Pa di ste narode.Evo vratio sam se.Nije da me nije bilo,već sam imo puno problema.Sjedim neki dan na klupi-hrastovoj-blago premazana jeftinom bojom iz Preradovićeve ulice.
Vidim jednoga dedu koji me podsjetio na nastavnika iz osnovne škole.Sve je počelo jednoga sunčanoga dana,na satu geografije olitiga zemljopisa,sa testom.
Ocijena:nedovoljan (1)
..postavio sam pitanje koje glasi vako:...ček prvo da ga dozovem:
Nastavniče!Alo nastavniče?
-Znači prvi "nastavniče" je bio samo da ga zovnem,pa sam stavio uskličnik.Drugi "nastavniče" je bio da ga priupitam.
-Nastavniče???
-Ne doživalja me.ali ipak je okrenio svoju vitku glavu za 180 stepeni i bacio pogled-ni ljevo,ni desno-nego na mene .U njegovim očima sam vidio da me želi.Što me zapravo ni nečudi.Naime,jednom je tražio da razgovara sa Ružom svezi mene,ali mu nikada to nisam dozvolio.Mislio sam da još nisam spreman na neke njegove pothvate,a i Ruža bi ga demulirala bez jebemti.Neda mene majka nikome.Druga stvar-na njegovom satu sam uvijek bio ja taj koji je brisao ploču,uvijek sam ostajao zadnji.Da se vratim na test.Bio je ljubomoran jer sam prepisivo,tj.razmjenjivo znanje sa drugim učenicima,pa bi mi ga je uzeo bez razmišljanja.Upisao je crvenim slovima kao što rekoh:
nedovoljan (1)

Pa jebemti koliko sam bio ljut.Kolko bi on??Petero,šestero???Pa nije ni samnom jednim nešto uspio,a on bi još njih.E pa zato je i dobio-gad.Nisam ja goegrafska kurva koja misli da je Stradun glavni grad Hrvatske.Znači nit sam kurva,nit sam glup.A uostalom i ja sam vjerujem da mu nebi bio dovoljan,jer je i druge učenike tako promatro.Samo mi nije jasno kako je onome ružnom gadu do mene mogo napisati:
Dovoljan (2)
-Po čemu je on bio bolji od mene.Jest da mu mater radi u fabrici,tata u ministarstvu,al brate mili:Nije u šoldima sve.

Nemogu reći da profa nije bio zgodan,ali sam ga se bojo.Bio je podosta dlakav.Na prsima si mu mogo žiletom napisati svoje ime,vidlo bi se iz aviona.Ispod nosa je puštao one crne izrasline,slično brkovima-al u demo verziji.Očale-iza njih je pokušavao skrivati svoje znatiželjne poglede.Friz mu je bio tu i tamo-nadprosječan.A oči-oči ko zlato-uvijek sam mu ih želio iskopati.Ruke su mu bile tu i tamo,ma svagdje.Znao je čitav sat držati ruke u đepu.Nisam ja bio toliko nezreo da neznam šta radi.Igro je biljar-zagreba mi.Nebi me čudilo da je probušio još rupu na svome đepu.Nemojte me krivo shvatiti-ja nikada nisam na svome đepu probušio rupu,jer svejedno moj štap nemere doći dotle,moro bi ga rezati.A i da sam probušio-Ruža bi mi istu taku rupu na glavi napravila....al da se vratim na temu
Sjedio je u jeftinoj stolici i nikako da makne svoj pogled.
-Da??

Priuputao je nježnim glasom dižući obrve prema gore.
U meni se probudila velika želja za...odgovorom naravno.Velim ja njemu:

-Nastavniče,zašto ste mene tom ocjenom oštambiljali,crkli dabogda????Dobro nisam tako reko,ali sam tako mislio-znači i to se računa...
Veli on meni:
-Zato što ništa neznaš i stalno priupitivaš druge učenike...

Aloooooo,pa jebote normalno da neznam-nisam ja rođeni "obrađivač" ako ćemo to tako gledati.Šta bi on?Koga da pitam ako ne svoje prijatelje?Nemogu doći i pitati mamu moju Ružu:E mama kako se to radi?Mislim da bi se Ruža pobrinila da to više nikada ne priupitam.Ustvari lažem.Bilo je i toga:Evo da vam dočaram:

I da se vratim na nastavnika:
Uvijek me je pitao di su recimo:Neki južni gradovi,države...samo da bi se ja saginjo dok mu pokazujem.Ali ni to mu nije bilo dosta.Da mi recimo da pišem naslov na ploči-onda kurva viri ispod pazduha.Niti jedan intiman dio tijela nisam mogao sakriti.Davo mi je najteža pitanja,samo da bi me gledo kako se znojim,kako kapiljice klize niz moje tijelo.Znao mi je dosta puta dati čvebera i napisati nedovoljan,samo da bi ja plako-onda bi došo do mene i pomilovo me po glavi.
Jednoga dana me je isterao zato jer sam žvako žvakaću.Sve je bilo uredu dok nisam napuvo balon.Onda je puko.Ne balon nego on.Isterao me van,prije toga mi je reko da bacim žvakaću u smeće.Neću ni pomišljati šta je sa njom kasnije napravio.Jednom sam digao noge na stol,onako obadvije i čitao.
-Kakvo je to ponašanje?-prekinio bi tijek čitanja moga.
-Kolko puta sam ti reko da nedižeš noge gore u školi-kod kuće to radi ali u ovome razredu nećeš!!!Poslije nastave ima da dođeš u kabinet na razgovor

Nikada nisam otišao.Svi koji su bili kod njega na "razgovoru" si izlazili nasekirani.Ja sam sebi zacrto-prije ću da me ruši,nego da se nađem sa njim čmar u čmar.Čak sam i roditelje viđo,uvijek bi starci dolazili-ma strašno nešto.
Neznam zašto ovo pišem,jednostavno me puklo.Nema tu pomoći-pravda nikada neće doći na svoje.I na kraju godine:
dobar (3)-samo zato jer sam šutio.Bio sam DOBAR .