Antologije jedne Zečice

Sinoćnja zavrzlama u kojoj sam ja glumila princezu u dvorcu u parku je završila kaotično. Uzrokovalo je kašnjenje na posljednju 60-ku u 23:30. O, moj Bože, sve samo da ja ne zakasnim na bus!!! OK, malo ironije ubacih. Iako sad skrećem sa teme, moram priznat da je naš javni promet katastrofa. Mislin, razumin da vozači buseva iz Brnaza Gornjeg i Zagvozda su primitivci bez pola zuba koji me zaustave pitat pokaz samo da bi slinili nad mojim dekolteom, dok im znoj kapa niz polućelavu glavu preko koje su navukli tri dlake da bi ko fol zakamuflirali činjenicu da gube kosu (savjet: radije obrijte glavu!!! Patetično je vidit muškarca u godinama kako lipi dlake po ćeli ili nosi kapu od INA-e). Dakle, doista razumin da su primitivci koji razmišljaju manjom glavom, ali jel moraju bit drski?
Priča ide ovako. Prvo morate znat, ja inače redovito kasnim na bus. Doista, i kad krenem ranije, uspijem zakasnit. Da li je to zbog činjenice da se doslovce šetam do stanice koja mi je 100 metara od kuće kao da je to šetnja do parka, ne znam. Sumnjam da se radi o tome, mislim da je to urota protiv mene. I kad zakasnim tako na bus, čekam neki oni drndavi iz vukohebine. I dođe tako neki dan 29-ka, 27-ca, ili neki sa 20 u broju, i otvori zadnja vrata, neki čovik izađe i ja krenem uć, a on zatvori zadnja vrata i skoro me poklopi sa njima, i ostavi prva otvorena. Jedan pogled na moju majicu je bia dovoljan da skontam o čemu se radi. Ali očito ovaj put nije bila riječ o tipičnom vozaču busa! [Šta je reć...?] Jer ovaj je ostavia prednja vrata otvorena da ga vjetrić hladi, i propichia dalje! A ja ostala, what the fuck?? (vjerojatno se radi o nekom frustriranom koji jebe žene u zdrav mozak, jer ih ne može jebat negdi drugdi) Ista stvar se dogodila neki dan sa vozačem GRADSKOG BUSA. Oprostite, ja znam da je vruće, i znam da se znojite u svojim odorama, ali i meni je isto tako vruće (iako nosim minicu, he he), pogotovo pod ovom dekicom koju mi čini moja duga kosa i svejedno se trudim bit ljubazna!

OK, sad kad sam rekla okrutnu istinu koju kriju djelatnici javnog prijevoza radi osobne zadovoljštine i ego-trippinga, vrijeme da ispričam manje zanimljive stvari.

Dakle, zakasnih na bus. Nakon šta sam pretrpila lavine bijesa oba roditelja koji su otišli na Brač/koje sam špedila na Brač =), našla sam konačište kod Vampirice (zvuči ka neki hotel u lošem horror filmu). Doista mi nije bilo u vidu ostat budna cilu noć, jer Majka (ex Vrhovna Komandosica) je izdala naredbe da se odmah po dolasku zore uputim natrag na periferiju. Ja sam rekla ok.
Spavale smo skupa u njenom krevetu za jednu i četvrtinu osobe. Noć je prošla brzo. Bilo je vruće.
Al u smislu da je zrak bia vruć.
Od temperature, tj.
Ne od temperature jer smo bile jedna kraj druge i trljale dupe jedna drugoj pa je nastalo trenje (e fizika, fizika), nego općenite temperature jer je lito. U biti se sve to spojilo. E, sad sam vam rasplamsala maštu..... =)))

Spavala sam sve skupa tri sata, žurila se kupit NEKOME DAR jer je NEKOME ROĐENDAN USKORO, i stić doma prije nego što Majka otvori svoje plave okice i zwrcne kući da provjeri gdje je njena razmažena curica. =)

Lito je sranje, ljudi. Nedostaje mi zima.
Doduše, ni tad vozači nisu nešto ljubazniji, ali barem smo svi puno manje nadrkani nego ovih dana.
Samo se pitam koliko ću se puta posvađat u osmom misecu, kad su vrućine najveće, s obzirom da sam se danas posvađala sa prodavačem u Dancing Beara, al kasnije smo se pomirili, doduše mentalno, a ne vokalno, al ipak smo se pomirili. Mislin, oni u Dallasa su super ljubazni, ali žalosno je reći da Dancing Bear ima veći izbor.
Opet sam skrenila sa teme. Ako je sad svaki dan po jedna svađa s nekim službenikom, a u kolovozu će se to uduplat, to znači 1 puta 2... ajme.
Viša matematika. Neće ići bez kalkulatora.


Peace, love & rock'n'roll, i nosite lepeze sa sobom jer ovakve vremenske prilike zahtijevaju intervencije.

¤Zečica¤