Se sjećate ovoga...?

Neki ljudi padnu i opet polete
ja bi htio al ne mogu bez tebe.

A letio sam nekad,
letio i ja
imao sam krila,
krila leptira.

Ima nesto tuzno, tuzno u meni
sto mi ne da da ja opet poletim.

A letio sam nekad,
letio i ja
imao sam krila,
krila leptira.

Visoko je nebo, bog i andjeli
ali ja ne mogu gore kao ti.
....

Razmisljala sam ovih dana, o cemu sve pisati.. Imala sam ideja...
Palo mi na pamet, prvo nesto tuzno, jer sam i ja bila tuzna.. Pa mi je palo na pamet da to nema smisla.. Da je i onako previse svega tuznoga, da ljudi vole citati vesele stvari, pa sam smislila jednu slatko veselu pricu.. No, tad sam bila vesela..
I nakoncu, nista od svega.. Raspolozenja se promijenise, i ne znam vise sto reci...
Najbolje je ovako, kad me pukne, napisati nesto...

Sad sam lose volje... Totalna standardna depra radi mojih gluposti... Radi svih sranja kaj se desavaju, radi kojih sam si sama kriva... Najgore od svega, je sto zna gdje grijesim, sto trebam ispraviti, i ne mogu... Trebam psihijatra :)))) Ili ona logika, ocu dozivjet neku nesrecu, ili nesto kao ono u filmovima.. Kad ljudi dozive nesto, pa pocnu cijenit zivot...
Mozda tak nekaj meni treba... Jer stvarno mrzim samu sebe.. To nije zdravo...

No, da se odvratim od silnih ruznih misli...
Pjesma...
Pjesma me vraca u proslost, dane djetinjstva, kad bilo je lijepo.... Pjesma je divna, kad ju cujem placem ko kisna godina... Dobro, ima jako puno stvari koje me rasplacu, a kad mene nesto rasplace, to je znak da je stvar (pardon na izrazu) NENADJEBIVA :D
Ili kad mi se zaplese, onda je isto predobra, lool...
Eto, sad se placem, pa je bas prigodna stvar, kaj ne :))