27.05.2005., petak
al imam zanimljivi život
|
jej............danas sam nekako...ushićeno...ushićena!...........vratih se iz splita.......ofkors to podrazumjeva da bijah u splitu....................e neznan....dođe mi da napišem neki jaki post,nešto....nešto revolucionarno.....onda kad krenen pisat....nakon prosječno pet rečenica vratim se na ono šta sam napisala i prođe me volja..... i danas eto bila u okuliste....koji filmovi......uletimo u bolnicu,ja sa empetrijem u ušima.....i doletimo do vrata sa natpisom okulist...wow....i et sjedimo isprid.....i izleti ženska s tikom na lijevom oku...kako ironično......i ka da joj damo uputnice...zanimljivo vidit kako se osam žena osrednjih godina kolju kako bi baš njihova uputnica bila prva u rukama dražesne sestre koja na njih gleda sa pogledom punim sarkazma.....jebeni strvinari....ofkors došli smo na red nakon nekih sat vremena što je rekord naprama ostalim posjetima splitskih bolnica.....i tako...........napokon prozove eto moje ime i uletin ja u ka neku ambulantu di okulist pregledaju nekog ono napola ćoravog penzića...i izmjena generacija....izađe stari uđen ja.....stavi meni lik neke cvike ala heri poter puta pet sa okvirima od dva prsta...i pita mene ka brojeve,prvo sam ja zvrkala po zidovima dok san sinjala di su slova...i eto one ogromne brojeve san ka pročitala...druga malo manja isto,mislin ja ka puška...treće isto.....i dođen ka na četvrti....kurca ne vidin....šta mi drugo ostaje nego bubat..... ja:"4.....7?.......a....8?" šjor doktur:"e,a jesi baš sigurna da je to 8?" ja:"aa......ne?mislin da...da osam je....." doktor složi facu ka je je kako ne i stavi mi neku leću jeboje ko pepeljara......sad pogotovo ne vidin.... šjor doktur:"aj sad čitaj" ja:"4...........................a..........7.....................6?" doktor opet ista faca....stavi mi još jednu leću.....ja vidin lipo čisto bistro ne bi da mi je dalekozor zalipija za cvike.... šjor doktur:"a šta sad vidiš" ja(cila ponosna):"4,7,0!" šjor doktur:"aha.........." piše on sebi nešto na papirić i počne priču o nekim livim poremećajima kurcima nemam pojma ja još uvik stojim sa onim cvikama blenila u njega ko tele u šarena vrata i prekinem ga u njegovoj priči: ja:"oću tribat nosit cvike?" šjor:"nosit ćeš NAOČALE ali samo dok gledaš nešto na veliku udaljenost,npr.televiziju,kino....." ja:"okej" onda je stara započela priču samo je čekala da može počet,osjećala san kako uživa...dođe na tjedan dana pa mi siše krv: "znala san ja doktore,stalno ona bulji u onaj kompjuter,onaj televizor...i uvjek čita u mraku a ja joj stalno govorim da joj to nije zdravo ali ne može se ovim mladima ništa objasnit dobro,znate vi to (tu joj se doktor naravno pridružuje u vatrenom govoru i sad je ovo službeno urota)...." propisa mi je niki kurac neke cvike nemam pojma uglavnom ljudi moji nemojte gledat teve sa mnom jer ćete vidit moje cvike u punom sjaju...... onda san išla u bo&mia-u kupit suknju (jej,prvi put u životu nosit ću suknju)...i onda cilo popodne po nazoru ka i obično......vidila svih....dobro,većinu.....i to je to...došla doma krepana i smogla snage za napisat post eto...........i znate šta mi ide na kurac.......šta kad napišem neki žblj post ka šta je ovaj ono šta san radila danas,kojega kurca san jela,di san bila vi svi puni inspiracije komentišete a kad napišen o nekoj grupi nečem VAŽNIJEM nikome se ni ne da čitat i lagano zaobilazite link za kometisanje mislin wtf?al boli me kurac,ja ne pišem za komentare nego za se i neću bome u komercijalu i pisat dalje o ovakvim pizdarijama nego rađe neću pisat a kad poslušan ili vidin ništo zanimljivo to ćete čitata tili vi to ili ne! hvala na čitanju,bok! |
