mywords
23.04.2006., nedjelja
imao sam prijateljicu i ona je imala mene...
|
Svi dogadaji i likovi u ovoj prici su izmisljeni! Sve je pocelo kada smo bili 3. srednje. Zvao se Ivan i bio mi je najbolji frend. Znali smo se jos od 5. razreda osnovne a zivio je u zgradi do moje. Poslije osnovne skole upisali smo razlicite srednje i nismo imali isto drustvo ali smo se jedno bili dogovorili: svaku nedjelju popodne nalazit cemo se u parku iza njegove zgrade. Obozavale sam te nedjelje! Njemu sam mogla sve reci jer sam znala da me on nece osudivati vec da ce mi pomoci. Puno ljudi iz naseg kvarta je mislilo da smo skupa,ali to nije bila istina. Nikad nisam gledala kao decka a vjerujem da ni on mene nije gledao kao curu. Voljela sam ga najvise na svijetu i sve bi dala za njega a jednom prilikom on je rekao da isto to osjeca prema meni... No tada se nesto dogodilo... jednu nedjelju nije dosao. Bila sam se prepala jer se to nikad prije nije dogodilo. Nazvala sam ga ali mi je njegov mama rekla da spava. Za nekih pola sata sam dobila poruku od njega u kojoj pise da za 10 min sidem u park. Kada sam ga vidjela, izgledao je uzasno! Imao je velike podocnjake i bio je blijed. Pitala sam ga dali je bolestan ali rekao mi je da nije. Rekao mi je da je jucer bio na nekom party-u sa frendovima iz razreda pa da zato izgleda malo umorno. Ja sam samo presla preko toga, nije mi se dalo nista vise ga ispitivati... Sljedecu nedjelju je izgledao jos i gore. Vani je bilo jako vruce jer je vec bio kraj 4 mjeseca ali on je bio u majci s dugim rukavima. Bila sam jako zabrinuta za njega. Pocela sam misiliti da je poceo uzimati droge. Znala sam da je vec prije pusio travu i par puta uzeo speed ali nikad nisam mislila da je nesto vise od toga. Sljedeca nedjelja mi je promijenila zivot... izgledao je i gore nego inace ali ja sam se vec naviknula. Tada je rekao nesto cega sam se najvise bojala da ce mi reci. „ja se drogiram“- to su bile njegove rijeci... pokazao mi je ruke a ja sam se rasplakala. Rekao je da je sve rekao starcima i da sutra odlazi u neku bolnicu izvan grada na odvikavanje. Bila sam sretna sto se dolucio na taj korak. Obecala sam mu da cu ga posjecivati sto cu cesce moci. I tako je pocelo. Mrzila sam tu bolnicu ali sam dolazila samo zbog njega. Sve je nekako cudno mirisalo. Mrzila sam taj miris! I danas kad ga negdje osjetim,prisjetim se svega... Znala sam dugo vremena biti s njim i pricali bismo o svemu ali nekako u ocima mu se vidjelo da nevjeruje da ce se izvuci... znao mi je govoriti stvari poput: „ako mi se ikad ista dogodi,znaj da te volim“. Tada bi se uvijek rasplakala. Njegovi roditelji su takoder bili u losem stanju. Bilo mi ih je zao. On im je bio sin jedinac i jako su ga voljeli.... Jednog dana me nazvala njegova majka i rekla mi da odmah dodem u bolnicu. Cim sam dosla,otisla sam u njegovu sobu, no tamo nije bilo nikoga. Samo prazan krevet koji je bio uredno poslozen. Pocela sam plakati jer sam znala sto se dogodilo. Dosla je njegova majka i cvrsto me zagrlila. Rekla mi je da je umro od predoziranja. Nije mi bilo jasno odkud droga u bolnici za odvikavanje?! Plakala sam jos tjednima poslije toga. Tada je dosao i njegov sprovod. To mi je bio najgori dan u zivotu. Dosli su svi njegovi prijatelji, ali nitko od njih nije bio uz njega kad mu je bilo najteze i zbog toga sam ih osudivala... i dan danas razmisljam o njemu i o vremenu koje smo proveli skupa... fali mi, i to jako! Par dana poslije sprovoda,njegova mama je dosla do mene i dala mi je malu kuvertu koja je bila naslovljena na mene. U njoj je bio mali papiric na kojem je pisalo: IMAO SAM PRIJATELJICU I ONA JE IMALA MENE... |
