlo poznati slikari poput Picassa, Dali-a i mnogih drugih. Tu smo se zadržali 45 min a zatim smo krenuli prema glavnom trgu jer smo svi bili gladni i umorni. Vodič nas je odveo kraćim putem i većina ih se uputila prema mcdonalsu. Meni je bilo žao trošiti eure na hranu u veneciji koja je užas skupa, a i sve ostalo je skupo, na cjenama cjepaju maksimalno ono kaj to košta šest kuna tam košta devet eura. Umjesto toga otišel sam sestri kupit suvenira, malu galiju. Na kraju sam se s Dariom sel na stepenice pri dokovima i čekal ostale da se vrate. Po nas je došel neki stari brod, ali uspješno smo se vratili na kopno. Doma u čakovec smo došli u pola dva svi umorni ali zadovoljni.

Evo galerije slika:

Valkaj u dva u noći

Valkaj i Patricia

Pogled s broda

Hotel ispred kojeg smo iskrcani

Venecijanska promenada

Katadrala koja se ureduje pa nismo vidjeli fasadu

Duždeva palača

Ekipa "smrti"

Jelena i Patricia

Valkaj s kapom

Gondoljeri

Razred ispred galerije

Kako i ime kaže imagine, zamislite bilo kaj, nek vas ponesu misli neka zaboravite na ovaj svjet ove probleme, i sve nek bude u redu bar nekoliko minuta koliko imate misao.

Nisam baš neke dobre volje kako možete pretpostaviti iz ove uvodne rečenice, sve se više udaljavam od svega, i najradije bih živio u nekom svom svijetu neopterećen ovim zemaljskim problemima, živio bih u savršenom svijetu ali to ne postoji to je još uvijek samo utopija i ja sam nažalost toga svijestan. Vrijeme je ovih dana nekak usrano ili je kiša ili je sunčano, nak se već jednom stablizira pa da bumo imali konačno normalno vrijeme. U Veneciju idemo u subotu, jedva čekam kaj se malo maknem iz Hrvatske, i da vidim tu veličanstenu Veneciju izgrađenu na hrvatskom drvetu zbog kojeg je Velebit gola planina, ali što se može, jedno se žrtvuje za dobrobit drugoga. Još tri tjedna i gotova je ova školska godina, prošla mi je tako tako brzo, kao da sam još jučer krenul u osmi razred, pa zatim u prvi, ali kaj se more godine lete, začas budu i ove četiri godine prošle, sve prolazi, i mi ne možemo na to utjecati, nažalost. Nažalost sve više i više ljudi si oduzima živote neznam zakaj, nije sve tako crno kak se napočetku čini sve se može riješiti treba se samo obratiti osobama u koje imamo povjerenje i one nam mogu pomoći, to je sve za mene za danas, pozdrav...

Dodatak, evo jedne utopijske slike poznatog slikara Salvadora Dilia

Evo mene da i ja napišem neki novi post. Promjenil sam pjesmu na blogu opet svina "Imagine" od Lennona, u nekom sam čudnom raspoloženju, neznam kaj mi je, ali sam dobro, začuđujuće dobro, danas se navečer ide van, barem se nadam da idem van, jučer se pisal ispravak iz latinskog, nadam se da bude dobro očekujem najmanje dva, ali budemo vidli sve je u božjim rukama :). Nezna se još kad pem u veneciju ali nadam se da to bude uskoro, čul sam da malo venecija smrdi ali nadam se da se budemo dobro zabavili i da nemo nikva sranja delali...Prošlo je pola godine otkad sam otvorio blog, moram reći da mi nije žao kaj sam ga otvoril jer sam dosta prijatelja stekel, ali još se nađe netko ko će mi srat kak mi se da pist blog, ja njemu odgovorim kak se tebi neda pisat blog. Inače stari i sestra su mi na moru tak da sam doma sam s starom, s kojom sam si triput bolji nego s starim jerbo stari sam zanovjeta zbog ocjena ali kaj se može ipak mi je stari :). Svima koji idu danas van puno zabave a svima koji ostaju kod kuće isto puno zabave i neka provedu večer najbolje kak mogu, pozdrav...

Evo nekoliko mojih pjesama za one koji nisu iz čakovečke gimke, a i za te koji ih možda nisu pročitali :)

Nada

Pusta, crna, tamna soba,
U sredini trag svjetlosti
Mala svijeća u tami,
Tračak nade u bezdanu.

Nada nas mami,
Svijetlost nas zove,
Ne odupiremo joj se.

More

Gledam dubine morske,
I divim im se.
Kolike ljude, kolike živote,
Kolike sudbine su promjenile,
Kolike živote uništile,
Ali ipak im se divim,
Unatoč svemu imaju neku;
Neku skrivenu čar,
Koja me zove,
I ne mogu i ne želim,
Joj se oduprijeti.

Evo počeo još jedan radni tjedan, pun nevolja, latinskog...

Danas je danc genialno odgodil ispravak latinskog za petak a do onda se ja to valjda navčim, makar sam i sad već dosta znal... Vrijeme se vani stabiliziralo, opet je sunčano ali neznam kak bude dugo. Sutra moram napraviti prezentaciju s informatike a tek sam se danas zmislil, lol. Bliži se i ovaj dan k kraju, na televiziji kao i po običaju nema ništa normalnog, na net nesmem jer je stara luda, kaj nek delam neznam, valjda bum staru nažical nek se makne. :) Čitam malo blogove i nađem ja blog pedjo to vam je blog od jednog lika koji se odlužil ubiti i neka ga je žena prijavila i priveli ga, odveli ga psihijatru. Ma kaj boli kurac druge za njega pa to je njegov život i on nek odlučuje kaj oče od njega, uglavnom meni je sve jedno a da se pokušava ubiti neko koga poznam naravno da bih mu pokušal pomoći i nebi ga osuđival i svakako nebih pozvao policiju...


Nemam nikog da me vodi to mi ne treba
Jer jos uvijek moja glava meni pripada.

Moras malo puzati da bi znao hodati
A kad je stvarnost sve
Izlazi, digni se, digni glavu

Ne daj se, pjevaj pjesme ljubavne
Zaplaci kad te nitko ne vidi.

Naoruzan samo smijeskom hodam ja kroz grad
Zvona zvone, nedjelja je, gdje ja pripadam.
Bole rijeci, boli vrijeme, bole sudbine
Dajes ruku prijatelju kome je do istine.

Moras prvo puzati da bi znao hodati
A kad je stvarnost sve
Izlazi, digni se, digni glavu

Ne daj se, pjevaj pjesme ljubavne
Zaplaci kad te nitko ne vidi.

Aj, ja ja ja ja ja ja
...digni glavu

Ne daj se, pjevaj pjesme ljubavne
Slusaj me, ma boli te...
Ne daj se, pjevaj pjesme ljubavne
Zaplaci kad te nitko ne vidi.

Evo završili su i ti tako dugo najavljivani nacionalni ispiti. Danas je bio zadnji ispit tj. engleski koji je ujedno bio i najlakši od svih. Matematika mi je po običaju bila najteža a hrvatski je isto bio lak, mislim da su nas malo previše plašili s tim ispitima. Oni samo pokazuju naše znanje, od nas su u panici valjda bolje profesori jer ako mi loše napišemo oni loše predaju ne? Ova sva strka oko njih bila je ipak malo previše napuhana, evo jedne stvari ako samo šest ljudi zna sadržaj ispita, gdje su ih tiskali, morali su negde tiskati 13.500 ispita, ma neznam, svaki je dobil svoj bar kod koje smo ljepili na ispit i tak mislil sam da bude triput teže, rezultati su 10.06 do onda se bumo strpeli ajde to je sve za danas pozdrav...


Nije mi zao sto si otisla, znam da si morala
Jedino boli malena, sto se nisi javila
Ne bih ti rekao ostani, ne bih ni probao
Ne bih ti rekao volim te, samo cuvaj se


Moja je pjesma lagana, polagana
I tiho se ispija
Sasvim lagana i bez pitanaja
Sto si otisla


Kad krenes srusi mostove, izbrisi tragove
Meni pjesma ostaje, da me smiruje
Iste smo snove sanjali, istom se nadali
Ja nisam smogao hrabrosti, da se odlucim

Evo danas pišemo hrvatski, a ja sam već budan. Nebrem spati valjda me trema pere, kaj se more, valjda bum dobro napisal. U pol osam moramo tam biti u osam se piše. Piše se 90 minuta. Nadam se samo da nebu puno lektire jer mi to nije jača strana. Tu danas sutra i preksutra preživimo, ako preživimo :) i onda moram još u ponedjeljak latinski ispravak pisat, da poludiš. Sad si lepo čitam sažetak antigone, radnju i likove znam. Neznam kakav bu ispit ali se nadam da budem ga dobro riješil, nemam ništa više reči u ovo hladno, maglovito ispitno jutro...


Nogom pred nogu - tiho!
Ja po vodi hodam
Svojim putem uspravno
Pljuga na pljugu
Jedna na drugu
Slazem - sate, dane, godine
Pa krenu bitke
Dođu porazi
Kad nije film
Da pravda pobjedi
Sjeti se


Kako smo mastat znali
I bogu dane krali
Ispred "zvečke" satima
Kovali planove
Kuzili istine
Svak' sa svojeg oblaka
Pa krenu bitke
Dođu porazi
Ti znas da nije lako
Isti ostati

Moje zastave - uvijek su iste boje
Nad njima ljubav caruje
Moja zastave - nikad na pola koplja
Ljubav se ne predaje