KAD MIKI KAŽE DA SE BOJI

30.10.2006., ponedjeljak

Nešta o PARTIBREJKERSIMA!!!

Zoran Kostic Cane (roden 17. avgusta 1964. u Beogradu) pevacku karijeru je zapoceo u sastavu "Urbana gerila" da bi nastavio kao frontmen "Radnicke kontrole" u kojoj su još bili bubnjar Žika Todorovic, basista Srdan Đile Markovic i gitarista Darko Milojkovic. Sa snimcima "Dosada", i "TV u koloru" pojavili su se na kompiliacijskom albumu "Artisticka radna akcija" (Jugoton 1981.) Na tim snimcima gostovali su gitarista Ljuba Sedlar (svirao je bubnjeve) i bubnjar Relja Obrenovic iz grupe "Petar i zli vuci". Radnicka kontrola nastupila je 1981. na smotri ABRS na Tašmajdanu kada je koncert prekinut zbog Canetovog provociranja publike, a njegovo ponašanje je izazvalo i moralno politicke rasprave u dnevnim novinama. Nastupali su kao predgrupa u Ljubljani na poslednjem koncertu Šarla akrobate oktobra 1981. godine. To je ujedno bio poslednji koncert Radnicke kontrole. Grupu Partibrejkers osnovali su avgusta 1982. godine Cane, bubnjar Goran Bulatovic Manza (roden 1959.), gitarista Nebojša Antonijevic Anton (roden 20. februara 1961. godine u Zemunu) i gitarista Ljubiša Kostandinovic (roden 1959.) Manza i Ljuba su svirali zajedno u grupi Republika, a Anton je u drugoj polovini sedamdesetih svirao u grupama BG 5 (Sa Ivicom Vdovicem i Bojanom Pecarom), Butik i Šine. Gostovao je i na plocama drugih grupa, potpisujuci se kao Riki Rif. Shodno svom razuzdanom ponašanju i po Canetovom doživljaju samih sebe, a u Manzinom prevodu, nazvali su se Partibrejkers (Žurkolomci). Prvi nastup imali su 4. oktobra 1982. u "Dadovu" kao predgrupa sastavu The Fifties. Tokom sledece godine svirali su sve intenzivnije. U Zagrebu su jednom prilikom za tri dana održali pet koncerata. Pošto ih je pažljivo slušao, za peti nastup zvuk je uradio Džoni Štulic i cak se ponudio da im bude producent. Na ploci "Ventilator 202" (PGP RTB 1983.) objavljena je njihova pesma "Radio utopija", a na radio programima cesto su emitovani demo snimci pesama "Hiljadu godina" i "Veceras". Nove verzije tih pesama ubrzo su objavljene na singlu. Prvi LP snimili su beogradskom studiju "O", a produkciju su uradili zajedno sa Kojom. Rhythm i blues u njihovom tumacenju, pojacan punk energijom doneo im je poštovanje publike, a pesme "Ulicni hodac", "Ona živi na brdu", "Gubitnik", "Ako si..", "Stoj, Džoni" ponudile su šture, generacijski prepoznatljive iskaze. Na snimanju su gostovali Branislav Petrovic Banana (usna harmonika) i Branislav Trivic (saksofon). Omot ploce radio je Anton, a u pesmi "Stoj, Džoni" iskoristili su prepev starog hita Caka Berija "Johnny B. Good" koji je snimio Tomi Sovilj na EP-ju "Stoj, Džoni" (Diskos 1967.). Uprkos dobrom prijemu debija, posle preslušavanja demo snimaka za drugu plocu, u Jugotonu su im zatvorili vrata pod izgovorom da u pesmama nema dovoljno bunta. U leto 1985. godine Manza je napustio grupu, pa je u grupi jedno vreme bubnjeve svirao Nenad Krasavac Kele (Disciplina kicme), a decembra 1985. godine prestali su sa radom. Posle kraceg Antonovog izleta sa grupom Placenici, ponovo su se okupili juna 1986. godine. Za bubnjevima je bio Vlada Funtek (ex Placenici), novi basista postao je Dime Todorov Mune (ex Radost Evrope), a iz grupe je otišao Ljuba. U mestu Bukovac, u studiju Milana Cirica snimili su materijal za novu plocu koju ponovo niko nije želeo da objavi, a traka je mesecima stajala u PGP RTB-u jer niko nije bio zainteresovan da je presluša. Partibrejkers su 1987. godine organizovali dva koncerta u beogradskom "Lotos" baru i od zarade kupili šesnaest Aleksandar torti koje su poklonili nezbrinutoj deci u Zvecanskoj ulici. Maja 1988. godine grupu je napustio Vlada Funtek, pa je jedno vreme sa njima svirao bubnjar Marko Milivojevic, a 1989. godine je došao Igor Borojevic (ex Potop, Banana). Marta 1988. godine najzad im je objavljen drugi album koji je trebalo da se zove "Kobila i pastuv preljubnik" ali je dizajner zaboravio da stavi naslov na omot. Ploca je ponudila nove muzicke priloge za ozbiljnu karijeru: "Ja se ne vracam", "Prsten", "Meseceva kci", "Pet ispod nule", "Nema cure". Pesmu "Put" snimili su naknadno marta 1988. godine ukazujuci na sopstveni novi muzicki put. U to vreme MTV je snimio prilog o grupi. Februara 1989. godine su uradili nove demo snimke. U ulozi ritam gitariste pomagao im je Srdan Gojkovic Gile iz Elektricnog orgazma. Novembra 1989. godine su objavili trecu plocu sa takode lepljivim pesmama "Kreni prema meni", "Zemljotres", "Hipnotisana gomila", "Ono što pokušavam". Produkcijom se bavio Milan Ciric, a Anton je otpevao glavni vokal u "Nema cure". Gost na ploci bio je Pera Joe sa svojom nezaobilaznom usnom harmonikom. Tokom 1990. godine svirali su prvu veliku jugoslovensku turneju za koju se ubrzo uspostavilo da je bila i poslednja, bar u granicama SFRJ. Nastupali su kao predgrupa na jugoslovenskim koncertima grupe Motorhead. Krajem 1990. godine iz grupe je izašao Igor Borojevic, a zamenio ga je Borko Petrovic (ex Baby Kate). U toj postavi su objavili živu kasetu "Zabava još traje" snimljenu jula 1991. godine na koncertima u Zrenjaninu i Vršcu. Februara 1992. godine na njihovom koncertu u SKC-u ucešce su uzeli Emir Kusturica (ex Zabranjeno pušenje), Džoni Dep (ex Rock City Angels, The Kids) i Džim Džarmuš (ex Del Byzantinees). U to vreme u grupu se vratio Igor, a juna 1992. godine je otišao Mune, tako da je na basu bio Saša Vlajsovic (NBG), a u postavu se vratio Ljubiša Kostandinovic. Uoci rata u Bosni, clanovi Ekatarine Velike, Elektricnog orgazma i Partibrejkersa su formirali ad hoc bend Rimtutituku u okviru koga su snimili cinicnu antiratnu pesmu "Slušaj 'vamo". Izlazak singla u produkciji Radija B92 su promovisali 8. marta 1992. godine svirkom na kamionu koji je kružio beogradskim ulicama. Juna 1992. godine Rimtutituki su svirali u Becu na otvorenom prostoru u okviru antiratnog i antirasistickog festivala. Septembra 1992. godine u studiju "O" su snimili demo za sledecu plocu. Medu prvim bendovima iz Srbije su nastupali u Sloveniji, novembra iste godine. Publika ih je odlicno prihvatila, a mediji su tome posvetili posebnu pažnju. Marta 1993. godine su svirali u solunskom klubu "Milos", a organizovali su i turneju po Makedoniji. Septembra 1993. godine su ucestvovali na zajednickim koncertima u Pragu i Berlinu sa Elektricnim orgazmom, Ekatarinom Velikom i zagrebackim Vješticama u okviru akcije "Ko to tamo pjeva?". Aprila 1994. godine svirali su dva koncerta u Belgiji na multimedijalnom festivalu. Album "Kiselo i slatko" snimili su uz producentsku pomoc Vlade Negovanovica i brojnih gostiju u studiju: Srdan Todorovic (bubnjevi), Zoran Radomirovic Švaba (bas), Milan Mladenovic (vokal, gitara i usna harmonika), Saša Lokner (klavijature), Nenad Petrovic (saksofon), Pera Joe (usna harmonika), Cavke (bubnjevi), Gile (gitara), Branka K. (prateci vokali) i Puroni (udaraljke). Pesme kao "Molitva", "Ljudi nisu isti", "Hocu da znam" su ponele jasan pecat vremena u kome su nastajale. Posle te ploce usledila je duža pauza i bilo je neizvesno da li ce nastaviti zajednicki rad. Ipak, pocetkom 1996. godine Cane i Anton su obnovili Partibrejkerse, ojacani mladom ekipom iz Zrenjanina: basista Gojko Ševar (ex Gluve kucke), gitarista Srdan Graovac (ex Gluve kucke) i bubnjar Darko Kurjak (ex Oružjem protiv otmicara). Objavili su kompilacijski CD "Najbolje od najgoreg" na kome su dve nove pesme "Ludo i brzo" i "Roden loš", snimljene februara 1996. godine. Na povratnickom koncertu aprila meseca u Novom Sadu, okupili su 5000 posetilaca. Rasprodat koncert koji su održali na Tašmajdanu 29. juna 1996. godine ujedno je predstavljao povratak rock'n'rolla u glavni grad. U isto vreme je izašla i video kaseta "Poslednji dani slobode" (u izdanju radija B92), snimljena juna 1991. godine na koncertu u dvorištu KST-a. Decembra 1996. godine su svirali u Frankfurtu u pozorišnom prostoru i docekao ih je odlican prijem. 14. januara 1997. godine su nastupali na Trgu Republike povodom doceka Nove Godine pred izuzetno velikim brojem posetilaca. U Londonu, u klubu "Zlatni papagaj" 17. februara su okupili oduševljenu publiku sa prostora bivše Jugoslavije. CD "Ledeno doba" su uradili u Kojinoj produkciji, a na snimanju su gostovali: Pera Joe (usna harmonika), Saša Lokner (klavijature), Puroni (udaraljke) i duvacka linija grupe Deca loših muzicara. Novim pesmama "Sjajnija buducnost", "Sit gladan", "Dobro radio loše radio" potvrdili su da su oni stari. Na disku se našla i Canetova pesma "Ne možeš mi ništa" koju je prethodno vec snimila grupa Instant Karma na disku "Roll Over(Godine oktopoda 1987-1996)" (Take It Or Leave It 1996.) Partibrejkersi su plocu promovisali velikim besplatnim koncertom koji su pod nazivom "Ne padaj pobednice" održali 3. septembra 1997. godine u podnožju Kalemegdana, u blizini Nebojšine kule. Tim nastupom obeležili su petnaesti rodendan grupe. Pocetkom 1998. godine novi basista postao je Miodrag Karajankovic (ex Jugosloveni), a grupu je napustio gitarista Srdan Graovac. Posle šestogodišnje pauze svirali su 27. novembra 1998. godine u Sarajevu u rasprodatom klubu "Sloga". Na sledecoj kompilaciji "San i java" uz izbor pesama sa svih njihovih ploca dodate su dve nove "Da li sam to ja..." i "Krug". Krajem 2000. godine nastupali su u Hrvatskoj. Cane je gostovao na snimanju solo ploce "Evo sada vidiš da može" (PGP RTB 1989.) Srdana Gojkovica, "Zašto da ne!" (PGP RTS 1994.) Elektricnog orgazma. Pesma "Hocu da znam" upotrebljena je u filmu "Geto - tajni život grada". Anton je svirao na Giletovoj ploci "Evo sada vidiš da može" i "Letim, sanjam, dišem" (PGP RTB 1988.) Elektricnog orgazma. Igor Borojevic od 1990. godine radi kao producent tako da je potpisao ploce Bjesova, Kristala, Pilota, Dža ili bu i drugih. Komponuje za pozorište, a muzika za predstavu "Tramvaj zvani želja" je objavljena na istoimenoj kaseti u izdanju Metropolis Records 1994. godine. Polovinom 1997. godine otvorio je studio Fabrika. Polovinom 1999. godine Hi-Fi Centar je na disku objavio reizdanje prvog albuma Partibrejkersa. Petar Janjatovic, Ilustrovana ex-yu rock enciklopedija 1960-2000, 2. izdanje Dodatak: Album "Gramzivost i pohlepa" je odlicno prihvacen kako od strane publike, tako i od strane rok kritike u Srbiji i bivšim ex-yu republikama. Kao najveci hitovi izdvojile su se pesme "Žurim", "Pogledaj", "Nocas u gradu" i "Razmetljivko". Koncertno promovisanje albuma trajalo je više od dve godine. Partibrejkers su nastupili širom ex-yu prostora... Bend je takode promovisao plocu koncertima u Americi i Kanadi (6 koncerata: Hamilton, Toronto, Vankuver, Cikago, Los Andeles, Njujork). Koncertna promocija albuma u Beogradu, sa dva rasprodana koncerta u Velikoj sali Doma omladine i kultnom klubu Akademija, kao i koncerti u Aquarisu (Zagreb) i BOF-u (Ljubljana) su svakako jedni od bitnijih nastupa benda u 2004 godini. Pocetkom 2005 godine dolazi do promene ritam sekcije benda. Umesto bubnjara Darka Kurjaka i basiste Miše Karajankovica koji su bili u bendu dugi niz godina dolaze Dejan Utvar (ex Kazna za uši, Lira vega, Presing, Eyesburn) i Vladislav Rac (ex Kanda Kodža i Nebojša, Presing). Promovisanje nove postave Partibrejksersa desilo se u klupskoj atmosferi kluba Pazi Škola u Beogradu. Takode, koncerti po Srbiji, Hrvatskoj i Sloveniji su pokazali da bend savršeno funcioniše. Zajednicki nastup sa Chuck Berry-em u Zagrebu je svakako jedan od najbitnijih momenata u karijeri benda. Koncertom u bašti SKC-a, 2. septembra u Beogradu pred 2000 ljudi, Partibrejkers su vratili nadu u beogradski rokenrol i pokazalo se da je bend aktuelniji nego ikad, uprkos opštoj zbrci koju su napravile konfuzne tv i radio stanice i mnoštvo žute štampe koja na žalost kreira današnje videnje života u Srbiji... Bend trenutno završava materijal za novi studijski album... Takode, snima se film o pripremi ploce koja ce se najverovatnije pojaviti pocetkom iduce godine.

- 13:48 - Komentari (7) - Isprintaj - #

Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.