SLOMLJENOM SRCU
kreni srce idemo dalje
sudbina nas tamo šalje
kreni, opet idemo ispočetka
kreni, ona nas tamo čeka
teško je, al treba iči
treba se snage smoči
da zaboravimo sve te dane
idemo, dok zora nam ne svane
kreni srce, još ti moram reči
i ja bih željela pobječi
maštala bih o ljubavi i sreći
al ne mogu sudbini uteči
srce, hrabro mi budi
kad zora nova ti zarudi
u grlu me steže, suza poteče
neopisivo tužno mi je ovo veče
neznam zašto, al tako odlučio si
poštujem odluku tvoju, iako me guši
nismo se zapravo ni dobro znali
al u dnu duše živjet če prijatelj koji mi fali
zaboli i zapeče
suza opet nijemo poteče
zar je moralo tako biti
zar i tebe moram izgubiti
oj sudbino kruta li si bila
zašto uvijek lomiš nečija krila
zašto ote nam najdraže
zar ne vidiš, kako tužno je
-livijana-
svi koji znate tog čovjeka, shvatit čete,
te stihove...A TEBI SLOMLJENO SRCE-SRETNO!
