kako se sad nekako lagano pomirim sa svime
ili je to samo privid?
al tuga je lakša na prsima
i nedostajanje je lakše
često ih pitam ima li nešto za što bi umrli
nije im jasno zašto pitam
a mene zanima
jer što im može smrt, ja tako mislim

vjetar postaje hladniji
i ugasila se ljetna priča
težina je bila prosuta posvuda ovo ljeto
neki su se zatrpali neki su kulirali
dobro je dok ima dima
svi nešto jedva čekaju, osim mene, ja ne čekam ništa već dugo
i nije loše, štoviše sasvim je dobro
sve rjeđe me steže u trbuhu
sve je banalno točno i pomalo vilenjački, koraci su sasvim lagani, i hrana je nepotrebna
oči postaju sasvim nebitne (i onda se sjetim malog princa, svaki put)
jezik je izmišljen
samo je pivo koje kupujemo stvarno stvarno