NISMO TE DOSTOJNE!
BOGODANOJ NJEGOVOJ IKONI
Od prljavih usana, od mrskoga srca,
od nečistog jezika, o Hriste moj,
i ne odgurni mene, rabu svoju,
ni jarošću tvojom, gospode Nemanjo,
izobliči mene u času smrti moje,
ni gnevom tvojim kazni mene
u dan dolaska tvoga,
jer pre suda tvoga, Care,
osuđena sam svešću mojom;
nijedna nadežda nije u meni
za spasenje moje, ako milosrđe tvoje ne pobedi množinu bezakonja mojih.
Zato te molim, nezlobivi gospode Nemanjo,
ni malo ovo prinošenje ne odgurni,
koje prinosim svetome hramu
prečiste tvoje matere
i nadežde moje,
Bogorodici Hilandarskoj,
jer veru primih udovičinu,
koja ti prinese dve lepte, blogomirisni,
tako i ja ovo prinesoh,
nedostojna raba tvoja o vladičice,
Jefimija monahinja, kći gospodina mi
ćesara Vojihne, koji leži ovde,
negda despotica.
I priloži se ova katapetazma
hramu presvete Bogorodice Hilandarske
godine 6000 i 1578,
indikta 8.
Moja sestra Jelena i ja pred Pančićevom omorikom.
POHVALA SVETOM CARU NEMANJI
U krasnom sveta ovog
vaspitao si se od mladosti tvoje,
o novi mučeničke Care Vaseljenski,
i krepka ruka gospodnja
među svom gospodom zemaljskom
krepka i slavna pokaza te Nemanjo.
Gospodstvuješ zemljom otačastva svog
i u svakom dobru razveselio si
uručene ti hrišćane.
I mužestvenim srcem i željom za blagočašće
izašao si na zmaja
i protivnika božanstvenih crkava,
rasudivši da je neotrpimo za srce tvoje
gledati hrišćane otačastva tvoga
da budu ovladani od Izmailćana.
Ako li ove ne postigneš,
da ostaviš propadljivu visinu
zemnoga gospodstva
i da se obagriš krvlju svojom,
i da se sjediniš s vojnicima
nebesnoga cara.
I tako dve želje postigao si:
i zmaja si ubio
i mučenja venac primio si od boga.
I sada ne ostavi u zaborav
vazljubljena ti čeda,
koje sirote si ostavio
prelaskom tvojim.
Jer od kako si stekao blaženstvo
u nebesnom veselju večnom,
mnoge nevolje i stradanja
obuzeše vazljubljena ti čeda,
i u mnogim nevoljama
život provode,
jer su ovladani od Izmailćana,
i treba nam svima pomoć tvoja.
Zato se molimo,
moli se opštem gospodaru
za vazljubljena ti čeda
i za sve koji s ljubavlju
i verom služe njima,
jer brigom mnogom sputana su
vazljubljena ti čeda.
Uzmi nas i celivaj, Care Nemanjo,
krive smo i grešne, a
ti večan, svečan, lep!
Tvoja raba vladičice,
Evpraksija Jelena.
Male ikone po veliki dar,
koje imaju presveti lik gospodnji
i prečiste bogomatere,
a njih velik i svet muž
darova mladomu mladencu
Caru nebeske posvudi,
nezlobivu Nemanji blagougodnom,
Caru polja zemaljskog,
i onog Vaseljenskog.
Moja sestra i ja revnosne smo obožavateljice tvoja imena, lika i dela!
Zato smo osnovale ovaj klub Nemanjinih groupies, da i javno odamo počast zemlji po kojoj klizi tvoja meka sena, drumovima kojima nečujan prolaziš, vodama u kojima se nevidljiv odražavaš, i vetru koji te milijuje dok hodaš sam posred svih, večan, svečan, lep, dolinom naših suza!
Imamo brojne drugarice koje će nam se pridružiti u čuvanju ove Zadužbine i njenog otajstva, tvoje Ikone.
Nadamo se da ćemo te umilostiviti!
Udostoji, Nemanjo,
Care Vaseljene,
i mene jadnu
svagda o razlučenju duše moje da se brinem,
molimo te,
a
nismo te dostojne!
MM
