25.05.2006.
tužna sam /nisam sretna/, i moram čitati lektiru...
Svijet se nekako uvukao u mene
I postala sam šuplja.
Sada okolina iz mene proviruje
I omata čitav Svemir svojim krakovima.
I nije mi ugodno.
Nimalo mi nije ugodno.
I njegovi esemesovi mi se ne sviđaju.
I ne sviđa mi se njen ton preko telefona.
Sutra idem piti,
I u bocu od vode jane ću staviti vodku
I sprajt.
I tako ću cijeli dan…
I u subotu isto…
I neću razmišljat o njima,
Neću mislit o sebi, ni o količini alkohola.
Odustat ću od boli. I suza.
Opet ću iscrtati ruke plavim markerom,
I nalakirat ću nokte narančastim.
Neću se na silu smijati,
I neću plakati.
I neću više sada slušati placebo,
Jer me u zadnje vrijeme rastužuje,
Neću pokušavat odgovoriti ljude od svojih ciljeva
/ iako znam da će im dosaditi /
I neću prestat u mejlovima slati smajliće
I pisati pjesme preko fizike…
Neću umjesto ringa u nos staviti točkicu.
I igrat ću kemsa ovaj vikend / ako treba i sama /