Viđenje Jakova u mandejskoj 'Knjizi Jovana Krstitelja'

Ukratko u ovom viđenju

Mandejci (Sabejci) kao kvazignostička jovanovska, hemerobaptistička sekta, koja nosi tek blede tragove iz esenskog (i elhasajskog) predanja i učenja, mogu nam biti značajni i od koristi samo po pitanju njihovog potenciranja svetih likova, kakvi su očigledno bili Jovan Preteča i Jakov Pravednik. Prepis 'Knjige Jovana Krstitelja' je nastao na jednom od istočnih dijalekta aramejskog jezika, i nije stariji od XVI stoleća, dok je predložak-autograf verovatno nastao u VII stoleću (što se da zaključiti na osnovu toga što spominje ime islamskog proroka Muhammeda). Delo sadrži česta spisateljeva narativna ponavljanja, koja navode na zaključak, ili da je nešto želeo naglasiti, ili da je u samom gomilanju reči hteo nešto naročito postići.


Mandejski tekst
(Draša d-Jahja, pogl. 18.26-27)


Prevod
(Prevod je napravljen sa nemačkog prema: Das Johannesbuch der Mandäer, von Mark Lidzbarski, Verlag von Alfred Töpelmann (Vormals J. Ricker), Giessen, 1915.)

18 U ime Uzvišenog Života neka se prosvećena Svetlost proslavi.
Jedno Dete je zasađeno izvan visine, jedna tajna je otkrivena u Jerusalimu. Sveštenici vide snove; hladnoća steže njihov porod, hladnoća steže Jerusalim. Rano ujutro on želeše ići ka Hramu. On otvori usta svoja pogrdno i svoje za laganje. On otvori usta svoja pogrdno i reče svim sveštenicima: »U mome noćnom viđenju, ja opazih, /ja opazih/ u mome viđenju ovo. Kada ja legoh onde, ne zaspah i ne počivah, i ja opazih da se jedna zvezda pojavi i stade nad Elizabetom /Enišbai – majkom Jovana Krstitelja/. Oganj se razgori u starom ocu Zahariji /Aba Zaba Zakharia/. Tri nebeska svetla se pojaviše. Sunce potonu a svetla se podigoše. Plamen zasvetli nad domom naroda, dim se podiže nad Hramom.« Potresanje se potrese u Kočiji-Tronu /Merkabta/, tako da zemlja odstrani sa nje Sedište. Zvezda polete onamo u Judeju, jedna Zvezda polete onamo /= dole/ u Jerusalim. Sunce se pokaza po noći, a Mesec se podiže danju.
Kada sveštenici čuše ovo, baciše prašinu na njihove glave. Jakov Sveštenik zaplaka i Beni-Aminu suze potekoše. Šilai i Šalbai baciše prašinu na njihovu glavu. Elizar /= Prvosveštenik/ otvori usta svoja i reče svima sveštenicima: »Ko bi mogao 'Knjigu snova' da uzme, i kome je 'Knjiga utvara' pristupačna? Ko bi mogao 'Knjigu snova' da uzme, da bi vama tumačio 'Knjigu snova', koju vi motrite?« - Elizar zatim otvori usta svoja i reče svima sveštenicima: »Jakov tumači snove, međutim do sada on nije imao njihovo razumevanje. Beni-Amin tumači snove; nije li on čovek koji otkriva tajne vaše? Tam-Jomin nam ne daje otkrivenje, premda vi smatrate da on može dati obavesti svima koji jesu i koji nisu.
26 ... Oni uzeše Pismo /Istine/ i položiše ga u ruke Judejaca. Oni ga otvoriše, pročitaše ga, i videše da ono ne sadrži ono što bi hteli, da ne sadrži ono što njihove duše žele. Oni uzeše Pismo i metnuše ga u ruke Jovana, rekavši mu: »Uzmi, učitelju Jovane, Pismo Istine, koje je ovde došlo do tebe od Oca /Života/.« - Jovan ga otvori, i pročita ga, i opazi u njemu neki čudesan pisani sastav. On ga otvori, i pročita ga, i postade ispunjen Životom. »Ovo je, što želim, i ovo moja duša hoće.« - reče on.
Jovan ostavi svoje telo /= osami se/, njegova braća izdaše proglašenja, njegova braća proglasiše njemu na Gori, na Gori Karmel. Oni uzeše Pismo i donesoše ga na Gori, na Gori Karmel. Oni im pročitaše Pismo i razložiše im zapisano: onima od Jakova, i onima od Sinova Aminovih, i onima od Samuela /Šumel/. Oni se sastaše na Gori Karmel. ...
27 Jovan proglasi u noćima i reče: »Postoji li neko veći od mene? Oni odmeriše moja dela, ispitana je moja plata i moj venac, i pohvala moja izvela me je visoko u radosti.«
Jakov ostavi Dom Naroda /= Jerusalim/; Sinovi Aminovi /ßŮŢĐ ĐŮŕŃ/ ostaviše Hram; Elazar, veliki dom /= sveštenik/, ostavi kupolu svešteničku.
Sveštenici rekoše Jovanu u Jerusalimu: »Jovane, odlazi iz našeg grada! Pre nego što je glas zatresao Dom Naroda, pri zvuku tvojih oglašavanja Hram se zatrese, pri zvuku tvoje besede zatrese se kupola sveštenikâ.«
Ipak, Jovan je odgovorio jerusalimskim sveštenicima: »Donesite oganj i spalite me; donesite mač i isecite me na komadiće.«
Ali jerusalimski sveštenici odgovoriše Jovanu: »Oganj tebe ne pali, o Jovane, jer je Ime Života bilo izrečeno nad tobom, a mač ne seče tebe u komadiće, o Jovane, jer Sin Života /Bar-Chaije/ počiva ovde nad tobom. I Život je pobedonosan.«


Osvrt

Jakov – Jaqif (hebr: Jaqob - ŮâçŃ; aram: Jaqob - Bwq9y) Pravednik se u ovoj knjizi, kako vidimo, predstavlja kao ugledni sveštenik Jerusalimskog Hrama, što on uistinu i jeste bio. Božiji ljudi koji su prenosili i tumačili Božije reči, dakako su mogli i tumačiti i snove koji su dolazili od Boga. Prorok Danilo i patrijarh Josip u Egiptu su to očigledno pokazali i potvrdili.
Gora Karmel, na kojoj je obitavao i veliki prorok Ilija (hebr.: 'Elijjahu; grec.: lias) Tešbićanin (u čijem Duhu je delovao Jovan Krstitelj), drevno je obitavalište nazarenskog reda, koje je još Pitagora pohodio. Ova knjiga s pravom Jakovljeve i Samuelove drugove povezuje s gorom Karmel, jer su i Jakov Pravednik i prorok Samuel bili veliki posvećenici Puta Života.
Ličnosti i navodna dešavanja u ovom delu postavljeni su dosta anahrono. Eleazar, sin Hananov, bio je prvosveštenik Hrama od 16 do 17 g. ne. Jakov Minejac (Nazaren) u to vreme je bio isuviše mlad da bi bio znameniti sveštenik, nazirej Hrama.


Viđenje Jakova u talmudskom traktatu 'Aboda Zara'

Ukratko o ovom traktatu i njegovom viđenju

Traktat (masekheth) ‘Avodah zarah ('Tuđa služba') utkan je u četvrti odeljak (Sedar Neziqin – 'Štete') 'Mišne', odnosno 'Talmuda'. U pet poglavlja (76 lista) Rasprava razmatra o kumirskom mnogoboštvu, opštenju i poslovima s njim, o njegovom vinu i o tuđinskim bogovima. Jakov iz sela Sekanije, koji se ovde pominje kao Isusov učenik, pod tim odredbama nam nije poznat. No Jakov Minejac, Jakov Pravednik, koji je godinama službovao u Hramu, ostavio je traga u judejskom i farisejskom sećanju, i on je verovatno taj na koga ova rasprava cilja.


Hebrejski tekst
('Babilonski Talmud', 'Gemara', 'Avoda zara', 16b-17a; var.: 'Tosefta', 'Hulin', 2, 24 (doc. 1a); Midraš 'Kohelet Rabba', 1, 8)

Óă ŘÖ,Ń ŇŢčĐ ŐĐŮŰĐ ÓĐŢčŮ ĐŢč čŃĐ ŰŐÜÝ ÜÔŮęč ŐÔęŕß ĐŮß ŃŐŕŮß âŢÔß ŃáŮÜçŮ ŇčÓŐÝ ĐŮćŘÓŮŮĐ ŐŃŮŢÔ ĐŮŢĐ éÜ ŇčÓŐÝ ŐéÜ ĐŮćŘÓŮŮĐ ŐéÜ ŃŮŢÔ ę"č Űéŕęäá č"Đ ÜŢŮŕŐę ÔâÜÔŐ ...


Prevod

Naši rabini /abrev.: ę"č = ßŕŃč Őŕę/ učahu: kada je rabi Eliezer /abrev.: Đ"č/ bio zatvoren zbog minejstva /= minuth - herese, otpadništva/, oni ga izvedoše na sud da bude osuđen. /Rimski/ hegemon /ßŐŢŇÔ = namesnik, lat.: procurator, grč.: ho hegemMn/ mu reče: »Kako može starac poput tebe da se drži takvih ispraznih stvari?« - On /= Eliezer/ odgovovori: »Ja priznajem sud /oca svojega/ kao veran /= pouzdan, ne’eman/.« - Kako hegemon pomisli da je se on pozvao na njega, iako je se ustvari pozvao na Oca u Nebu, on mu reče: »Jer si me priznao kao pravednog /sudiju/, dimus /áŐŢŮÓ, lat.: dimissus; dimissio = 'otpuštanje'), oslobođen si!« - Kada se on /= Eliezer/ vrati kući, učenici njegovi pristigoše da ga uteše, no on ne prihvati utehu. Rabi Akiva mu /tada/ reče: »Rabi, reći ću ti jednu stvar; može biti da ćeš se prestati moriti.« - On odgovori: »Reci to!« - On /= Akiva/ mu reče: »Rabi, možda si naišao na minejstvo, i dopalo ti je se to, i zbog toga si bio zatvoren?« - On /Eliazar/ odgovori: »Akiva, ti si me podsetio. Jednom sam šetao po gornjem trgu Seforisa, i susreo sam jednog od učenika Isusa Nazarena /Ješu ha-Nocri/, koji se zvao Jakov iz Kefar Sekaniji. On mi reče: »U vašoj 'Tori' je zapisano: „Plate bludničke ne unosi u Dom /Gospoda Boga tvoga“. – 'Ponovljeni Zakon', 23:19/ A može li takav novac biti iskorišćen za pravljenje nužnika za Prvosveštenika?« - Nisam znao šta da mu odgovorim. On mi /tada/ reče: „Ovo sam ja naučio /od Isusa Nazarena/: „... Jer je od bludničke plate to posakupio, i za bludničku platu to će se vratiti.“ /'Mihej', 1:7/. - Ova reč mi se dopade jako puno, i stoga sam zatvoren zbog minejstva, jer sam prestupio što je zapisano u 'Tori': „Drži put tvoj dalje od nje ...“ /’Izreke’, 5:8a) – ovo se odnosi na minejstvo, „i ne približavaj se vratima njezine kuće“ , /5:8b/ - ovo se odnosi na vladajuću /rimsku/ silu /rašuth/.


Osvrt

Eliezer (čÖâŮÜĐ) sin Horkanosov (ili Hirkanosov), rođen je nešto pre razarenja Jerusalimskog Hrama. Mladost je proveo kao poljodelnik. Oženio je se sestrom Gamliela II. Učestvovao je u radu Akademije u Javneu, da bi potom, izopšten, osnovao i vlastito učilište u Lodu. Postoje brojne naznake da je vodio rasprave sa hrišćanima (minejcima), pa i da je prihvatio hrišćanstvo. Ako je i tako bilo, talmudska misao pokušava to da prikrije i relativizira. Moguće je da u njegovom utamničenju zbog naklonosti minejstvu ima nekih tragova od istine. Rimska vlast je u početku hrišćanstvo tretiralo kao judejsku sektu, no kasnije je uvidela da je hrišćanski pogled zapravo mnogo opasniji po njihov poredak, i hrišćani su izloženi strahovitim progonima. Judejska je, pak, vlast, od samog početka hrišćanstvo progonila i denuncirala ga kod rimske vlasti; apostol Pavle, preobraćeni farisej, koji je od svojih sunarodnika pretrpeo i bio pritisnut brojnim pretnjama i spletkama ('Dela', 9:23, 13:50, 14:19, 17:13, 18:12-13, 20:3.19, 21:27-36) »... Vi ste se, braćo, ugledali na crkve Božije koje su u Hristu Isusu u Judeji, jer ste i vi isto prepatili od svojih saplemenika kao i oni od Judejaca, od onih koji su ubili Gospoda Isusa i proroke, koji i nas progoniše, koji Bogu ne ugađaju, koji se protive svima ljudima, koji nas sprečavaju da govorimo mnogobošcima da se spasu, - da u svako vreme ispune svoje grehe. Ali najzad Gnev Božiji stiže na njih.« ('Solunjanima'I, 2:14-16) – Ništa nije čudno što su Judejci mogli i jednog svog učitelja, Eliazara, da olako predaju rimskoj vlasti, ukoliko bi im se učinilo da naginje hrišćanskom viđenju. - Teško da je se Eliazar sa Jakovom Pravednikom, čak i da su bili savremenici (a nisu), mogao susresti u galilejskom Seforisu (kako ovaj i paralelni traktati sugerišu), jer je on zadnje godine i decenije svoga življenja prosveo službujući u Jerusalimskom Hramu.


Viđenje Jakova u Tosefta traktatu Chullin


Thoseft’a (ĐęäáŐę - na aramejskom 'Nadopuna') je naziv za uredničko dopunjenje izvršeno nad 'Jerusalimskim' i 'Babilonskim Talmudom', odnosno 'Mišnom.' U njegovom petom odeljku (Qodašim) nalazimo raspravu Chullin – 'Svetovno'; ova rasprava u 'Mišni' ima 12 poglavlja, te donosi halahičke odredbe o klanju stoke za svetovne potrebe i spremanju hrane životinjskog porekla. U ovome traktatu nalazimo i narativnu sekvencu koja Jakova, koji je u jevrejskoj svesti ostao kao upečatljiva figura, predstavlja i kao znamenitog iscelitelja.


Hebrejski tekst
('Tosefta', Chullin, pogl. 2, prg. 22f - fol. 2 B; par.: 'Babilonski Talmud', Chullin, 27b; ‘Avodah zarah, 2, 2/12 – fol. 40D-41A; Šabbath, 14, 4/13 – fol. 14A-15A; Midraš Qoheket Rabba, tum. 'Propovednik', 1:8)

ŢâéÔ Ńč' ĐÜŮâÖč Ńß ÓŢĐ Ńß Đ×ŐęŐ éÜ č' ŮéŢâĐÜ éÔŰŮéŐ ŕ×é ŐŃĐ ŮâçŃ ĐŮé Űäč áŰŕŮĐ ...



Prevod

Desi se da rabi Eliezer Ben-Dama /sin Jišmaelove sestre/ beše ujeden od zmije. A Jakov minejac – MS Munich 95 iz Kefar Sekhania dođe da ga isceli u Ime Ješue sina Pandirinog /Šabbath: ... dođe u Ime Ješue Pandira da ga izleči/. Međutim rabi Jišmael ne dopusti /Eliezeru da prihvati lečenje/. Oni mu /= Eliezeru/ rekoše: »Tebi nije dopušteno to /da prihvatiš lečenje od Jakova/, Ben-Dama!« - On /= Eliezer/ reče mu: »Ja ću ti doneti dokaz da me on može lečiti.« U 'Babilonski Talmud': »Rabi Jišmael, brate moj, dopusti mu, tako da ja mogu biti izlečen od strane njega!« - Međutim, on nemaše vremena da pribavi dokaz /iz 'Petoknižja'/, pre svoje smrti. Reče rabi Jišmael: »Blažen si ti, Ben-Dama, jer si izdahnuo u miru i ne naruši zabranu /gezeran/ ustanovljenu od Mudracâ. Jer ko ruši ogradu /gederan/ podignutu /oko Zakona/ od Mudracâ, u svoje vreme trpi kažnjavanje, kao što je rečeno: „... Ko ruši zid /gader/, ujeda ga zmija.“ /'Propovednik', 10:8/


Osvrt

Uistinu, u poapostolskom Hrišćanstvu, sve je činjeno u ime Isusa (hebr.: Jehošu‘a – âéŐÔŮ; aramz.: Ješu‘a – âŐéŮ; abrev. i hipok.: Ješu – ŐéŮ) Hrista, pa i isceljivanje. Kada u Hramu isceljuje čoveka hromog od rođenja, apostol Petar; mu naznačuje: »Nemam srebra ni zlata, ali ti dajem što imam: u Ime Isusa Hrista Nazarena hodaj.« ('Dela', 3:6) – Isus se ovde naziva 'Ben-Pandira' (ĐčŮÓŕäľßŃ) – 'sin Pandirin', odnosno predstavlja se nezakonitim porodom blažene Marije i rimskog legionara Pantere. (Pišući 'Protiv Kelsa' Origen pokazuje da je se otac blaženog Josipa zvao  ±˝¸·Á±: I, 32-33, 69; v.: I, 28). - Jovan Damaskin, pokušavajući da usaglasi suprostavljene i korumpirane evanđeoske rodoslovne liste, nalazi ime Pantera u Isusovim bližim precima po majčinoj liniji: »... Levije, koji beše iz roda Davidovog sina Natana, rodio je Melhija i Pantera. Panter je rodio Bar-Pantera /grč.: Barpanthra/, koji je tako nazvan /po očevom imenu/. Taj Bar-Panter rodio je Joahima; Joakim je rodio svetu Bogorodicu.« (Expositio fidei, IV, 14) – Tanait trećeg pokolenja - Jišm‘a’el (ÜĐâŢéŮ), sin Elišin, poreklom je iz imućne svešteničke porodice iz Gornje Galileje; bio je član Sanhedrina u Jamniji gde je kanoniziran 'Tanah'; umro je nešto pre početka Drugog jevrejskog ustanka protiv Rima (132.-135. g.); inače Eleazaru Ben-Dami, svome sestriću, nije odobravao da uči helensku mudrosnu misao, koja ga je privlačila. Jišmaelovo događajno povezivanje sa Jakovom, znamenitim minejcem, koji je mnogo ranije mučenički postradao, očigledno anahrono doima. Rabinske uredbe su inače “pravovernim” Judejcima zabranjivale da se kod minejaca (hrišćana, nazarena) leče (Chullin, 2, 21; Šabbath, 14 G – 14, 4; ‘Avodah zarah, 40G – 2, 2)