Ona se budi
 -Yuriko, probudi se!!! Yurikooooooooooo!!!! Naglo se trgnula iz kreveta i pogledala u pravcu zvuka. Nema nikog. Opet je sanjala da je zovu. To je već 33. put ove godine. U njenoj sobi uvijek gori lampa, baca malo svjetlo na mrak. Ona već dugo ne može zaspati u mraku. Još od onog dana. Ispod jastuka Yuriko drži mali bodež, na njegovoj srebrenoj dršci nazire se lik zmaja. Nekad je vjerovala u zmajeve...sad vjeruje u bodež. Hladne su joj noge, trlja ih jednu o drugu, to je smiruje. Opet spava. -Yuuuuuuriiiiikooooooo!!!!! Otvorila je oči... Zove je. Ustala se iz kreveta stiščući bodež u maloj ruci. Ovaj put ga možda nađe. -Gdje si???? Pokaži se!!! Zašto me zoveš? Što hoćeš od mene?? Vrištala je tako glasno da ju je probudio vlastiti glas. Sjela je na krevet, uplašena, rukama pokrivajući oči. Razmislila se nad svojim snovima. Opet je sanjala da je sanjala da sanja. Možda i sad sanja da je budna. |