...just me... https://blog.dnevnik.hr/zanimljiva
ponedjeljak, 02.05.2005.
Pa di ste mi??
Nakon kraćeg putovanja, i brda novih iskustava, križanja duhova prošlosti i silne boli koja mi je uzburkala zadnjih pola godine konačno se vraćam u normalu. Ljudi moji, desilo se toliko toga, uglavnom ja sam se polagano pomirila s nekim stvarima i nastavila dalje. Nema problema koji se ne može riješiti, sve to dođe na svoje, tek sad uviđam. A kad se samo sjetim u kojem sam bedu bila, koji me je crnjak puco, samo Bogu mogu zahvalit što je prošlo. Nemam baš vremena za pisanje, al javim se uskoro sa novostima...cmokac
| < | svibanj, 2005 | |||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | ||||||
| 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 |
| 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 |
| 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 |
| 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 |
| 30 | 31 | |||||
Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv
Komentari da/ne?
upišite se i ostavite komentar klikom na ...Guestbook
Counter
vjesti
iskon
monitor
blogeri
forum
Cudan miris osjecam na tvome ramenu
miris neke tajnosti u tvome pogledu
rijeci tesko razumijem pricas mi o necemu
a nikad nije bilo u nasem vremenu
Sjecanja na tebe ne umiru u snu
plasim se svakog sna jer znam da nisi tu
sjecanja na tebe ne umiru u snu
plasim se svakog sna jer znam da nisi tu
Tu su neki ljudi koje nikad nisam vidio
stvari su drugacije a tako poznate
zelim da progovorim a ne mogu da prozborim
neki drhtaj osjecam pa ja se budim
Sjecanja na tebe ne umiru u snu
plasim se svakog sna jer znam da nisi tu
sjecanja na tebe ne umiru u snu
plasim se svakog sna jer znam da nisi tu
Ne volim januar ni bele zimske vragove.
U svakom snegu vidim iste tragove,
tragove malih stopa, broj trideset i ko zna,
kako polako odlaze.
Više ne prolazim ulicom Dositejevom
i nemam pojma kad neko pita gde je to.
Tih dvesta šest koraka dužinom tog sokaka
nikad ja nisam brojao.
Nisam te nikad čuvao,
nisam te nikada mazio, pazio.
Tvoju sam ljubav gazio,
svemu smišljao broj.
Nisam te nikad štedeo
i nisam umeo stati ni ostati.
Šta će od mene postati,
mali anđele moj?
Ne gledam filmove iz ranih sedamdesetih,
dosta je suza i rastanaka nesretnih.
Ko takve stvari snima? Baš čudnog sveta ima,
tako se lako rasplaču.
Nisam te nikad čuvao,
nisam te nikada mazio, pazio.
Tvoju sam ljubav gazio,
svemu smišljao broj.
Nisam te nikad štedeo
i nisam umeo stati ni ostati.
Šta će od mene postati,
mali anđele moj?
Bila je noć, jedna mrkla, kao ova večeras, u ulici Dositejevoj, u Novom Sadu, na Dunavu...
Ja sam dolazio sa jednog mesta gde su svi bili rumeni kao kuvano vino koje su pili i gde su svi mirisali na karanfilić i pevali "Roždestvo tvoje" i još neke druge pesme kojih se ne sećam baš.
Bila je noć i dugo sam stajao pod njenim prozorom ispred kuće broj 7A. Tišina je bila, samo koraci nekih noćnih ptica i lepet krila nekih pravih noćnih ptica.
Ipak ni na trenutak nisam uspeo pod njenim prozorom te noći da je čujem kako diše, kako diše u snu...