666999

previše posla i premalo sna pretvorili su ovozemaljsko tijelo moje Duše u rasadnik nekih virusa. gripa, il' što li je. u mojoj glavi ranžirni kolodvor. svako malo lokomotiva, uz prodorni pisak i nesnošljivu buku, razbacuje teretne vagone po kolosjecima, slažući dugačke kompozicije za negdje. jutarnje buđenje svelo se na višeminutno iskašljavanje i bolno prebrojavanje koščica (koliko li samo kostiju ima ovaj ljudski organizam).
odlazim liječniku. Doc za mene, već desetljeće, od države uredno uzima ''glavarinu'' pa bi bio red da nešto i odradi. a tamo, sajam penzionera. neka, hvala, nemam ja toliko razumjevanja za ''bolove u križima'', ''žeravicu u stomaku'', ''pohabane kukove'', ''Macine toplice'' i ostale staračko-ambulantne teme. odlazim u apoteku.
- izvolite…
- jedan onaj ''znam kako vam je'', moliću lijepo…
- Maxflu?
- što ja znam kako se zove. maksimalan, minimalan, flu, blju… uvalite mi nešto protiv gripe…
i uvalila mi je nešto djelotvorno. umlatio sam viruse za dva dana i vedar i čio spojio petak s praznikom rada (produženi vikend, ko' nekad) i odjedrismo na jug.
vrijeme nas baš i nije mazilo. nebeski slapovi proljevali su se po kamenim uličicama Vodica, ali koga briga. terasa caffe bara Valentin, produžena s miljekom i šlagom. dok uživam u smiksanom mirisu mora i kave mozak trčkara po mokroj rivi.
gledajući u mračno nebo iznad mola, prijatelj Dani, srknuvši kavu, odjednom prozbori
- jesi li sutra za regatu, ako ne pada jako i ako nas posluži vjetar?
- kakvu regatu!? misliš ono, ukrcamo se u brodicu pa pravac na onaj otok gledati magarce? fala, od magaraca sam i pobjegao dolje…
- mislim na pravu regatu… imamo zakupljenu jedrilicu i skipera. ti, ja i par dečki koji se razumiju u jedrenje. bit će super…
- vidi, ako obečaš da ću više uživati i biti manje mokar od raftinga, tvoj sam čovjek…

subota, podne, dan bez kiše, ali i bez vjetra. nabrijana ekipa pivom ubija tugu i prepričava neke prošle regate. od deset brodova osam je odustalo. pokupili su svoje krpice i otplovili negdje u potrazi za bogom Eolom.
pola jedan, tenda kafića lagano se počela pomicati, kao da ispod zelene dekice, u mirnom snu, diše maleno dijete. a onda, odjednom, stolnjaci na otvorenoj terasi zavijorili su se kao ratne zastave s gusarskih jedrenjaka. dokusurili smo cugu i uz dječačku graju, pohitali na mol.
kratka obuka za nas neznalice. jarbol ovaj, jarbol onaj, jedro ovo, jedro ono, konop ovakav, konop onakav… mislio sam popamtiti sve te, uglavnom talijanske, nazive… a onda mislim, čemu? red je da dopustim Lord of the Sky and Sea da popuni moju prazninu u znanju. i kad se skiper propisno naobjašnjavao, valjda pod uticajem naših telečih pogleda, odredio je našoj družbi vrlo odgovoran zadatak…
- a vas pet (nas trojica i dvije Dame Mještanke) bit ćete ''balast''…
ma ajde! je balast? odavno me niko nije počastio tim atributom.
- sjedite ovdje na boku i kad ja viknem ''Vira!'' prebacite se na drugu stranu… i sagnite glavu da vas ne udari jedro... i ne gazire mi po konopima... i pazite na ''Đenovu'' i…
ma vozi majstore!
prve su dvije ''vire'' bile za skrivenu kameru. jurcali smo, saplitali se, puzali, grebali prstima po krovu kabine, grizli konope… a onda, kad smo skužili stvar…. oštija, koje lipote… Stari, sad potpuno razumijem tvoju ljubav prema moru…
i, da, naša je jedrilica klase ''Amater'' ostavila suparnike za dobru milju plavog mora. s guštom smo, to veče, proslavili pobjedu onom navijačkom: ''malo vas je, malo vas je, pičkice!''

p.s. Šefice, kako sam obećao, prođoh kroz Bilice. nakratko, doduše, jer padala je kiša, ali opet ću...