probudiš se u bunilu
u tuđem stanu
i izađeš na balkon kako
bi
gledao listove na vjetru
i zamotao se prekrivčem
i mislio
da je stvarno sve
nekako ok
iako nekad
na pola sata zaboraviš tko si
i progutaš previše
sintetičke sreće
sve je nekako ok
takvu glupo i besmisleno kakvo je