Ozljeda

utorak, 26.05.2015.

Činjenica je da je moj skakutavi ljubimac toliko društven da bu prišel svakom pesu. Pogotovo ak je ženka.
Danas je imal bliski susret s pesom s kojim se već zna, inače čistokrvnim njemačkim ovčarom. Situacija je bila sljedeća: Hok je primjetil Bonu već s udaljenosti. I Bono je njega, sam kaj nije odma pobegel k njemu, jer ja mu ne dam da to radi, već idemo polako. Hok nije poslušal gazdu i dođe, njih dva se ponjuškaju, i vratil se gazdi. U tom trenu, dok ga je gazda grdil, Bono dođe do Hoka i počne mu davati pusu, na kaj ovaj poludi. Napal ga je a Bono je tak cvilil, iznenađen Hokovom reakcijom, da je zgledalo ko da bu ga zaklal. No srećom, samo mu je dal upozorenje.
Nas dva vlasnika smo isto ostali u šoku. No srećom, niš ozbiljno. Bono se izvukel neozljeđen, samo mu je na jednom djelu falilo dlake koja mu je već prije falila. No, kad smo došli do Bundeka, skužil sam da je baš taj dio malo prokrvario, površinski. Izgleda da to ipak nije onaj dio otprije.

No kaj sad. Niš. Hoku je došla žuta minuta jer ga je Bono zagnjavil u krivom trenutku. No, nemrem ni ja svom pesu na svom jeziku objasniti da ne gnjavi pese kad ne treba. Valjda je iz današnjeg iskustva napokon to naučil. Bumo vidli.

I da, ranu smo našpricali octeniseptom. Bu prošlo iako bu ožiljak ostal.

Oznake: Pasja posla