| < | veljača, 2007 | > | ||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | 2 | 3 | 4 | |||
| 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 |
| 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 |
| 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 |
| 26 | 27 | 28 | ||||
Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv
Čujem da je Veljača pa reko da napokon nekaj objavim  Čital sam kod Gričke nekaj pa sam se prisjetil '97 i ulaska u brak.. Za cca 2 mjeseca bu nam 10 godišnjica pa je sad baš prigodan trenutak da se prisjetim kak je to bilo. Opće ne znam kaj smo prvo dogovarali al to nije ni bitno. Zaručnički tečaj smo odslušali u Sigetu, tam se i ponekaj da naučit a i nije prestrašno. Htjeli smo se vjenčat u Starogradskoj viječnici i u crkvi Sv. Marka. Župnik u ženinoj župi baš nije bio oduševljen tim ali smo svejedno otišli na dogovor. Nažalost ili na sreću, ko će ga znat, nije bilo odgovarajučeg termina. Rupa bi bila prevelika pa nam to nije pasalo tak da smo crkveni dio odradili u Trnju (tad se još nije moglo samo crkveno vjenčat). Mislim, i večera je bila u Trnju al ne u crkvi.. Restoran samo tražili posvuda, pomagali su nam moj i ženin stari. Na kraju smo se odlučili za NK Chromos. Ne zman kak je sad tam al onda je bilo super. Uzeli smo srednje skup 'stolac' i morali smo jedino doplatit za crno vino (di je fora to sa crnim vinom??) a za konobare se ne sjećam kolko smo caltali ranojutarnji rad. Muzikaše smo pronašli na nevjerojatan način. Tog fašnika smo sa frendicom (koja je postala kuma maloj kasnije) obilazili razne ugostiteljske objekte po Samoboru i skupljali žigove u putovnicu. Zadnja dva tri žiga je kuma za nas skupila i ubacila za nagradnu igru. Pošto nismo mogli sami doć izvuč nagradu u tomboli, ona nam je izvukla večeru u restoranu 'Zlatni lampaš'. Tam smo otišli na večeru zajedno sa kumom i njenim dečkom. Svirali su tamburaši a pjevala je pjevačica ugodnog glasa. Došli su do našeg stola i zapjevali 'Ti si moja tajna najveća'.. Pošto su super pjevali pitali smo ih jel pjevaju po svadbama. Nakon potvrdnog odgovora pitali smo ih di se možemo nać za dogovor. Naravno, dečki su bili iz Trnja  . Dogovor je bio da sviraju sve pa su i svirali sve. Slavonske, zagorske, starogradske, dalmatinske, zabavne, strane.. Jedno dva puta su na kratko pustili neke cd-e al uglavnom dok su odmarali je jedan solo sviral i pjeval. Pred jutro je stari caltal da mu popjevaju na uho a kad su se skoro svi gosti razišli (a i snimatelji) dečki su nastavili za malo i mlado društvo svirat prljavce, valjak, jabuku... do zore.Slikal nas je jedan poznanik koji je profi fotograf a snimal nas je njegov prijatelj. Dobili smo popust jer se znamo i poslovno tak da nije bilo prestrašno mada nije to jeftin sport. Uglavnom, nisam htel 8 sati montiranog materjala nego najviše 3, ispalo je malo manje od 3. Dan prije svadbe je kuma sa budućam pekla kolače a vani je padal SNIJEG. Mislim da haljina nije imala rukave već neku pelerinu (ne da mi se sad gledat slike il kazeta a zakonitu nebum pital jer ionak ne voli da pišem o nama, njoj, maloj, poslu, politici, vremenu.. whatever) pa smo se bojali da bu hladno. Ipak smo imali sreće i dan je bil prekrasan i sunčan, skoro pa je bilo pretoplo. A u nedjelju je padala kiša  Uglavnom, 'moji' gosti su počeli dolazit oko pol dva ak se ne varam a i tamburaši i snimatelji. Onda su odjurili do zakonite pa su nas dočekali kad smo došli kod njenih. Ja sam si doma maznul jedan stock i još jedan kod nje pa su me zezali da bu se napil il da bum se pijan ženil. Nisam bil pijan al sam bil vesel i opušten. Od nje smo krenuli prema vijećnici. Mene i kuma je vozil frend a nju tadašnji gazda. Mi smo slušali Janis Joplin i bilo je super. Nemam pojma di smo parkirali al smo morali čekat na cesti dok nismo došli na red. Ja sam se pomalo cerekal i pričal joj da nemrem bilivit da se ženimo. Nakon toga smo se nazad spustili sa Gornjeg grada do Trnja. Usput smo nas tri po Frankopanskoj pitali cure jel hoće ić s nama na svadbu (zakonita je još bila u drugom autu). U crkvi je jedna časna krasno pjevala a vjenčanje je bilo isto krasno, nije kaj je moje.. Uglavnom, u propovjedi je svećenik rekel da nebu uvijek ljubav i sreća i ruže nego da bu bilo i trnja. Tu sam se ja (potiho) odvalil pa sam rekel zakonitoj da smo u Trnju a idemo na Kajzericu. Onda mi je ona uvaljala desnu ruku dok sam čital tekst al sam se brzo snašel. Kasnije je rekla da sam ja fulal al sva sreća je sve snimljeno  .Nakon miljon zahvala i još jednog niza čestitanja (nakon matičara) otišli smo u restoran. Tam na ulazu nismo razbili čaše za šampanjac jer nismo znali da trebamo. Valjda su nam konobari bili zahvalni. Al ipak je oko torte zakonita razbila jednu da mogu čistit. Tu pak nisam znal da moram čistit sa štilom pa da me ona il meštar ceremonije nauče kak se čisti pa sam sve počistil. Onda samo joj zubima skinul podvezicu (joj kak ono ide, nekaj plavo, nekaj staro, nekaj novo i još nekaj je morala imat na sebi al ne znam kaj je zadnje. Danas puno toga ne znam hehe) pa smo obavili muški trbušni ples i ženski kan-kan, prije toga na početku plesa engleski valcer i uglavnom puno zezancije. Mi smo naime zapravo razmišljali o maloj svadbi ali pod utjecajem mojih smo napravili dost veliku svadbu. Mislim, stotinjak ljudi i nije malo. Ne računam trodnevne slavonske il hercegovačke svadne sa minimalno 500 ljudi Uglavnom, na svadbi nismo zaradili nego smo više potrošili al nas to nije diralo ni 5% jer smo svadbu radili prvenstveno za frendove da se dobro zabavimo. Zabavila se i rodbina, pa di ćeš bolje. I još nekaj, nikad nisam jel bolji vajn gulaš. Oko tri, pasal mi je nenormalno. Jer su oko 9 stavili peć janjce i odojke. I oko ponoći su ih poslužili. Pošto je to bila naša večer, konobari su spred nas stavili samo janjetinu. Nije nam se dalo tražit odojka pa smo jeli paradajz i luk uz kruh Pa je vajn gulaš bil bogovski  .Danas sam bil na mjestu početka, čist slučajno. Moral sam nekaj obavit pa sam usput navratil do SCa. Ak ste vidli nekog ko se bez razloga smješkal i ogledaval, to sam bil ja.. A početak je bil za cca tri tjedna prije 16 godina. Uz Stavrosa koji je bil umoran.. Očete vic za kraj? Gajo ih bolje piše a i večinom ima friške, bar meni Ma dobro ajd jedan stari, naravno prepisan sa bespuća neta a možda i bliže: Sjedi zeko u šumi i nešto piše. Nailazi lisica i pita: - "Čuj zeko, ma što to pišeš?" - "Pišem doktorsku dizertaciju", odgovori zeko. - "E kako si ti pametan, a koja je tema tvoje dizertacije", upita lija. - "Kako oderati lisicu", odgovori zeko mrtav hladan. - "Ma kako se samo usuđuješ", kaže lija te zgrabi zeku i odvuče ga u grmlje. Iz grmlja se začuju urlici , izađe zeko vani i nastavi pisati. Naiđe vuk i upita ga: - "Ej zeko, a što to pišeš?" - "Pišem doktorsku dizertaciju", odgovori zeko. - "Bravo zeko, a koja je tema tvoje dizertacije", upita vuk. - "Kako oderati vuka", odgovori zeko. - "Ma kako se samo usuđujes", reče vuk i odvuče zeku u grmlje gdje se opet začuju urlici. Nakon nekog vremena izađe zeko iz grmlja, a iza njega veliki medo koji mu govori: - "A jesi'l vidio zeko, nije bitna tema dizertacije, bitno je ko ti je mentor!" |
