...just me... https://blog.dnevnik.hr/zanimljiva
subota, 08.01.2005.
šešir je kriv za sve
I došao je, (sada vec prošao) taj petak, znala sam da ću ga sresti u gradu , al'ljudi moji nisam očekivala takvu reakciju, po on me nije htio ni pozdraviti. Mobitel sam zaboravila, srecom, jer bi mu svašta nagovorila, bila sam tako živčana. Cijelu večer bio je u društvu nekih cura, koje su se kačile po njemu, mislim...ko bi odolio onakvom momku, plus što je dobar kao osoba, simpatičan, smješan, još i drama izgleda. Kud ćeš bolje...Mislim sve mi se ovo vraća jer sam bila grozna prema njemu, al' kad skontam nije ni on jedno vrijeme bio bajan prema meni. Ja sam se trudila ispravit sve i zakazala. Uglavnom, dalje je večer prošla dobro, kako se pilo i zezalo, zaboravila sam njegovo ignoriranje...na kraju kad sam došla kući, i uzela mob, vidim njegova poruka i poziv... piše baš ovako :'' odakle šešir '' ( imala sam super moćan šeširić ), onda sam ja još više poludila,. i sasula mu sve po spisku. Kaže da me nije prepoznao, tek poslije skužio i poslao SMS, i onda zvao par puta kad je vidio da ne odgovaram. I kad skontam nije jedini koji me nije prepoznao, smješno, al šešir čini čudo, bar od mene hehehe... dalje je razgovor tekao normalno... stvarno mi nedostaje, sve...baš sve od njega...
pusa
| siječanj, 2005 | > | |||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | 2 | |||||
| 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 |
| 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 |
| 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 |
| 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 |
| 31 | ||||||
Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv
Komentari da/ne?
upišite se i ostavite komentar klikom na ...Guestbook
Counter
vjesti
iskon
monitor
blogeri
forum
Cudan miris osjecam na tvome ramenu
miris neke tajnosti u tvome pogledu
rijeci tesko razumijem pricas mi o necemu
a nikad nije bilo u nasem vremenu
Sjecanja na tebe ne umiru u snu
plasim se svakog sna jer znam da nisi tu
sjecanja na tebe ne umiru u snu
plasim se svakog sna jer znam da nisi tu
Tu su neki ljudi koje nikad nisam vidio
stvari su drugacije a tako poznate
zelim da progovorim a ne mogu da prozborim
neki drhtaj osjecam pa ja se budim
Sjecanja na tebe ne umiru u snu
plasim se svakog sna jer znam da nisi tu
sjecanja na tebe ne umiru u snu
plasim se svakog sna jer znam da nisi tu
Ne volim januar ni bele zimske vragove.
U svakom snegu vidim iste tragove,
tragove malih stopa, broj trideset i ko zna,
kako polako odlaze.
Više ne prolazim ulicom Dositejevom
i nemam pojma kad neko pita gde je to.
Tih dvesta šest koraka dužinom tog sokaka
nikad ja nisam brojao.
Nisam te nikad čuvao,
nisam te nikada mazio, pazio.
Tvoju sam ljubav gazio,
svemu smišljao broj.
Nisam te nikad štedeo
i nisam umeo stati ni ostati.
Šta će od mene postati,
mali anđele moj?
Ne gledam filmove iz ranih sedamdesetih,
dosta je suza i rastanaka nesretnih.
Ko takve stvari snima? Baš čudnog sveta ima,
tako se lako rasplaču.
Nisam te nikad čuvao,
nisam te nikada mazio, pazio.
Tvoju sam ljubav gazio,
svemu smišljao broj.
Nisam te nikad štedeo
i nisam umeo stati ni ostati.
Šta će od mene postati,
mali anđele moj?
Bila je noć, jedna mrkla, kao ova večeras, u ulici Dositejevoj, u Novom Sadu, na Dunavu...
Ja sam dolazio sa jednog mesta gde su svi bili rumeni kao kuvano vino koje su pili i gde su svi mirisali na karanfilić i pevali "Roždestvo tvoje" i još neke druge pesme kojih se ne sećam baš.
Bila je noć i dugo sam stajao pod njenim prozorom ispred kuće broj 7A. Tišina je bila, samo koraci nekih noćnih ptica i lepet krila nekih pravih noćnih ptica.
Ipak ni na trenutak nisam uspeo pod njenim prozorom te noći da je čujem kako diše, kako diše u snu...