Zlatousta
15.06.2005., srijeda
volim žuto
|
E, stari moj
E, stari moj, a u mom selu procvali ljiljani i lale, i zvijezde svoja prva treperava svjetla pale. I jablani lete u nebo kao da si tamo, fol ne znaju da je sve u snovima samo. E, stari moj, a ti obećo da ćeš doći kad sve zazeleni i kad se sve obuče u ljeto, da vidiš i ti kako se rijeka u žurbi pjeni. A ja mislila, doći će, sigurno će doći sada, ako ikad.. Kolači sa sirom na prozoru se hlade, a tebe nema.. ni sada.. ni nikad ... |
|
PESMA ZA NAS DVOJE
Znam, mora biti da je tako: nikad se nismo sreli nas dvoje, mada se tražimo podjednako zbog sreće njene i sreće moje. Po obrazima vetar me mlati. Čupa drveću žutu kosu. U koji deo grada da svratim? Dan je niz mutne ulice prosut. Vucaram okolo dva prazna oka, gledam u lica prolaznika. Koga da pitam, smešan i mokar, zašto je nisam sreo nikad? Il' je već bilo? Trebalo korak? Možda je sasvim do mene došla, al' ja: za ugao skrenuo, gorak, a ona: ne znajući prošla. Možda smo celu jesen obišli u žudnji ludoj, podjednakoj, a za korak se mimoišli? Da. Mora biti da je tako. Miroslav Antić |
|
PROLEĆNA PESMA
Osećam večeras,dok posmatram laste I pupoljke rane, Kako srce moje polagano raste, Ko vidik u lepe nasmejane dane; Kako s mladim biljem postaje sve veće I lako ko krilo, I kako mu celo jedno nebo sreće I pakao bola ne bi dosta bilo; Kako čezne za svim što bi život mogo Lepog da mu dade, I da mu ničega ne bi bilo mnogo: Tako su velike čežnje mu i nade. Osećam da dosad sve je bilo šala Moga srca vrela, Da još nikom nisam svoju ljubav dala Koliku bih mogla i koliku htela; Da u meni cela nežna plima Reči nerečeni; Da bih srce mogla poklanjati svima, I da opet mnogo ostane ga meni. D. Maksimović |
05.06.2005., nedjelja
Zadar
Grad u moru, grad u kamenu...
|
Ribari
Sritan ulov, ribari :-)
|
