konacno sam se vratio
Well evo me ponovo (konačno). Nisam pisao skoro pola godine. E a u tih pola godine svašta se desilo ,o tome možda u sledećim postovima - kad dođe vreme za to što bi rekao Rundek. Sve u svemu imao sam prilično buran period a čini se da još burniji predstoji. Sad je letnja pauza, a u jesen biće svega i svačega . No nastavljamo gde smo stali. ovom prilikom postavicu tekst anarhističke grupe Komuna.Tekst je napisan još 1910 godine i objavljen u istoimenom časopisu koji je izlazio 1910.-1911.
U tekstu nije promenjena ni jedna reč dakle prenosim ga u originalu. Pošto se trenutno bavim istorijom anarhističkog pokreta i organizacija na našim (ex YU) prostorima očekujte još ovakvih bisera.
PS: Hvala sestri Lovel što me je podstakla da nastavim pisanje.
RADNICIMA
Radnici! Vi vrlo dobro znate, da nad vama još i danas upravljaju najveći lopovi, a vi im se morate pokoravati i plaćati posredne i neposredne poreze.
Vi jasno vidite kako je najbezočniji pas, buržuj, zagrabio svojim šapama najbolja bogatstva, i kako je najlukaviji probisvet navažnija ličnost u državi.
Vi dobro razumete da je buržoaska pravda u samoj stvari zakonita nepravda, koju čuvaju dželati i žandarmi: da su državna uređenja trula i izopačena, a njihovi predstavnici samo bedni komedijaši.
Vi osećate kako je sraman poredak u kome živite i koji nosi zvučno ime »civilizovano društvo»; poredak u kome gomila neradnika traći milione dok u isto vreme stotine miliona proletera umiru od gladi.
Dugo godina radni narod živi u zagušljivim i prljavim jazbinama, jer su mu vlasnici i kapitalisti sve pokrali, čak i svež vazduh i zlaćane sunceve zrake.
Mnogi se radnici pokoravaju i mole buržuje: «Dajte nam rada, da ne bi pomrli od gladi!» Eksploatatori odgovaraju: «Nije nam baš potrebno, mi i bez vas imamo dosta ruku, koje će raditi!» Kada radnice žude za uživanjem, srećom i slobodom; buržoazija im u najboljem slučaju deli milostinju, istresajući mrve sa svoga stola.
A radni narod međutim lišen radosti, u večitom ropstvu i radu štiti svojom krvlju privatnu svojinu i državu, dajući svoje sinove otadžbini, to jest, buržoaskom zlatnom teletu.
Francuski revolucionar Mirabo kazao je jednom: «Čovek ima prava, da se posluži svim sredstvima da raskine svoje lance»; dopunjavajući te reči mi kažemo: «radnici imaju prava da se posluže svim sredstvima da utole glad».
Sad u posledenje vreme; radnici sve češće i češće protestuju protiv eksploatacije i buržoaske vlade. Nekad su oni samo molili, danas zahtevaju. Vlasnici kapitalisti na ovaj pravedan zahtev odgovaraju tamnicom i vešalima, kartečom i puškama.
Socijalna demokratija za koju neki misle da je ona izraz radnika, preporučuje radnicima da mirno sede i čekaju, dok se ona za to vreme zanima brbljanjem u parlamentu i maštanju o zlatnom veku, kad će naši potomci dočekati kolektivizam.
Ali možete li se vi, radnici i seljaci, pomiriti s tom filosofijom, kad vi sad gladujete i patite u besposlici, od kapitalističke eksploatacije u svim oblicima? Hoćete li vi još da trpite? A šta vam je stalo do budućeg pokolenja, kad se vaše pokolenje muči i vapije od gladi.
Sve češće i češće u zapadnoj Evropi i u Americi, velika vojska gladnih traži da i ona uživa u bogatom piru prirode.
Približava se dan velike revolucije! Sa svih strana sveta pojavljuju se vesnici revolucije. Buntovnici, - radnici dižu se, u gustim redovima idu, noseći u rukama vatru, olovo i dinamit.
Pariska komuna 1871 god. Komuna u Kartageni (u Španiji) nedavni ustanci Katalonskog proletarijata, Ruska revolucija i najzad strašni generalni štrajkovi, koji se šire kao ogromni talasi, kroz ceo svet, - eto sve su to vesnici velike budućnosti!
Nije daleko dan, kada će se crvena zastava pokrivena crnim krepom u znak zalosti za poginulim borcima; nanovo razviti nad palatama i buržoaskim baštama.
Mi pozivamo srpski radni narod u borbu za hlebom i slobodom pod našom zastavom!
Radnici. Razumite da vaše oslobođenje zavisi samo od vašeg sopstvenog rada, volje i energije! Pripremajte se za veliku borbu, ujedinite se jedan s drugim, organizujte se u samostalne sindikate!
Naš cilj je slobodna komuna! Komuna, u kojoj neće biti mesta ni kasarnama, ni sudovima, ni tamnicama, gde neće biti ni eksploatatora ni eksploatisanih, ni starešina ni potčinjenih!
Komuna to je slobodno društvo, gde će samostalni sindikati rukovoditi celokupnim proizvodnjom, uzevši u svoje ruke sve stanove i fabrike, zavode i radionice, zemlje i druga prirodna bogatstva. Komuna je – društvo u kome će u praksi biti ostvaren pravedan princip: «Svaki po svojoj mogućnosti, svakom po potrebi».
Napred u borbu!
Dole država i kapitalizam!
Živela socijalna revolucija!
|
