ZNAMENITI POSVEĆENICI I PRAVEDNICI

Noje
Melhisedek
Avraham
Samson
Samuel
Jovan Krstitelj
Jakov brat Gospodnji
Apolonije iz Tijane

Izvadci iz knjige O posvećeničkom življenju (brat Vasa - AA) - Radna verzija

* * *

Viđenje Noja u midrašu 'Tanhuma'

Ukratko o ovom midrašu

Midraš Thanchuma (ęŕ×ŐŢĐ), koji nije nastao pre VII stoleća, sadrži izreke o 'Tori' ('Petoknižju') koje se pripisuju talmudskom palestinskom rabinu Tanhumi (koji je živeo u IV stoleću). Midraš je publikovao Solomon Buber (Vilno, 1885. g.).


Hebrejski tekst
('Tanhuma', fol. 58)


Prevod
(Prevedeno prema: The Sacred Books and Early literature of the East, vol. IV. Medieval Hebrew. New York — London, 1917.)


Kada Noje započe da sadi lozu, susrete ga Satana i zapita ga kojem poslu je se namerio. »Pošao sam da sadim lozu.« - reče Noje. - »Ja ću ti rado pomoći u tom dobrom delu.« - reče Satana. Kada ponuda za pomoć bi prihvaćena, Satana dovede jednu ovcu i zakla je nad lozom; onda jednog lava, onda jedno svinjče, i na kraju jednog majmuna. On je ovako razjasnio ove pokazatelje Noji: »Kada čovek najpre okusi malo kapljica vina, on će biti bezazlen kao ovca. Kada okusi malo više, on će postati obuzet lavovskom hrabrošću i hvaliće samog sebe kao jakog. Bude li još popustljiviji u piću dobijenom od vaše loze, on će postati neprijatan poput svinjčeta. I štaviše preda li se se tome dalje on će postati /za potsmeh/ kao majmun.«


Osvrt

Ova pripovedačka sekvenca iz 'Midrašâ' koja i Satanu predstavlja "mudracem", stoji na liniji 'Knjige Postanka' gde se izmišlja priča o navodnom Nojinom opijanju i proklinjanju svoga sina Hama: »Noje, poljodelnik, zasadio je vinograd. Napio se vina i opio, pa se otkrio nasred šatora. Ham, praotac Kanaanaca, opazi oca gola pa to kaza dvojici svoje braće vani. Šem i Jafet uzmu ogrtač, obojica ga prebace sebi preko ramena pa njime, idući natraške, pokriju očevu golotinju. Lica im bejahu okrenuta na drugu stranu, tako te ne videše oca gola. Kada se Noje otreznio od vina i saznao što mu je učinio najmlađi sin, reče: “Neka je proklet Kanaanac, najniži sluga braći svojoj neka bude”!« (9:20-25) – Noje, znameniti Božiji posvećenik bio je apstinent od žestokih pića, onako kako su to bili i drugi sveti Božiji podvižnici. Božiji posvećenik je morao da se uzdržava od čistog i začinjenog vina, dok je sa vodom presečeno vino mogao da koristi samo u svetom žrtvenom prinosu. – 'Tanhuma' inače osuđuje i žensko ispičaštvo, naznačujuči da vino svugde donosi neuspeh (fol. 55). I starozavetne 'Mudre izreke' zgražavajuće govore o opijanju vinom, pogotovo začinjenom: »Kome “ah”? kome “jao”? kome “svađe”? kome “uzdasi”? kome “rane nizašto”? kome “zamućene oči”? Onima što kasno sede kod vina, koji su došli kušati vino začinjeno. Ne gledaj na vino kad rujno iskri, kad se u čaši svetlucavo preliva: pije se tako glatko, a na kraju ujeda kao zmija i žaca kao guja ljutica. Oči će ti gledati tlapnje i srce govoriti ludosti. I biđe ti kao da ležiš na pučini morskoj ili kao da ležiš navrh jarbola: “Izbiše me, ali me ne zabole; istukoše me, ali ne osetih; kad se otreznim, još ću tražiti. ”« (23:29-35)


Viđenje Noja u 'Hipostazi arhonata'

Ukratko o ovom spisu i njegovo viđenju Enoha

Ovaj anonimni "gnostički" sastav, negde iz III stoleća nove ere, pokušava, sikretičkim pristupom, koji nalikuje judejskim midrašima, da dâ esoterično razlaganje 'Knjige Postanka'. Početak dela ukazuje da je nastao u nekoj hrišćanskoj sekti koja je prihvatala apostola Pavla. Starozavetni Bog se predstavlja i vidi kao zli i oholi arhont (grč.: ho árchMn = 'upravitelj', 'načelnik'). Spis uzgred pominje i patrijarha Noja, sa uobičajnim "gnostičkim" pripovedačkim preterivanjima.


Koptski tekst
(Hipostaza Arhonata, NHK, cod. II, IV, p. 92, 23-14 – Priređeno prema: Nag Hammadi Studies, XX. Edited by Bentley Layton, E. J. Brill, Leiden – New York – Křbenhaum – Köln, 1989. )

anarywn 0ojne mN nouernu pejau je amneitN NtNtamio Nnoukataklusmos ebol xNNqiJ ...




Prevod

13 Arhonti uzeše da se savetuju jedan sa drugim, i rekoše: »Hajde, izazovimo Potop našim rukama i zbrišimo svako telo, od čoveka do životinje.« - Kada je, pak, Arhont Silâ doznao za njihovu odluku, on reče Noji: »Načini sebi Kovčeg od nekog drveta koje ne truli, i skloni u njemu sebe, i svoju decu, i zveri, i ptice nebeske, od najmanje do najveće, i postavi je na Goru Sir.« - 14 (N)Orea onda dođe k njemu želeći da se ukrca u Kovčeg. A kada joj on /= Noje/ to ne htede dopustiti, ona dahnu na Kovčeg i prouzrokova da ga proguta oganj. On opet načini Kovčeg, po drugi put.


Osvrt

Po 'Knjizi Postanka' (3:22) Orea (hebr.: Naamah – “prijatna”, grč.: Horaia, odnosno Noema) je sestra kovača Tubal-Kaina, koga je Lameh dobio od žene Sille. Ovde je ona navodno Evina kći. Ime joj se nedosledno piše (Orea, Norea), i moralno suprostavljeno se prikazuje. Ona, kao što vidimo, navodno uništava (prvi) Nojev kovčeg.

Viđenje Noja u ’Prvoj Enohovoj knjizi’

Ukratko o ovoj knjizi i ovom viđenju

'Knjiga o Enohu' (LXX: •˝ÉÇ; hebr.: Chanokh - ×ŕŐÚ), na koju se u svojoj Poslanici poziva apostol Juda (14-15), jedna je od najstarijih apokalipsi pripisanih patrijarhu Enohu. Od mnoštva drevnih knjiga pripisanih mudrome Enohu (na koje se pozivaju i 'Zaveštanja dvanaestorice Patrijarha'), za koga 'Knjiga jubilejâ' iznosi da je prvi od sinova ljudskih koji je znao da piše (4:17), negde u makabejsko vreme nastala je takozvana 'Prva Enohova knjiga', u kojoj su uočljiva nekoliko narativno-žanrovski različitih segmenata. Kumranski fragmenti ovu redakciju, koju su koristili i eseni, poznaju na aramejskom i hebrejskom jeziku. Delo je kasnije prevedeno na helenski, etiopski i latinski jezik. Od starog latinskog prevoda sačuvano je samo 106 poglavlje koje govori o rođenju pravednika Noja. Inače latinski fragment je uočen u kolekciji 'Kraljevskih manuskripata' (kasnije prebačenih u British Museum – Reg. S. E. XIII Saec. VIII, ff. 79b-80) od strane M. R. James-a iz King’s College sa Cambridge-a. Prema Džejmsu, ovaj fragment, pronađen u VIII stoleću, pripadao je Monastiru kod Rochester-a. Fragment pokazuje (verzi 2 i 10) izvesne paralele sa 'Apokalipsom po Petru' (prg. 3). Inače, odštampan je 1734. g., kao šesti po redu, u zbirci koja je sadržavala 8 patrističko-apokrifna naslova (MS 5 E XIII). – Od helenskih rukopisa fragmente 'Prve Enohove knjige' sadrži Codex Panopolitanus (rukopis pronađen u jednoj monaškoj humci u egipatskom Akhmim-u, 1886.-87. g. – 1:1 do 32:6; zatim 'Hronografija' Georgija Sinkela – 6:1 do 10:14 i 15:8 do 16:1; Papirus Chester Beatty – 97:6 do 104 i 106-107; i Vatican Greek MS 1809 – 89:42-49. – U celovitoj verziji 'Prva Enohova knjiga' došla nam je samo u etiopskom verziji (na geez jeziku). Sa helenskog je prihvatljivo dobro prevedena negde između IV i VI stoleća. Inače, poznata su preko 40 etiopska manuskripta ove knjige (gde je najstariji iz XV stoleća), koja je u Etiopskoj heterodoksnoj crkvi kanonski spis.


Etiopski tekst

(Priređeno prema: The ethiopic version of The Book of Enoch, by R. H. Charless. Oxford at The Clarendon Press, 1906.)

1 ČĄő€(a Ë
a �% a Č
őča qa Č
ńa ­a eĄ2pa Č@•ua Ą”
a
ČČđu Č
đb 2 ...


Helenski tekst
(Enochi Liber, 106:1-18 – Priređeno prema: Pseudepigrapha veteris testamenti Graece, vol III, Leiden: E. J. Brill, 1970.)

1 Meta de xro/non eĂlaben Maqousa/lek t%˝ ui¸%˝ mou gunaiÍka kaiě eĂteken ...


Latinski tekst
(Prophetia Enoc de Diluvio - Priređeno prema: Texts and studies contributions to biblical and patristic literature. Edited by J. Armitage Robinson B. D., vol II, no. 3 - Apocrypha anecdota, Cembridge at the University Press, 1893.)

1 Factum est autem cum esset Lamech annorum tricentorum quinquagenta natus est ei filiu 2 cui oculi ...



Prevod (etiopskog teksta)

1 A nakon nekoliko dana, moj sin Metusalem uze ženu za svoga sina Lameha; i ona zatrudne od njega, i rodi sina. 2 Njegovo telo beše belo poput snega /u lat.verz.: njegove oči sijaše poput sunca/ i crveno poput ružinog cveta, i kosa sa njegove glave i njegove duge vlasi behu bele poput vune, a oči njegove prelepe. I kada otvori svoje oči, one obasjaše svu kuću slično suncu, i čitav dom postade izuzetno sjajan, 3 I kada bi uzet /u lat. verz.: i podiže se/ u ruke babice, on otvori svoja usta, i progovori sa Gospodom Pravednosti. 4 A Lameh, otac njegov, uplaši se od njega, i pobeže, i dođe ocu svome Metusalemu; 5 i reče mu: »Rodih neobičnog sina, raznolikog od čoveka, sličnog, pak, deci nebeskih anđela, i njegov ishod se razlikuje, pa nije sličan nama; i njegove oči su nalik stopama/zracima sunca, lice njegovo sjajno. 6 I čini mi se on nije od mene, već od anđelâ. I strepim da će se u njegove dane na zemlji zbiti čudesne stvari. 7 A sada, oče moj, ja sam ovde onaj koji moli i traži od tebe da ti odeš do Enoha, oca našeg, i čuješ istinu od njega, jer on ima prebivalište svoje sa anđelima.« - 8 A kada Metusalem bejaše čuo reči sina svoga, on dođe k meni /= Enohu/, na krajeve zemlje, jer on bejaše čuo da sam ja onde, i povika glasno, a ja čuh glas njegov, i dođoh do njega. I rekoh mu: »Evo, tu sam, sine moj; jer ti si se pristigao meni.« - 9 A on odgovori, i reče mi: »Došao sam tebi radi važne stvari, i zbog uznemirujućeg slučaja dospeo sam ovde. 10 I sada, oče moj, počuj me, jer sinu mome, Lamehu, rodi se sin kome sličnost i kov ne nalikovaše čovekovom kovu, i njegova put je belija od snega, i crvenija od ružinog cveta, a vlasi sa njegove glave su belije od bele vune, i oči njegove nalikovaše stopama sunca; i on otvori svoje oči, a one obasjaše sav dom. 11 A kada on bi uzet u ruke babice, on otvori usta svoja i blagoslovi Gospoda Nebeskog. 12 A otac njegov Lameh se uplaši, i dojuri meni, i ne verova da je on od njega, već da je njegova sličnost od anđela sa Neba, i evo, ja sam došao do tebe da me ti poučiš istini.« - 13 A ja, Enoh, odgovorih, i rekoh mu: »Gospod će na zemlji načiniti načiniti nove stvari, i ja to znam, i shvatio sam u viđenju; i obznanio sam ti to da se u naraštajima moga oca Jareda, neki /anđeli/ sa visina nebeskih odvojiše od reči Gospodnje. 14 I gle, oni počiniše greh, i zanemariše Zakon, i sjediniše se sa ženama, i počiniše greh sa njima, i oženiše se nekima od njih, i dobiše decu od njih. 15 I velika propast će biti nad svom zemljom, i onde će biti potopna voda, i veliko uništenje biće u sedmoj godini. 16 Ovaj sin, koji je tebi rođen, biće ostavljen na zemlji, i njegova tri deteta biće izbavljeni sa njim; kada svi ljudi, koji su na zemlji, budu izginuli, on i njeova deca biće izbavljeni. 17 Oni /= grešnici/ će roditi na zemlji divove, ne prema duhu, već prema telu, i onde će biti velika kazna na zemlji i zemlja će biti /potopnim vodama/ oprana od sve nečistote njihove. 18 I sada obznani sinu tvojem Lamehu da je onaj koji mu je rođen istinski sin njegov, i nadeni mu ime Noje, jer on će biti vaš ostatak. I on i njegova deca biće izbavljeni od propasti koja će pristići nad zemljom zbog svih grehova i svake nepravde koja će se ispuniti u njegove dane nad zemljom. 19 I nakon toga nepravda će biti još kudikamo veća, nego ta, koja je se predhodno okončala na zemlji. Jer meni su poznate tajne nebeske, jer /sveti/ anđeli su mi pokazali, i upoznali me, i ja sam ih (pro)čitao na pločama nebeskim.«


Osvrt

Pod nazirejskim predstavama, pravednik Noje se slika od samog početka svoga zemaljskog življenja kao nazirej i svetlonosni čovek. On čak po rođenju odmah ima i dugu belu kosu. U 'Otkrivenju po Jovanu' ljubljeni Učenik vidi Svetog: »Njegova glava i njegove vlasi behu bele kao bela vuna, kao sneg, i oči njegove kao plamen vatreni, ...« (1:14) – I Pradavni na Nebu se tako vidi i prikazuje: »... I Njegova glava beše bela poput vune.« ('Prva Enohova', 46:1) – »... I sa njima beše Glava od Danâ, glave bele i čiste poput vune, i njegove haljine neopisive.« (71:10) - U Svetlu i za Svetlo žive i Božiji anđeli: »... Videh sinove anđelâ koji koračaju po plamenu ognja; njihove haljine behu bele a i njihovi ogrtači; i svetlost sa njihovih lica beše poput kristala.« (71:1) – U 'Drugoj Enohovoj knjizi' opisuju se anđeli koji su se pojavili kraj njegovog ležaja: »Njihova lica behu sijala poput sunca, oči njihove kao sveće goreše, odežda im poput pene beše /drugde: poput /ognjenog/ purpura/, a sa različitim bojama, krila im behu svetlija od zlata, ruke njihove belje od snega.« (1:6) – U 'Hipostazi arhonta' za velikog anđela Eleletha iznosi se: »Lik je njegov poput čistog zlata, a odežda njegova kao sneg.« (P. 93)



Viđenje Noja u 'Drugoj Enohovoj knjizi'

Ukratko o ovoj knjizi i ovom viđenju

'Knjiga Enohovih tajni' poznata i kao 'Druga Enohova knjiga' ili 'Slovenski Enoh', sačuvana je samo na crkvenoslovenskom jeziku u nekoliko kraćih ili dužih varijanti i manuskripata koji su pronađeni u Rusiji i Srbiji. Ovde ćemo se pozvati na najopsežnije 'Enohove tajne', bazirane prevashodno na prepisu koji je ruski učenjak Matvej Sokolov 1882. g. zapazio u 'Narodnoj Biblioteci' u Beogradu (Srbija), a koji se nalazio u Zborniku slova iz XVI-XVII stoleća zaveden pod brojem 321, a koji je uništen u nemačkom bombardovanju Beograda 06. aprila 1941. g. Dati manuskript je predstavljao crkvenoslovenski bugarski prevod (recenziju) sa helenskom (oko VIII st.), a delom možda i sa hebrejskog predloška; ovde se zapaža korišćenje helenske verzije 'Siraha' i 'Knjige Mudrosti' od strane hrišćanskog kopiste. Ne treba zaboraviti da su u starini na aramejskom i hebrejskom kolali mnogi pseudoepigrafi, koji su stajali pod ime patrijarha Enoha, i koji su pretrpeli, poput ovog, brojne redaktorske intervencije i interpolacije. U samim 'Tajnama' stoji naznaka kako je nakon nebeskih viđenja umni videlac Enoh, koji je proživeo 365 godina, napisao 366 knjiga i predao ih svojim sinovima (pogl. 68). U evanđeljskom tekstu nazvanom 'Pitanja svetog Jovana i odgovori Hrista Gospoda' (u ranom latinskom prevodu naslovljenom kao Interrogatio sancti Joannis), koji su koristili zapadni neomanihejci, Enoh je po Božijem nalogu napisao 67 knjiga (pogl. 7). I judejska srednjovekovna esoterija izvela je svoje viđenje prozorljivog izumitelja Enoha u takozvanoj 'Trećoj Enohovoj knjizi' ili 'Knjizi Nebeskih Palata' (Sefer Hejkhaloth).

Što se tiče Nojevog lika i njegovog izbaviteljskog podviga 'Enohove Tajne' ne donose ništa novo što ne možemo već pročitati u 'Knjizi Postanka'.


Crkvenoslovenski tekst
(Libri sanetorum mysteriorum Enochi, pogl. 24 odnosno 73 – Priređeno prema: . . !>:>;>2J: !;02O=A:0O =830 =>E0 @0254=03>. 740=V5 @A:03> 1I5AB20 AB>@V8 8 @52=>AB59 >AAV9A:8EJ ?@8 >A:>2A:>A:20, !8=>40;L=0O "8?>3@0DVO, 1910.)

1  2J720 />A?>4L >5 =0 3>@j @0@0BA:j0 <56/4>g A8@rj0 8 @<5=rj0, 2J 75/<;8 ...


Prevod

1 I Gospod pozva Noja na Goru Ararat, između Asirije i Jermenije, u zemlji arabijskoj, uz More, i reče mu: »Sagradi onde kovčeg od 300 lakata po dužini, i 50 lakata po širini, a u visinu 30, i dva poda u njegovom središtu, i vratima njegovim od lakta.« - 2 A od ovih 300 lakata naših je 5.000; i opet, onih 50 naših je 2.500; onih 30 naših je 900; i onaj jedan lakat naših je 50. 3 Po ovim brojevima Judejci računaju Nojev Kovčeg, kako njemu Gospod reče, i drže uvek svaku meru i svako merenje i do danas. 4 Gospod Bog otvori sve ustave nebeske. I padaše dažd na zemlju 150 dana. I svako telo pogibe. 5 Noje beše u 500. godini. I rodi tri sina: Sema, Hama i Jafeta. 6 100 godina po rođenju svoja tri sina, uđe on u Kovčeg u mesecu koji odgovara jevrejskom Juarsu /hebr.: Ijjar-u/, egipatskom Famenotu /grč.: PhamenMth/, osamnaestog dana. 7 I plivaše Kovčeg četrdeset dana. A u Kovčegu oni behu ukupno 120 dana. 8 I on uđe u ovaj Kovčeg sa 600 godina /života/. A u 601. godini svoga života on iziđe iz Kovčega, u mesecu Farmutu /grč.: Pharmoythi/ prema Egipćanima, a po Jevrejima Nisanu, dvadeset osmog dana. 9 Posle Potopa življaše još 350 godina, i umre. Življaše ukupno 950 godina. 10 Gospodu Bogu našem slava od početka, i sada, i do veka čitavog. Amen.


Osvrt

Pozivanje na helenske nazive egipatskih meseca ukazuje na helenskog hrišćanskog redaktora, odnosno na helenski predložak 'Enohovih tajni' (cp.: 30:13). Pravljenje velikih razlika između egipatskog i jevrejskog lakta, kako redaktor čini, dakako činjenično ne stoji. Po 'Postanku' 8:4 Kovčeg zastaje na Araratu, dok se ovde on gradi na Araratu.