Zlajadojaja
17.03.2006., petak
Nervoza
|
Nervozan sam. Uvijek sam nervozan kad sam na prekretnici, kad imam vremena za razmišljanje. Svaki put kad se nađem pred prekretnicom (bilo da se radi o odabiru faksa ili cipela ili bilo čeg drugog) počnem zaboravljat stvari, gubiti iste, zaletavat se u stupove itd. Nije mi problem donijeti odluku, ne to mi ide. Moj problem je onaj vremenski ponor između donošenja odluke i same provedbe. Hoce li biti sve ok, jesam dobro izabrao... i onda cijela stvar netragom nestane kad počnem provoditi svoj plan. I to je trenutak čarolije. Sve brige nestanu, zakopam se u posao i kao da nikad nisam ni imao neki drugi izbor osim ovog kojeg sam odabrao (kaj? Izbori se odabiru). Sad sam u takvoj nervoznoj situaciji i povrh svih ovih problema me mori još jedan. Koje od dva stanja je bolje? Preispitivati sve i sva, ili živjeti s ciljem križanja sljedećeg reda na to do listi. Na kojoj to do listi? Čijoj? Kaj ak više ne bude redova? Kaj ak se ispostavi da redovima nema kraja? Krajnja istina će biti izražena u obliku pitanja. Ne znam zakaj imam takav feeling. Možda sam previše samodopadan i uspoređujem konačnu istinu sa svojih par pitanja ali mi se čini da jedini način na koji možeš učiti je da pitaš i da budeš pitan. Nikad ništ pametnog neće izaći iz izjavnih rečenica? Postoji i treća mogućnost – ne odabirati, reći fak ju neću igrat po pravilima. Nažalost u mom slučaju proklet sam sa naročito velikom dozom znatiželje. Dobro ne znam da li nadprosječnom ali sigurno da je dio moje nervoze uzrokovan i znatiželjom. Mazohistički znatiželjan;) bolje tako. Valjda. |