* Yuriko Dagger *

Čim je otvorila oči zamahnula je svojim bodežom.
- Aaaaaaaaaaa!!
Dva oblutka otkotrljaše se na pod. Uzima ih i gleda.Topli su i savršeno oblikovani. Stavlja ih u džep.
Netko joj kuca na prozor. Ne vidi nikog.
Opet kuca.
Otvara prozor, pogleda lijevo, desno, onda pogleda prema dolje...mali vilenjak joj se ljubazno pokloni.
-Yuriko, predaj mi oblutke.
-Molim ??
- Moraš mi brzo predati oblutke, ne zapitkuj nego vjeruj!
Yuriko ih prevrće po džepu.
-Tko si ti ? Zašto bih ti vjerovala?
- Daj mi oblutke!!!!!!!!
-Ne !
Vilenjak se pretvori u gavrana i iskopa joj oko.
-Neeeeeeeeeeeeeeee...hvata se rukama za krvavo lice.
Budi je lupanje vlastitog srca .
Osvrće se oko sebe. Leži na podu sobe.
Gura ruku u džep. Strašno joj je što u džepu može opipati kamenje.
Uzima svoj bodež.
Danas sigurno neće ići prema prozoru.