Kuhano vino, ha ha ha ha

Evo mene KOOOOOOOONAČNOOO! Jednostavno nemam isprike. Ne znam što da kažem. Tolko sam bila ljena otvorit ovu stranicu da je to neopisivo. Jednostavno mi se neda otvarat ta stranica, ne znam zakaj. Al sad kad sam bila prisiljena otvorit stranicu da provjerim nešto, kad sam već tu, da nešto i napišem. ALI! nemam blage kaj da napišem... Po običaju. HA! Dobro... Di da počnem? ... Stura (tj. danas) idem po leće. Nevjerovatno. Kad mi digne živac ona doktorica joooooooooooooj.. (Smiri se, Karlit, udahni i izdahni, nemoj misliti na torticu, diši duboko. Evo, još i sama razgovaraš sa sobom... A jadnice...) NARAVNO. Kad niko neće komentrat. Svi me napustiliiii. Kme. A ko je prvi napustio/zapustio blog? ja. He he. No, dobro. Nećemo razgovarat sami sa sobom. Bit ćemo dobri... No, di smo stali... Da. Moramo kupiti Lani smokiće. To OBAVEZNO ne smijemo zaboraviti. LOL. Sad sam se sjetila one mrvice/loptice crne(od tvoje veste) s kojom smo se dodavali. Pukla sam od smijeha. Još me boli trbuh od smijanja... I sad se sjetim Ištvana... AJOOOOOj. Nemre to moj trbuh podnjet... Jednostavno nemre... Btw, kad idemo na klizanje? Ja čekam još od nedelje da opet idemo. Nevjerovatno kak mi se klizanje svidjelo. A tek hokej... uuufff... Ali i fakat hokej kao sport mi se sviđa. Ja inače baš i ne volim sportove, al mi se hokej baš sviđa. A sviđa se meni još nešto... He he he... Dosta o tome... (popila sam kakao, tak da nema opasnosti ko prošli put) Već je pol dva... Umorna sam ko pas... Sad bi rekli "pa odi spat". Je, ak odem spat neću ovo završti, a pitaj Boga kad bum drugi put došla nešto napisat. Ali zapravo sam sad i zaboravila kaj sam htjela napisat (tolko o mom pamćenju..) tak da idem polako.
Uživajte, ljudi, budite mi zdravi, lijepi, sretni, pametni.
Čujemo se drugi put.
POOOOOOOOOOOOOOOZZZZZZ

Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.