Zlajadojaja
03.02.2006., petak
sedmi
|
Treba bit radoznao. Jučer prolazim pokraj kioska i naletim na novi časopis F1magazin. Kak sam imao fazu maničnog navijanja za Ferrari, (dok su vozili berger i alesi, posle kad je to postalo mainstream sam se maknuo;)) rekoh ajde da vidimo jel ima kaj interesantno. I ono intervju sa Hillom (tip koji je vozio dok sam ja pratio). Tip mi se sad puno više sviđa nego prije 10 godina – i on i njegov stari su prvaci F1, ima sina sa downom, maknuo se navrijeme iz sporta, počeo živjet ko normalan čovjek (normalan čovjek s puuuno para). Uglavnom i tak čitam sportski časopis i mozak na paši kad hill citira Cromwella (valjda franjo tuđman u engleza, ne znam) samo čovjek koji ne zna kamo ide može otići daleko. Ne bud ljen (imam prirodno urođeno nepovjerenje prema prevoditeljima i našao da je to stari oli rekao kao: “no one rises so high as he who knows not whither he is going.” Nije bio lud Oli, ha? Ne znam da li netko može imat kakve koristi od pametnih izjava (kad bolje razmislim nemožeš imat nikakve) ali zakaj bi sve kaj radiš moralo imat neku korist? U svakom slučaju volim kad čujem dobru. Moja omiljena je od još jednog F1 vozača, Niki laude – kad su ga pitali za tajnu njegova uspjeha (čovjek ima svoju aviokompaniju) kaže : bolje je donjeti lošu odluku nego ne donjeti odluku. To mi je omiljena. Velim nije da ima nekog prevelikog smisla, i ako svaki put donesete neku odluku i ne ostanete neodlučni šanse da osnujete svoju aviokompaniju vam ostaju na razini hrvatskih kriketaša na svjetskom prvenstvu... Ali ak hoćete ispast pametni (ili štreber)... Sretno vam bilo. Pozdrav, Zlajadojaja |